Obamin govor izazvao burnu reakciju Izraela
Izvor: Blic Jasna Stojković | 21. 05. 2011. - 00:02h | Foto: Reuters
VAŠINGTON - Američki predsednik Barak Obama je u obraćanju naciji u četvrtak naglasio da pobune u arapskom svetu treba da podstaknu, a ne da spreče sklapanje mirovnog sporazuma između Izraelaca i Palestinaca i predložio da se palestinska država formira u granicama pre Šestodnevnog rata 1967. godine, na šta je izraelski premijer Benjamin Netanjahu, uoči jučerašnjeg susreta s Obamom u Ovalnom kabinetu, odmah reagovao, ističući da bi takvo rešenje predstavljalo katastrofu za jevrejski narod.
- San o jevrejskoj i demokratskoj državi ne može da se ostvari u uslovima trajne okupacije. Uzajamno dogovorena razmena teritorija doprinela bi stvaranju održive palestinske države i bezbednosti Izraela - otvoreno je poručio Obama.
Netanjahu je uzvratio da te granice “ne mogu da se brane” i da bi se time najveća izraelska naselja našla izvan Izraela. A zatim je seo u avion i krenuo u odavno zakazanu posetu u Vašington na sedmi susret s Obamom od kada je američki predsednik došao na vlast, rekavši da će zatražiti razjašnjenje.
Američki predsednik je duboko nezadovoljan ćorsokakom u koji je zapao bliskoistočni mirovni proces, dok izraelski lider tvrdi da ne može da se dogovara s postojećom palestinskom vladom. Obojica su izložena sve većem pritisku međunarodne zajednice da odgovore na zahteve palestinskog naroda u trenutku kada pobune u arapskom svetu podrivaju tvrdnje Izraela da je jedina demokratska država u regionu.
- Obama nastoji da ubedi Netanjahua da pristane na sporazum s Palestincima jer će dramatične promene u regionu usloviti pojačan pritisak da se izoluje Izrael i oduzme legitimitet izraelskoj državi. Dakle, ovaj poziv je upućen i Izraelcima i Palestincima koje on želi da uveri koliko je rizična pat-pozicija - ocenio je Haim Malka, zamenik diretora programa za Bliski istok u Centru za međunarodne strateške studije.
Obamin poziv ne predstavlja bitnu promenu političkog stava, pošto su Sjedinjene Države - i međunarodna zajednica, pa čak i prethodne izraelske vlade - podržale sporazum koji bi se zasnivao na linijama razgraničenja iz 1967. Međutim, on je prvi put izričito predložio te granice kao polaznu tačku, što Netanjahu odbija.
Obama nije štedeo ni palestinsko rukovodstvo, kritikujući njihovo nastojanje da se izbore za unilateralnu državnost posredstvom Ujedinjenih nacija i dovodeći u pitanje savez Hamasa s radikalnim Fatahom, koji traži uništenje Izraela.
- Simbiličke akcije u cilju izlolovanja Izraela u Ujedinjenim nacijama u septembru neće dovesti do stvaranja nezavisne države - rekao je Obama.
Analitičari za sada ne znaju da li će Obamina izjava o granicama iz 1967. kao temelju sporazuma biti dovoljna da se ubede Palestinci da odustanu od težnje za priznanjem u UN. I Amerikanci i Izraelci nastoje da izbegnu nesuglasice u Ujedinjenim nacijama oko palestinske državnosti, naročito kada se ima u vidu da se može desiti da se Britanija, Francuska i Nemačka pridruže ostatku sveta i još više izoluju Izrael, a da se na drugoj strani nađu SAD i još šačica zemalja.
- Mislim da je sve više Evropljana sklono da glasa za palestinsku državnost jer ne vide nikakvu mirovnu strategiju. Zato Obama i Netanjahu moraju da nađu načina da spreče to glasanje, koje bi nanelo štetu i SAD i Izraelu - ocenjuje Dejvid Makovski, saradnik Instituta za bliskoistočnu politiku iz Vašingtona.
Palestinsko rukovodstvo je podeljeno između Palestinske uprave, u kojoj dominira politička frakcija Fatah i koja upravlja Zapadnom obalom, i islamističke organizacije Hamas, koja upravlja pojasom Gaze. Mahmud Abas, predsednik Palestinske uprave, zakazao je sastanak s najvišim palestinskim zvaničnicima, kojima je naloženo da ne razgovaraju s novinarima. Muhamed Avad, visoki član Hamasa i ministar inostranih poslova, izjavio je za Bi-Bi-Si da od američkog predsednika očekuje konkretne korake, a ne samo parole.
- Obama nije ništa rekao o patnjama palestinskog naroda, koji trpi više od 63 godine. On nije rekao da je mirovni proces već dospeo u ćorsokak. On je pokušao da udovolji svima, ali ne i palestinskom narodu.
Palestinci odbijaju pregovore sve dok Izrael nastavlja da gradi enklave na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu, koji Palestinci žele u svojoj državi.
- Oko 20.000 izraelskih doseljenika živi na Golanskoj visoravni
- Na 40 odsto teritorije Zapadne obale podignuta su izraelska naselja
- Oko 100 naselja na Zapadnoj obali podignuto je bez dozvole izraelske vlade
Pritisak da se nađe rešenje sukoba na Bliskom istoku
Izvor: Blic Jasna Stojković | 21. 05. 2011. - 00:02h | Foto: Reuters
VAŠINGTON - Američki predsednik Barak Obama je u obraćanju naciji u četvrtak naglasio da pobune u arapskom svetu treba da podstaknu, a ne da spreče sklapanje mirovnog sporazuma između Izraelaca i Palestinaca i predložio da se palestinska država formira u granicama pre Šestodnevnog rata 1967. godine, na šta je izraelski premijer Benjamin Netanjahu, uoči jučerašnjeg susreta s Obamom u Ovalnom kabinetu, odmah reagovao, ističući da bi takvo rešenje predstavljalo katastrofu za jevrejski narod.
Benjamin Netanjahu, Barak Obama i Mahmud Abas
- San o jevrejskoj i demokratskoj državi ne može da se ostvari u uslovima trajne okupacije. Uzajamno dogovorena razmena teritorija doprinela bi stvaranju održive palestinske države i bezbednosti Izraela - otvoreno je poručio Obama.
Netanjahu je uzvratio da te granice “ne mogu da se brane” i da bi se time najveća izraelska naselja našla izvan Izraela. A zatim je seo u avion i krenuo u odavno zakazanu posetu u Vašington na sedmi susret s Obamom od kada je američki predsednik došao na vlast, rekavši da će zatražiti razjašnjenje.
Američki predsednik je duboko nezadovoljan ćorsokakom u koji je zapao bliskoistočni mirovni proces, dok izraelski lider tvrdi da ne može da se dogovara s postojećom palestinskom vladom. Obojica su izložena sve većem pritisku međunarodne zajednice da odgovore na zahteve palestinskog naroda u trenutku kada pobune u arapskom svetu podrivaju tvrdnje Izraela da je jedina demokratska država u regionu.
- Obama nastoji da ubedi Netanjahua da pristane na sporazum s Palestincima jer će dramatične promene u regionu usloviti pojačan pritisak da se izoluje Izrael i oduzme legitimitet izraelskoj državi. Dakle, ovaj poziv je upućen i Izraelcima i Palestincima koje on želi da uveri koliko je rizična pat-pozicija - ocenio je Haim Malka, zamenik diretora programa za Bliski istok u Centru za međunarodne strateške studije.
Obamin poziv ne predstavlja bitnu promenu političkog stava, pošto su Sjedinjene Države - i međunarodna zajednica, pa čak i prethodne izraelske vlade - podržale sporazum koji bi se zasnivao na linijama razgraničenja iz 1967. Međutim, on je prvi put izričito predložio te granice kao polaznu tačku, što Netanjahu odbija.
Obama nije štedeo ni palestinsko rukovodstvo, kritikujući njihovo nastojanje da se izbore za unilateralnu državnost posredstvom Ujedinjenih nacija i dovodeći u pitanje savez Hamasa s radikalnim Fatahom, koji traži uništenje Izraela.
- Simbiličke akcije u cilju izlolovanja Izraela u Ujedinjenim nacijama u septembru neće dovesti do stvaranja nezavisne države - rekao je Obama.
Analitičari za sada ne znaju da li će Obamina izjava o granicama iz 1967. kao temelju sporazuma biti dovoljna da se ubede Palestinci da odustanu od težnje za priznanjem u UN. I Amerikanci i Izraelci nastoje da izbegnu nesuglasice u Ujedinjenim nacijama oko palestinske državnosti, naročito kada se ima u vidu da se može desiti da se Britanija, Francuska i Nemačka pridruže ostatku sveta i još više izoluju Izrael, a da se na drugoj strani nađu SAD i još šačica zemalja.
- Mislim da je sve više Evropljana sklono da glasa za palestinsku državnost jer ne vide nikakvu mirovnu strategiju. Zato Obama i Netanjahu moraju da nađu načina da spreče to glasanje, koje bi nanelo štetu i SAD i Izraelu - ocenjuje Dejvid Makovski, saradnik Instituta za bliskoistočnu politiku iz Vašingtona.
Palestinsko rukovodstvo je podeljeno između Palestinske uprave, u kojoj dominira politička frakcija Fatah i koja upravlja Zapadnom obalom, i islamističke organizacije Hamas, koja upravlja pojasom Gaze. Mahmud Abas, predsednik Palestinske uprave, zakazao je sastanak s najvišim palestinskim zvaničnicima, kojima je naloženo da ne razgovaraju s novinarima. Muhamed Avad, visoki član Hamasa i ministar inostranih poslova, izjavio je za Bi-Bi-Si da od američkog predsednika očekuje konkretne korake, a ne samo parole.
- Obama nije ništa rekao o patnjama palestinskog naroda, koji trpi više od 63 godine. On nije rekao da je mirovni proces već dospeo u ćorsokak. On je pokušao da udovolji svima, ali ne i palestinskom narodu.
Palestinci odbijaju pregovore sve dok Izrael nastavlja da gradi enklave na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu, koji Palestinci žele u svojoj državi.
Šestodnevni rat 1967. godine
Šestodnevni rat je naziv za oružani sukob od 5. do 10. juna 1967. između Izraela, s jedne strane, i Egipta, Jordana, Sirije i Iraka, s druge strane. Izrael je tada okupirao Gazu, Zapadnu obalu, Golansku visoravan i Sinajsko poluostrvo. Izraelska vojska se povukla sa Sinaja 1982, a iz Gaze 2005, dok su Zapadna obala i Golan još pod njenom kontrolom.
Izraelska naselja na okupiranim teritorijama:
- Više od 430.000 ljudi naselilo se na Zapadnoj obali, gde živi oko 2,5 miliona Palestinaca
- Oko 20.000 izraelskih doseljenika živi na Golanskoj visoravni
- Na 40 odsto teritorije Zapadne obale podignuta su izraelska naselja
- Oko 100 naselja na Zapadnoj obali podignuto je bez dozvole izraelske vlade
Evropska unija podržava poruku predsednika SAD
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton podržava poziv predsednika SAD Baraka Obame da se granice Izraela od pre sukoba iz 1967. koriste kao osnova za rešenje izraelsko-palestinskog sukoba, rekla je juče portparol Maja Kocijančić.
