LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Privatnim apotekarima preti bankrot
Novosti
Oko 1.500 privatnih apoteka pred zatvaranjem zbog nelojalne konkurencije i oštrih propisa. Državne kuće imaju ekskluzivno pravo da izdaju lekove o trošku osiguranja
SVAKA od 520 državnih apoteka u Srbiji samo na prometu lekova o trošku osiguranja za godinu dana, u proseku, zaradi po 7.295.214 dinara, a sve zajedno - više od 3,79 milijardi. Oko 1.500 privatnih apoteka, međutim, u najboljem slučaju može da računa jedva na petinu ukupnog ”kolača”, koji je zagarantovan državnim apotekarima ”ekskluzivnim” pravom da samo oni izdaju lekove koje pokriva Republički fond zdravstvenog osiguranja!
Iz Saveza privatnih apotekara, koji već duže od decenije traži ”ravnopravnu utakmicu”, upozoravaju da privatnicima, ako se na tržištu uskoro ne izjednači pozicija svih apoteka, bez obzira na vlasništvo, preti propast. Baš kao što je to sudbina i 4.500 zaposlenih u ovom sektoru.
Privatne apoteke odavno nisu unosan biznis kao što su bile devedesetih godina, kada su državni rafovi bili gotovo prazni, ali se u poslednje vreme nove apoteke zatvaraju brže nego što su tada otvorene.
Dragutin Rajevac iz Saveza privatnih apotekara kaže za ”Novosti” da se samo 15, najviše 20 odsto, ukupnog prometa lekova obavlja u privatnim apotekama:
- Apotekarska praksa u Srbiji je potpuno neuređena, nemamo zakon o apotekarskoj delatnosti, a konkurencija je krajnje nelojalna, jer je državnim apotekama promet zagarantovan. RFZO dobija lekove po nižim cenama nego mi, i sa rokom plaćanja i do 260 dana. Privatnik ne može da naruči novu isporuku ako prethodnu nije platio. Ako je trebalo obezbediti bolju mrežu snabdevanja, jednostavnije je bilo da se potpišu ugovori sa privatnicima koji su u apoteke uložili svoj kapital. Državu to ništa ne bi koštalo, a korist za pacijente bi bila ista.
Na recept je prošle godine izdato više od 86 miliona kutija lekova, za ukupno 31,64 milijarde dinara. Od tog prometa državnim apotekama ostaje 12 odsto, na ime marže. To je siguran profit, s obzirom na to da se najveći promet lekova obavlja preko recepta.
Dok vojni osiguranici sa receptom mogu da podignu lekove u više od 100 privatnih apoteka, civilni moraju isključivo u državne. RFZO je pre četiri godine pozvao apotekare da potpišu ugovore i izdaju lekove o trošku osiguranja, ali odziva nije bilo, jer je uslov bio da u krugu od 20 kilometara nema državne apoteke.
- Ministar zdravlja Zoran Stanković obećao nam je da ćemo biti izjednačeni sa državnim apotekama - kaže Rajevac. - Ali, najverovatnije ćemo dobiti ugovore kada RFZO više ne bude imao para za lekove, i da se provedemo kao 1992. godine, kada smo naterani da dajemo lekove na recepte, što je mnoge apotekare odvelo u propast.
U privatnim apotekama najviše se prodaju sedativi, antireumatici i pomoćna lekovita sredstva. Pooštravanje režima izdavanja sedativa moglo bi da dovede do novog procvata crnog tržišta.
TEŠKO DO PAPIRA
Da bi otvorio apoteku, kao samostalnu trgovinsku delatnost sa jednim zaposlenim, privatnik mora da obezbedi poslovni prostor od najmanje 35 metara kvadratnih, a za apoteku kao zdravstvenu ustanovu i veći. U SPAS kažu da mnogi ne mogu da zarade ni za zakup lokala. Apoteka, po zakonu, mora da se vodi na diplomiranog farmaceuta, a vlasnik može da bude bilo ko.
Novosti
Oko 1.500 privatnih apoteka pred zatvaranjem zbog nelojalne konkurencije i oštrih propisa. Državne kuće imaju ekskluzivno pravo da izdaju lekove o trošku osiguranja
SVAKA od 520 državnih apoteka u Srbiji samo na prometu lekova o trošku osiguranja za godinu dana, u proseku, zaradi po 7.295.214 dinara, a sve zajedno - više od 3,79 milijardi. Oko 1.500 privatnih apoteka, međutim, u najboljem slučaju može da računa jedva na petinu ukupnog ”kolača”, koji je zagarantovan državnim apotekarima ”ekskluzivnim” pravom da samo oni izdaju lekove koje pokriva Republički fond zdravstvenog osiguranja!
Iz Saveza privatnih apotekara, koji već duže od decenije traži ”ravnopravnu utakmicu”, upozoravaju da privatnicima, ako se na tržištu uskoro ne izjednači pozicija svih apoteka, bez obzira na vlasništvo, preti propast. Baš kao što je to sudbina i 4.500 zaposlenih u ovom sektoru.
Privatne apoteke odavno nisu unosan biznis kao što su bile devedesetih godina, kada su državni rafovi bili gotovo prazni, ali se u poslednje vreme nove apoteke zatvaraju brže nego što su tada otvorene.
Dragutin Rajevac iz Saveza privatnih apotekara kaže za ”Novosti” da se samo 15, najviše 20 odsto, ukupnog prometa lekova obavlja u privatnim apotekama:
- Apotekarska praksa u Srbiji je potpuno neuređena, nemamo zakon o apotekarskoj delatnosti, a konkurencija je krajnje nelojalna, jer je državnim apotekama promet zagarantovan. RFZO dobija lekove po nižim cenama nego mi, i sa rokom plaćanja i do 260 dana. Privatnik ne može da naruči novu isporuku ako prethodnu nije platio. Ako je trebalo obezbediti bolju mrežu snabdevanja, jednostavnije je bilo da se potpišu ugovori sa privatnicima koji su u apoteke uložili svoj kapital. Državu to ništa ne bi koštalo, a korist za pacijente bi bila ista.
Na recept je prošle godine izdato više od 86 miliona kutija lekova, za ukupno 31,64 milijarde dinara. Od tog prometa državnim apotekama ostaje 12 odsto, na ime marže. To je siguran profit, s obzirom na to da se najveći promet lekova obavlja preko recepta.
Dok vojni osiguranici sa receptom mogu da podignu lekove u više od 100 privatnih apoteka, civilni moraju isključivo u državne. RFZO je pre četiri godine pozvao apotekare da potpišu ugovore i izdaju lekove o trošku osiguranja, ali odziva nije bilo, jer je uslov bio da u krugu od 20 kilometara nema državne apoteke.
- Ministar zdravlja Zoran Stanković obećao nam je da ćemo biti izjednačeni sa državnim apotekama - kaže Rajevac. - Ali, najverovatnije ćemo dobiti ugovore kada RFZO više ne bude imao para za lekove, i da se provedemo kao 1992. godine, kada smo naterani da dajemo lekove na recepte, što je mnoge apotekare odvelo u propast.
U privatnim apotekama najviše se prodaju sedativi, antireumatici i pomoćna lekovita sredstva. Pooštravanje režima izdavanja sedativa moglo bi da dovede do novog procvata crnog tržišta.
TEŠKO DO PAPIRA
Da bi otvorio apoteku, kao samostalnu trgovinsku delatnost sa jednim zaposlenim, privatnik mora da obezbedi poslovni prostor od najmanje 35 metara kvadratnih, a za apoteku kao zdravstvenu ustanovu i veći. U SPAS kažu da mnogi ne mogu da zarade ni za zakup lokala. Apoteka, po zakonu, mora da se vodi na diplomiranog farmaceuta, a vlasnik može da bude bilo ko.