LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Privreda na steroidima, a opravak anemičan
Otvaranje „Biznis foruma” na Kopaoniku proteklo u „čarkama” premijera i bivšeg ministra ekonomije i predsednika Saveza ekonomista i guvernera. – Premijer obećava novi entuzijazam ministara, a guverner pledira na „domaće specifičnosti”
Kritika katastrofičara: premijer Cvetković
Kopaonik – Srbija konačno ima šansu da postane kandidat za punopravno članstvo u Evropskoj uniji i trebalo bi da iskoristimo tu možda i poslednju priliku da uskočimo u evropski voz. Ovim rečima premijer Mirko Cvetković otvorio je ovogodišnji „Kopaonik biznis forum”, koji je i ovaj put okupio kreatore privredne politike, teoretičare i praktičare. Prema rečima predsednika vlade, visoki standard zemalja EU je ključni argument zašto Evropa nema alternativu.
– Tačno je da zemlje kao što su Grčka, Španija ili Portugal imaju određene probleme, ali verujte mi da su to slatke muke – kazao je premijer, pravdajući svoj stav činjenicom da je životni standard u tim zemljama znatno bolji nego u Srbiji. – Zato nam je potrebna nova energija i nov entuzijazam na kome ću insistirati kod svih ministara. Ukoliko želimo održivi rast, već danas moramo sprovesti strukturne mere koje će doprineti povećanju životnog standarda na realnim osnovama, smanjenju nezaposlenosti, stabilnosti cena i podršci privatnom sektoru.
Premijer Cvetković je podsetio da su ekonomisti godinama, pa i na ovom savetovanju, isticali kako je javna potrošnja prevelika, ali da je ova vlada jedina koja se zakonski obavezala da će smanjiti troškove i minus u državnoj kasi.
– Nastavićemo da podržavamo nove investicije podsticajima iz budžeta i ove godine, i to na nediskriminatorski i transparentan način – kazao je Cvetković, dok ga je iz prvog reda pažljivo slušao bivši ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Da li zbog te opaske ili ne, Dinkić je svoju prezentaciju posvetio zabludama koje u javnosti najčešće mogu da se čuju kada je o državnim podsticajima reč. Prva je da subvencije po novootvorenom radnom mestu mogu da dobiju samo stranci, druga da su sredstva bespovratna i treća da ne postoji jasna procedura na koji način neko može da konkuriše za taj novac.
– Podsticaji važe podjednako za sve, i za domaće i za strane firme. Ne daju se sredstva bespovratno, jer svaki investitor mora da priloži bankarsku garanciju koja se povlači u slučaju da se ugovor ne ispoštuje. Bilo je 20 takvih slučajeva, nakon kojih je aktivirana bankarska garancija i ni jedan jedini dinar iz budžeta nije izgubljen. A kad je o proceduri reč, četiri puta godišnje raspisuju se javni konkursi na koje svako zainteresovan može da se prijavi – kazao je Dinkić.
Prema njegovim rečima, u javnosti se često misli da država za te svrhe izdvaja ogromna sredstva. Za četiri godine koliko se taj program primenjuje iz državne kase je potrošeno 85 miliona evra, što je oko 20 miliona godišnje.
– To je pet puta manje u odnosu na iznos kojim se godišnje subvencioniše železnica i osam puta manje od podsticaja poljoprivredi.
Prethodno je Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES), istakao kako stručnjaci ne bi trebalo da se bave samo brojkama, odnosno makroekonomijom, već moraju da se pozabave i problemima privrede.
Dinkić se složio sa njim i dodao da fiskalna i monetarna politika jesu važne, ali da ne mogu same da dođu do cilja, a to je rast izvoza i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.
– Treba omogućiti domaćem privatnom sektoru da se razvije i svi oni koji govore loše o privatnom biznisu zapravo seku granu na kojoj sede – istakao je Dinkić.
Đuričin je naglasio da je privreda prezadužena i da se krediti u preduzećima ponašaju kao steroidi u telu. Prividno daju lepu sliku iza koje se krije drugačija suština i negativan uticaj na potenciju. Đuričin takođe smatra da u situaciji kada je ekonomski rast anemičan monetarna i fiskalna politika morale bi da prošire svoje ciljeve. Tako, na primer, predlaže da Narodna banka Srbije ne može da kao cilj ima samo odbranu cena. Ekskluzivni fokus centralne banke na kontroli inflacije može da dovede do kolapsa cena aktive, odnosno do poskupljenja kredita za privredu i stanovništvo.
– Centralna banka treba da ostane nezavisna, ali ne da bude i arogantna, a koordinacija kreatora fiskalne i monetarne politike trebalo bi da bude veća – istakao je Đuričin.
Guverner Dejan Šoškić objasnio je da postoji nekoliko centralnih banaka širom sveta koje nemaju samo jedan cilj. Međutim, problem je što su ti ciljevi vrlo često međusobno suprotstavljeni.
– To je legitiman stav, ali mislim da bi trebalo da uzmemo u obzir i srpske specifičnosti. Vrlo često se čuju pitanja da li mi možemo da živimo sa inflacijom u sistemu, jer i mnoge razvijenije zemlje su imale znatan rast cena. Međutim, tu imamo nekoliko scenarija. Ukoliko je naš izbor da uz visoku inflaciju imamo relativnu stabilnost ili jačanje kursa dinara, onda kao posledicu možemo da imamo realan rast cena u evrima na domaćem tržištu. Ako izaberemo alternativni scenario po kome uz visoku inflaciju imamo i slabljenje dinara, onda je posledica rast problematičnih kredita i kašnjenje u otplati zajmova – objašnjavao je Šoškić i dodao da to može da ima direktne posledice na poreske obveznike, u slučaju da moraju iz budžeta da se nadoknađuju gubici.
Još jedna posledica ovakvog izbora je to što se aktiviraju sve opasne spirale. Prva je što sa rastom cena raste i kurs i obrnuto, dok se druga spirala aktivira tako što se sa skokom inflacije javljaju i zahtevi za povećanje plata. Sve to dodatno predstavlja inflatorni pritisak. Zbog toga se guverneru kao najlogičniji izbor čini odluka koju su pre nekoliko godina donele vlada i Narodna banka. Fiskalne i monetarne vlasti iz tih razloga odlučile su da osnovni cilj centralne banke treba da bude stabilnost cena uz relativnu stabilnost kursa.
Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora, još jednom je podsetio kako treba produbiti dijalog između privrede i vlasti, jer politika treba da stvori ambijent da se u periodu privrednog oporavka napravi istorijski dogovor sindikata i privrede.
Premijerska packa
Premijer Cvetković uputio je kritiku ekonomistima koji u javnost izlaze sa katastrofičnim izjavama, procenama i stavovima koji nailaze na plodno tle u medijima. I nesumnjivo ne pomažu vlasti u borbi protiv krize, smatra Cvetković.
– Oni koji žele da pomognu, očekujem da javno izađu sa konkretnim idejama – poručio je premijer.
Toplica Spasojević, domaćin foruma, ne oseća se prozvanim. Kako kaže, „nije nama bila upućena ova poruka, mislim da smo bili konstruktivni“. „Nikada nismo govorili da ćemo da propadnemo”, kazao je Spasojević na podsećanje da je i on početkom krize bio okarakterisan kao katastrofičar kada je 2008. godine istakao da Rusija i Amerika već pripremaju ozbiljne antikrizne programe. U to vreme naši državni zvaničnici isticali su da će kriza biti naša šansa. „Nisam bio katastrofičar, mnogi sada mogu da posvedoče ko je bio u pravu”, rekao je Spasojević.
Politika
Otvaranje „Biznis foruma” na Kopaoniku proteklo u „čarkama” premijera i bivšeg ministra ekonomije i predsednika Saveza ekonomista i guvernera. – Premijer obećava novi entuzijazam ministara, a guverner pledira na „domaće specifičnosti”
Kritika katastrofičara: premijer Cvetković
Kopaonik – Srbija konačno ima šansu da postane kandidat za punopravno članstvo u Evropskoj uniji i trebalo bi da iskoristimo tu možda i poslednju priliku da uskočimo u evropski voz. Ovim rečima premijer Mirko Cvetković otvorio je ovogodišnji „Kopaonik biznis forum”, koji je i ovaj put okupio kreatore privredne politike, teoretičare i praktičare. Prema rečima predsednika vlade, visoki standard zemalja EU je ključni argument zašto Evropa nema alternativu.
– Tačno je da zemlje kao što su Grčka, Španija ili Portugal imaju određene probleme, ali verujte mi da su to slatke muke – kazao je premijer, pravdajući svoj stav činjenicom da je životni standard u tim zemljama znatno bolji nego u Srbiji. – Zato nam je potrebna nova energija i nov entuzijazam na kome ću insistirati kod svih ministara. Ukoliko želimo održivi rast, već danas moramo sprovesti strukturne mere koje će doprineti povećanju životnog standarda na realnim osnovama, smanjenju nezaposlenosti, stabilnosti cena i podršci privatnom sektoru.
Premijer Cvetković je podsetio da su ekonomisti godinama, pa i na ovom savetovanju, isticali kako je javna potrošnja prevelika, ali da je ova vlada jedina koja se zakonski obavezala da će smanjiti troškove i minus u državnoj kasi.
– Nastavićemo da podržavamo nove investicije podsticajima iz budžeta i ove godine, i to na nediskriminatorski i transparentan način – kazao je Cvetković, dok ga je iz prvog reda pažljivo slušao bivši ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Da li zbog te opaske ili ne, Dinkić je svoju prezentaciju posvetio zabludama koje u javnosti najčešće mogu da se čuju kada je o državnim podsticajima reč. Prva je da subvencije po novootvorenom radnom mestu mogu da dobiju samo stranci, druga da su sredstva bespovratna i treća da ne postoji jasna procedura na koji način neko može da konkuriše za taj novac.
– Podsticaji važe podjednako za sve, i za domaće i za strane firme. Ne daju se sredstva bespovratno, jer svaki investitor mora da priloži bankarsku garanciju koja se povlači u slučaju da se ugovor ne ispoštuje. Bilo je 20 takvih slučajeva, nakon kojih je aktivirana bankarska garancija i ni jedan jedini dinar iz budžeta nije izgubljen. A kad je o proceduri reč, četiri puta godišnje raspisuju se javni konkursi na koje svako zainteresovan može da se prijavi – kazao je Dinkić.
Prema njegovim rečima, u javnosti se često misli da država za te svrhe izdvaja ogromna sredstva. Za četiri godine koliko se taj program primenjuje iz državne kase je potrošeno 85 miliona evra, što je oko 20 miliona godišnje.
– To je pet puta manje u odnosu na iznos kojim se godišnje subvencioniše železnica i osam puta manje od podsticaja poljoprivredi.
Prethodno je Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES), istakao kako stručnjaci ne bi trebalo da se bave samo brojkama, odnosno makroekonomijom, već moraju da se pozabave i problemima privrede.
Dinkić se složio sa njim i dodao da fiskalna i monetarna politika jesu važne, ali da ne mogu same da dođu do cilja, a to je rast izvoza i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.
– Treba omogućiti domaćem privatnom sektoru da se razvije i svi oni koji govore loše o privatnom biznisu zapravo seku granu na kojoj sede – istakao je Dinkić.
Đuričin je naglasio da je privreda prezadužena i da se krediti u preduzećima ponašaju kao steroidi u telu. Prividno daju lepu sliku iza koje se krije drugačija suština i negativan uticaj na potenciju. Đuričin takođe smatra da u situaciji kada je ekonomski rast anemičan monetarna i fiskalna politika morale bi da prošire svoje ciljeve. Tako, na primer, predlaže da Narodna banka Srbije ne može da kao cilj ima samo odbranu cena. Ekskluzivni fokus centralne banke na kontroli inflacije može da dovede do kolapsa cena aktive, odnosno do poskupljenja kredita za privredu i stanovništvo.
– Centralna banka treba da ostane nezavisna, ali ne da bude i arogantna, a koordinacija kreatora fiskalne i monetarne politike trebalo bi da bude veća – istakao je Đuričin.
Guverner Dejan Šoškić objasnio je da postoji nekoliko centralnih banaka širom sveta koje nemaju samo jedan cilj. Međutim, problem je što su ti ciljevi vrlo često međusobno suprotstavljeni.
– To je legitiman stav, ali mislim da bi trebalo da uzmemo u obzir i srpske specifičnosti. Vrlo često se čuju pitanja da li mi možemo da živimo sa inflacijom u sistemu, jer i mnoge razvijenije zemlje su imale znatan rast cena. Međutim, tu imamo nekoliko scenarija. Ukoliko je naš izbor da uz visoku inflaciju imamo relativnu stabilnost ili jačanje kursa dinara, onda kao posledicu možemo da imamo realan rast cena u evrima na domaćem tržištu. Ako izaberemo alternativni scenario po kome uz visoku inflaciju imamo i slabljenje dinara, onda je posledica rast problematičnih kredita i kašnjenje u otplati zajmova – objašnjavao je Šoškić i dodao da to može da ima direktne posledice na poreske obveznike, u slučaju da moraju iz budžeta da se nadoknađuju gubici.
Još jedna posledica ovakvog izbora je to što se aktiviraju sve opasne spirale. Prva je što sa rastom cena raste i kurs i obrnuto, dok se druga spirala aktivira tako što se sa skokom inflacije javljaju i zahtevi za povećanje plata. Sve to dodatno predstavlja inflatorni pritisak. Zbog toga se guverneru kao najlogičniji izbor čini odluka koju su pre nekoliko godina donele vlada i Narodna banka. Fiskalne i monetarne vlasti iz tih razloga odlučile su da osnovni cilj centralne banke treba da bude stabilnost cena uz relativnu stabilnost kursa.
Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora, još jednom je podsetio kako treba produbiti dijalog između privrede i vlasti, jer politika treba da stvori ambijent da se u periodu privrednog oporavka napravi istorijski dogovor sindikata i privrede.
Premijerska packa
Premijer Cvetković uputio je kritiku ekonomistima koji u javnost izlaze sa katastrofičnim izjavama, procenama i stavovima koji nailaze na plodno tle u medijima. I nesumnjivo ne pomažu vlasti u borbi protiv krize, smatra Cvetković.
– Oni koji žele da pomognu, očekujem da javno izađu sa konkretnim idejama – poručio je premijer.
Toplica Spasojević, domaćin foruma, ne oseća se prozvanim. Kako kaže, „nije nama bila upućena ova poruka, mislim da smo bili konstruktivni“. „Nikada nismo govorili da ćemo da propadnemo”, kazao je Spasojević na podsećanje da je i on početkom krize bio okarakterisan kao katastrofičar kada je 2008. godine istakao da Rusija i Amerika već pripremaju ozbiljne antikrizne programe. U to vreme naši državni zvaničnici isticali su da će kriza biti naša šansa. „Nisam bio katastrofičar, mnogi sada mogu da posvedoče ko je bio u pravu”, rekao je Spasojević.
Politika