- Učlanjen(a)
- 22.08.2009
- Poruka
- 4.109
Potpune privatnosti na Internetu nema. Zavisno od toga koliko ste pažljivi, možete samo da delimično ublažite štetu i sačuvate barem deo svojih privatnih podataka od tuđih očiju. Otvorite web browser. Upišite neku reč u pretraživač. Otvorite neku web stranicu. Svaka od tih radnji, verovali ili ne, odaje neke informacije o vama, iako vas niko nije pitao za ime i prezime.
Stvari postaju još gore kad se ulogujete na neki internet servis, kao što je Facebook ili MySpace. Samim tim činom pristajete na prilično dug spisak informacija koje ti servisi mogu da sakupe od vas i koriste u svrhe oglašavanja, internih statistika ili nečeg sasvim drugog. Ako niste preduzeli određene korake da sačuvate svoju privatnost, kompanije kao što je to, na primer, Google znaju ko ste, odakle se konektujete na Internet, koje stranice volite da posećujete, koji su vaši društveni kontakti, šta kupujete na Internetu i slično. Ovde odmah treba ukazati na ono loše - nema načina, osim ako ne preduzmete neke ekstremne mere, da sasvim sačuvate svoju privatnost na Internetu. Ipak, možete bar da umanjite količinu privatnih podataka koje rasipate dok ste na Internetu.
Kao prvo, većina web stranica koje posećujete može na vašem računaru da ostavi cookie, malu datoteku pomoću koje može da prati koliko često posećujete određenu stranicu ili kuda ste s nje otišli. Podršku za cookie možete ugasiti u svakom web browser-u, ali vam onda pola internet stranica neće raditi. Dakle, tu ne možete da učinite puno, osim da izbegavate pojedine stranice koje su poznate po agresivnoj upotrebi cookie-ja. Nešto slično važi i za web pretraživače, koji mogu da pratiti vašu IP adresu (niz od maksimalno 12 brojeva koji jednoznačno identifikuje vaš računar na Internetu), vreme pretraživanja, ključne reči koje ste koristili i tome slično.
Stvari postaju ozbiljnije kada počnete aktivnije da unosite podatke o sebi. Primera radi, društvena mreža Facebook zahteva od korisnika da napišu svoje pravo ime i prezime. Slike, poruke i ostale podatke koje ostavljate na društvenim mrežama i drugim servisima često je moguće pronaći običnim pretraživanjem Google-a. Čak ni vaša e-pošta nije sigurna. U određenim slučajevima internet provajder će možda dati vaše podatke nekom organu vlasti (naravno, ovo zavisi od toga u kojoj državi se nalazite vi i servis e-pošte koji koristite).
Slično važi i za razne druge podatke za koje možda smatrate da su privatni; na primer, prilikom otvaranja internet domena, od vas će se tražiti vaši pravi podaci, uključujući ime, prezime i adresu, koji će (ako posebno ne zatražite i ne platite privatnost) biti potpuno javni i dostupni svima na raznim whois servisima. Na kraju, tu je i najozbiljnija pretnja po vašu privatnost, a to su razni virusi i drugi zlonamerni programi koji mogu da ukradu vaše šifre, brojeve kreditnih kartica i druge osetljive informacije i da ih pošalju na udaljenu adresu.
Kako se onda zaštiti? Krenućemo od nekoliko osnovnih pravila, pa ćemo preći na konkretne primere. Kao prvo, izbegavajte ostavljanje svojih ličnih podataka ako to nije apsolutno potrebno. Ako negde ostavljate lične podatke, uvek koristite lozinku različitu od one koju koristite na manje važnim web servisima, neka ta lozinka ne bude neka jednostavna reč, već neka sadrži besmisleni niz slova i brojeva. Koristite antivirusne programe i najnovije verzije web browser-a (preporuka je Firefox, ali novije verzije svih web browser-a imaju pristojnu zaštitu od zlonamernih internet stranica), i izbegavajte sumnjive internet stranice, pogotovo one koje nude besplatni softver ili materijal za odrasle. Korišćenje firewall-a i anti-spyware softvera takođe je preporučljivo.
Ako baš morate da se registrujete na nekom sumnjivom servisu, ili na nekom koji vam nije od posebne važnosti, koristite jednokratne e-mail adrese koje služe samo za registraciju i koje će vas zaštititi od spama. Jedan takav servis je Mailinator. Na društvenim mrežama i ostalim servisima za razmenu poruka, slika ili drugih podataka nikad ne ostavljajte podatke za koje ne želite da ih neko drugi vidi. Primera radi, ako postavite neku sliku na Facebook, taj servis ima pravo da je koristi u svoje svrhe, a da vas ni za šta naknadno ne pita. Srećom, danas velike kompanije kao što su Google i Facebook moraju da paze na privatnost korisnika, pa se treba dobro upoznati s takvim servisima i videti koje su vam mogućnosti na raspolaganju. Dobar primer je Facebook, koji vam omogućuje izuzetno detaljno podešavanje sigurnosnih opcija, kao i onih povezanih s privatnošću. Korisnici ih često zanemaruju, pa ostavljaju svoj profil otvoren, možda i ne znajući da svaki od 160 miliona korisnika Facebook-a može da vidi njihove podatke.
Kako podesiti sigurnost na Facebook-u? Otvorite Facebook i kliknite na Settings - Privacy - Manage. Pod Profile možete tačno da odredite ko može da pristupi kojem delu vaših podataka. Ako želite da to mogu da budu samo vaši prijatelji, postavite sve opcije na Only Friends. Klikom na Customize možete mnogo preciznije odrediti ko može da pristupi čemu, pa tako možete zabraniti pristup samo pojedinim korisnicima. Podjednako detaljno možete postaviti i opcije vezane za pretraživanje, sve svoje aktivnosti na News Feed-u i Wall-u, kao i svakoj pojedinoj aplikaciji kojoj ste dozvolili pristup svom Facebook profilu.
Treba imati na umu da sve te opcije štite vašu privatnost od drugih korisnika, ali ne i od samog Facebook-a. Ako ste zabrinuti zbog toga, pažljivo pročitajte (dosadno jeste, ali nema drugog načina) uslove korišćenja (Terms of Use). Na kraju, jedini način da se potpuno zaštitite je da jednostavno ne koristite Facebook, a to važi i za sve druge onlajn servise. Imajte na umu da mnogi takvi servisi dozvoljavaju promenu podešavanja vezanih za privatnost, a ta podešavanja nisu sama po sebi naklonjena vama. Zato, za svaku onlajn aplikaciju koju koristite, primeri su Gmail, MySpace, Flickr, dobro pogledajte koje opcije vezane za privatnost možete promeniti u podešavanjima.
Ukoliko uložite dovoljno truda i vremena, možete skoro potpuno zaštititi svoju privatnost, ali detaljna objašnjenja kako to da i učinite prelaze okvire ovog teksta. Te aktivnosti svode se na anonimizaciju uz korišćenje softvera kao što je je Tor, koji onemogućava praćenje vaše stvarne lokacije i stranica koje ste posećivali u prošlosti. Zatim, tu je enkripcija - možete šifrovati svoju e-mail komunikaciju, ali i druge oblike onlajn aktivnosti, kao što je razmena datoteka putem P2P protokola ili instant dopisivanje. Na kraju, tu su i posebne verzije raznih onlajn i desktop aplikacija koje garantuju privatnost. Primeri su internet pretraživač Ixquick, ili servis za slanje e-pošte Hushmail. Bitka za vašu privatnost na Internetu, čak ni uz veoma ekstremne mere opreza, nikad neće biti sasvim dobijena, ali bitno je da znate koje informacije ostavljate i da znate šta možete preduzeti u vezi s tim. Koliko ćete truda uložiti u zaštitu svoje privatnosti na kraju ipak ostaje samo na vama.
Stvari postaju još gore kad se ulogujete na neki internet servis, kao što je Facebook ili MySpace. Samim tim činom pristajete na prilično dug spisak informacija koje ti servisi mogu da sakupe od vas i koriste u svrhe oglašavanja, internih statistika ili nečeg sasvim drugog. Ako niste preduzeli određene korake da sačuvate svoju privatnost, kompanije kao što je to, na primer, Google znaju ko ste, odakle se konektujete na Internet, koje stranice volite da posećujete, koji su vaši društveni kontakti, šta kupujete na Internetu i slično. Ovde odmah treba ukazati na ono loše - nema načina, osim ako ne preduzmete neke ekstremne mere, da sasvim sačuvate svoju privatnost na Internetu. Ipak, možete bar da umanjite količinu privatnih podataka koje rasipate dok ste na Internetu.
Kao prvo, većina web stranica koje posećujete može na vašem računaru da ostavi cookie, malu datoteku pomoću koje može da prati koliko često posećujete određenu stranicu ili kuda ste s nje otišli. Podršku za cookie možete ugasiti u svakom web browser-u, ali vam onda pola internet stranica neće raditi. Dakle, tu ne možete da učinite puno, osim da izbegavate pojedine stranice koje su poznate po agresivnoj upotrebi cookie-ja. Nešto slično važi i za web pretraživače, koji mogu da pratiti vašu IP adresu (niz od maksimalno 12 brojeva koji jednoznačno identifikuje vaš računar na Internetu), vreme pretraživanja, ključne reči koje ste koristili i tome slično.
Stvari postaju ozbiljnije kada počnete aktivnije da unosite podatke o sebi. Primera radi, društvena mreža Facebook zahteva od korisnika da napišu svoje pravo ime i prezime. Slike, poruke i ostale podatke koje ostavljate na društvenim mrežama i drugim servisima često je moguće pronaći običnim pretraživanjem Google-a. Čak ni vaša e-pošta nije sigurna. U određenim slučajevima internet provajder će možda dati vaše podatke nekom organu vlasti (naravno, ovo zavisi od toga u kojoj državi se nalazite vi i servis e-pošte koji koristite).
Slično važi i za razne druge podatke za koje možda smatrate da su privatni; na primer, prilikom otvaranja internet domena, od vas će se tražiti vaši pravi podaci, uključujući ime, prezime i adresu, koji će (ako posebno ne zatražite i ne platite privatnost) biti potpuno javni i dostupni svima na raznim whois servisima. Na kraju, tu je i najozbiljnija pretnja po vašu privatnost, a to su razni virusi i drugi zlonamerni programi koji mogu da ukradu vaše šifre, brojeve kreditnih kartica i druge osetljive informacije i da ih pošalju na udaljenu adresu.
Kako se onda zaštiti? Krenućemo od nekoliko osnovnih pravila, pa ćemo preći na konkretne primere. Kao prvo, izbegavajte ostavljanje svojih ličnih podataka ako to nije apsolutno potrebno. Ako negde ostavljate lične podatke, uvek koristite lozinku različitu od one koju koristite na manje važnim web servisima, neka ta lozinka ne bude neka jednostavna reč, već neka sadrži besmisleni niz slova i brojeva. Koristite antivirusne programe i najnovije verzije web browser-a (preporuka je Firefox, ali novije verzije svih web browser-a imaju pristojnu zaštitu od zlonamernih internet stranica), i izbegavajte sumnjive internet stranice, pogotovo one koje nude besplatni softver ili materijal za odrasle. Korišćenje firewall-a i anti-spyware softvera takođe je preporučljivo.
Ako baš morate da se registrujete na nekom sumnjivom servisu, ili na nekom koji vam nije od posebne važnosti, koristite jednokratne e-mail adrese koje služe samo za registraciju i koje će vas zaštititi od spama. Jedan takav servis je Mailinator. Na društvenim mrežama i ostalim servisima za razmenu poruka, slika ili drugih podataka nikad ne ostavljajte podatke za koje ne želite da ih neko drugi vidi. Primera radi, ako postavite neku sliku na Facebook, taj servis ima pravo da je koristi u svoje svrhe, a da vas ni za šta naknadno ne pita. Srećom, danas velike kompanije kao što su Google i Facebook moraju da paze na privatnost korisnika, pa se treba dobro upoznati s takvim servisima i videti koje su vam mogućnosti na raspolaganju. Dobar primer je Facebook, koji vam omogućuje izuzetno detaljno podešavanje sigurnosnih opcija, kao i onih povezanih s privatnošću. Korisnici ih često zanemaruju, pa ostavljaju svoj profil otvoren, možda i ne znajući da svaki od 160 miliona korisnika Facebook-a može da vidi njihove podatke.
Kako podesiti sigurnost na Facebook-u? Otvorite Facebook i kliknite na Settings - Privacy - Manage. Pod Profile možete tačno da odredite ko može da pristupi kojem delu vaših podataka. Ako želite da to mogu da budu samo vaši prijatelji, postavite sve opcije na Only Friends. Klikom na Customize možete mnogo preciznije odrediti ko može da pristupi čemu, pa tako možete zabraniti pristup samo pojedinim korisnicima. Podjednako detaljno možete postaviti i opcije vezane za pretraživanje, sve svoje aktivnosti na News Feed-u i Wall-u, kao i svakoj pojedinoj aplikaciji kojoj ste dozvolili pristup svom Facebook profilu.
Treba imati na umu da sve te opcije štite vašu privatnost od drugih korisnika, ali ne i od samog Facebook-a. Ako ste zabrinuti zbog toga, pažljivo pročitajte (dosadno jeste, ali nema drugog načina) uslove korišćenja (Terms of Use). Na kraju, jedini način da se potpuno zaštitite je da jednostavno ne koristite Facebook, a to važi i za sve druge onlajn servise. Imajte na umu da mnogi takvi servisi dozvoljavaju promenu podešavanja vezanih za privatnost, a ta podešavanja nisu sama po sebi naklonjena vama. Zato, za svaku onlajn aplikaciju koju koristite, primeri su Gmail, MySpace, Flickr, dobro pogledajte koje opcije vezane za privatnost možete promeniti u podešavanjima.
Ukoliko uložite dovoljno truda i vremena, možete skoro potpuno zaštititi svoju privatnost, ali detaljna objašnjenja kako to da i učinite prelaze okvire ovog teksta. Te aktivnosti svode se na anonimizaciju uz korišćenje softvera kao što je je Tor, koji onemogućava praćenje vaše stvarne lokacije i stranica koje ste posećivali u prošlosti. Zatim, tu je enkripcija - možete šifrovati svoju e-mail komunikaciju, ali i druge oblike onlajn aktivnosti, kao što je razmena datoteka putem P2P protokola ili instant dopisivanje. Na kraju, tu su i posebne verzije raznih onlajn i desktop aplikacija koje garantuju privatnost. Primeri su internet pretraživač Ixquick, ili servis za slanje e-pošte Hushmail. Bitka za vašu privatnost na Internetu, čak ni uz veoma ekstremne mere opreza, nikad neće biti sasvim dobijena, ali bitno je da znate koje informacije ostavljate i da znate šta možete preduzeti u vezi s tim. Koliko ćete truda uložiti u zaštitu svoje privatnosti na kraju ipak ostaje samo na vama.