Privatni uterivači dugova kreću u akciju

[sendi]

Privatni uterivači dugova kreću u akciju

V. C. S. |


Prvih 56 privatnih izvršitelja počeće s radom 18. maja. Imaće pravo da sprovode iseljenja, popis, procenu, plenidbu i prodaju imovine dužnika

PRVI profesionalni sudski izvršitelji počeće da rade za mesec dana, tačnije, 18. maja, potvrdio je za "Novosti" Vojkan Simić, pomoćnik ministra pravde.

Test je do sada prošlo 70 kandidata, a na konkurs za imenovanje prijavilo se 56, koji su položili izvršiteljski ispit.

- U planu je objavljivanje narednog konkursa, a kada ministar pravde imenuje izvršitelje, na predlog konkursne komisije, oni koji su imenovani osnovaće komoru i položiti zakletvu - kaže Simić.

Pošto zakon nalaže da jedan izvršitelj podmiruje potrebe 25.000 stanovnika, u Srbiji će ih biti oko 330 - 75 za šire područje Beograda i oko 270 za ostatak zemlje.

"Profesionalci" će biti nadležni za sve vrste izvršenja, kao i sudovi, ali će u njihovoj isključivoj nadležnosti biti prinudno izvršenje komunalnih dugova. Oni neće moći da učestvuju samo u izvršenju odluka iz porodičnih i radnih sporova, koje se odnose na vraćanje zaposlenog na posao.

- S prebacivanjem isključive nadležnosti za komunalna dugovanja na profesionalne izvršitelje, očekuje se veliko rasterećenje sudova - kaže Simić. - S obzirom na njihovu višu kvalifikaciju u odnosu na sudske izvršitelje - uslov je završen pravni fakultet - očekuje se i kvalitetniji stručni pristup, ali i veća efikasnost zbog motivacije u zaradi.

U Ministarstvu veruju da će banke ponuditi poslovne kredite za otvaranje izvršiteljskih kancelarija. Ovo će biti u obostranom interesu, pošto će upravo banke biti među "najvernijim" klijentima izvršitelja.

Prema zakonu, privatni izvršitelji će ubuduće, između ostalog, utvrđivati identitet stranaka i učesnika u postupku izvršenja, sprovoditi iseljenja, prikupljati podatke o imovinskom stanju dužnika, sprovoditi popis, procenu, plenidbu i prodaju pokretne imovine i nepokretnosti...

Moći će o svom trošku i na svoju odgovornost, da poveravaju trećim licima prodaju te imovine, da primaju i čuvaju popisanu ili obezbeđenu imovinu dužnika, da nalože prenos vlasništva nad njom i izvrše deobu imovine. Privatni izvršitelji će moći da posreduju i u postizanju dogovora između dužnika i poverilaca.

PREDMETI NA ČEKANjU
BUDUĆI izvršitelji bi trebalo da pomognu pri izvršenju više od dva miliona predmeta, od kojih 1,6 miliona čeka izvršenje u Beogradu. Većina se odnosi na neizmirene dugove za komunalne usluge. Privatni izvršitelji, uz asistenciju policije, moći će da ulaze u stanove i protiv volje vlasnika da popisiju stvari ili da isele bespravne stanare.

USKORO STALNA OBUKA
ZA imenovane izvršitelje Ministarstvo pravde će, sa svojim partnerima i Pravosudnom akademijom, organizovati osnovnu obuku, a kasnije će njihova Komora organizovati stalne obuke. "Trening" će proći i zaposleni u Ministarstvu, zaduženi za kontrolu rada izvršitelja - kaže Simić.

 

[Black Predator]

Bankari o privatnim uterivačima dugova












Izvor:
Novosti.rs









OTKAZ, ili katanac na firmi i neotplaćeni krediti, nevraćene pozajmice - nema gore noćne more sa kojom se možemo suočiti. Jer, gotovo svi živimo sa kreditima, kreditnim karticama, gotovinskim zajmovima... A, građani sve više kasne sa otplatom kredita i banke sve više brine kako da uteraju dugove. Prema podacima Kreditnog biroa, građani su se ukupno zadužili za 562,2 milijarde dinara, ili oko 5,4 milijarde evra. Narodna banka Srbije, pak, upozorava da je stepen problematičnih zajmova kod stanovništva dostigao osam odsto, ili više od 48 milijardi dinara za koje je neizvesno da li će ih i kada zajmotražioci vratiti.

Koliko će privatni izvršitelji, koji počinju sa radom krajem sledećeg meseca, uticati na raspetljavanje problema sve teže naplate dugovanja, naravno i bankarima. Banke su, inače, najveći poverioci u Srbiji i apsolutno najveći broj građana se zadužio kod bankara. Zaključno sa krajem prošle godine svaki stanovnik Srbije je bankama dugovao po 816 evra. A, ako se gleda koliko su se pozajmili zaposleni, onda je taj iznos skoro tri puta veći.
Kako zasada stoje stvari, bankari neće odmah jurnuti za uslugama privatnih izvršitelja da bi povratili svoj novac kod neurednih klijenata. Neki čak i ne razmišljaju o takvoj varijanti uterivanja pozajmljenog novca.

- Nismo još razgovarili o eventualnom angažovanju privatnih izvršitelja, kao načinu za naplatu potraživanja - kažu u jednoj od austrijskih banaka koja posluje u Srbiji. - Svesni smo da je ovakav način naplate dugova mač sa dve oštrice. Možda se i novac povrati, ali zato postoji opasnost da se izgube klijenti, kojih je inače sve manje. Naime, kada na ovaj način naplatite pozajmljeni novac teško da će neko ponovo doći da posluje sa vama, bez obzira na to koja je usluga u pitanju.

I druge banke razmišljaju na sličan način i istovremeno ukazuju da već imaju uhodan i razrađen sistem naplate spornih potraživanja, koji ne stavlja klijente u tako neprijatan položaj, kao i da bi angažovanje utrerivača donelo samo dodatne troškove. Naravno, ima i banaka koje kažu da je korišćenje usluga privatnog izvršitelja uobičajena pojava u svetu. Međutim, i ovi bankari su skeptični, jer smatraju da usluge ove vrste neće tako brzo i lako ovde zaživeti. Tim pre što iskustva iz susednih zemalja na to upućuju.

Svaka banka u Srbiji ima svoja, takozvana, „sredstva obezbeđenja“, koja mogu da se „aktiviraju“ kada se iscrpe sve mogućnosti za nastavak vraćanja uzetih kredita. Ali, kako su gubitak posla, odlazak u stečaj preduzeća, smanjivanje ili ne primanje plate glavni razlozi za ulazak u docnju, ponekad su male šanse bankara da redovnim putem dođu do novca kojeg su pozajmili i još uzmu i kamatu. Zato se najpre, a i najčešće, klijentu kada počne da kasni sa uplatama, nudi reprogram ili grejs period za otplatu dugova.

Sledeći korak je aktiviranje hipoteke, ukoliko je na taj način kredit osiguran. To znači odlazak na sud i prodaja založene imovine. Sudski proces može da traje i do tri godine.

- Banka aktivira sredstva obezbeđenja kada se ispostavi da nema drugog rešenja, a to je najgora opcija ne samo za bankare, već i za klijenta - kaže Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke.

 

[Black Predator]

Uterivači dugova postali medijatori











Izvor:
B92.net

Agencije za naplatu dugova od građana i pored zakonskih ograničenja pronašle su način da nastave saradnju sa bankama, piše Politika.

Budući da im propisi zabranjuju da od banaka direktno otkupljuju dugovanja građana, pronađen je novi model rada, pa se privatne agencije sada pojavljuju u ulozi „medijatora” (između banke i klijenta) i rade u ime i za račun poslodavca, a za određenu proviziju, saznaje list.Podsećamo, krajem prošle godine Narodna banka Srbije saopštila je da banke ne mogu prodavati kredite specijalizovanim agencijama (već samo drugim bankama) i da ih na to obavezuje Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Međutim, da se saradnja sa bankama nije ni prekidala potvrdili su nam u kompaniji „Eos matriks”, koja posluje na 27 svetskih tržišta.

“Imamo na to zakonska prava i dobri su nam odnosi sa poslovnim bankama u domenu naplate dugova. Dozvoljen je otkup potraživanja i od fizičkih i od pravnih lica u svim ostalim segmentima osim u bankarskom”, ističu u ovoj kompaniji, dodajući da do sada jedino nisu bili angažovani za naplatu neplaćenih računa za komunalije, iako postoji mogućnost i za to.

Najčešći korisnici su im upravo banke, telekomunikacione kompanije i preduzeća koja imaju veliki broj klijenata. Njihova statistika pokazuje da je u proseku 70 odsto dužnika koji duguju manje od 90 dana spremno na saradnju, dok to čini samo četvrtina onih koji duguju više od tri meseca.

Domaća Uredba o klasifikaciji delatnosti prepoznaje mogućnost registracije firme za „naplatu potraživanja”, pa čak i za usluge „oduzimanja imovine radi prisilne naplate”, što legalizuje rad ovih agencija. Njihovo poslovanje u Srbiji regulisano je zakonima o privrednim društvima, obligacionim odnosima i o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Takođe, indirektno, nekim drugim zakonima kao što je Zakon o bankama.

Nažalost, banke, pa ni druge firme poput mobilnih operatera, nisu dužne da od klijenta koji ne izmiruje obaveze traže odobrenje da će se sa njim ubuduće razračunavati neko drugi.

U „Eos matriksu” kažu da u slučaju „prenosa potraživanja sa jednog na drugog poverioca, saglasnost dužnika nije neophodna, ali onaj ko ustupa potraživanje mora o tom ustupanju da obavesti dužnika”.

Isto tako ni uslovi ugovora ne smeju da se menjaju na štetu dužnika. Visina, iznos i struktura duga određeni su ugovorom koji je klijent primarno potpisao recimo sa bankom, kao i zateznom kamatom koja je propisana zakonom.

Kakva su pravila i kojim se sve metodama ove firme služe, kao i da li su građani dovoljno upoznati kakve su im mogućnosti i kome se mogu žaliti ako posrednici pređu liniju. Nije novost da je u poslednje vreme sve više onih koji negoduju zbog poziva i uznemiravanja različitih firmi i agencija.

Komunikacija sa dužnicima je jedini metod koji koristimo i ona podrazumeva pozivanje telefonom, slanje SMS-a i slanje pisama. Za sam tok komunikacije postoje striktna uputstva, kojih se zaposleni pridržavaju i koja važe u svim zemljama u kojima poslujemo, a prilagođeni su lokalnim zakonodavstvima”, kažu u ovoj kompaniji.


Učestale žalbe na „uterivače”


U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) ističu da ova oblast nije dovoljno uređena propisima, kao i da svakodnevno dobijaju prigovore građana, koji se žale na ponašanje pojedinih agencija za naplatu potraživanja.

“Čast izuzecima i onima koji rade po propisima, ali postavlja se pitanje ko je sve otvorio takve agencije, kako se oni ponašaju prema dužnicima, kako sa njima komuniciraju i da li to možemo da tretiramo kao nasrtljivo poslovanje”, kaže Goran Papović, predsednik NOPS-a, dodajući da se ovoj organizaciji masovno žale korisnici usluga pojedinih mobilnih operatera, koji su njihove dugove ustupili agencijama.
​