Princ Aleksandar Karađorđević traži sahranu predaka na Oplencu

[sendi]

Princ Aleksandar Karađorđević traži sahranu predaka na Oplencu


Tanjug |


Princ Aleksandar Karađorđević uputio je pisma predsedniku Srbije Borisu Tadiću i predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkoviću u kome je ponovio zahtev da se posmrtni ostaci kralja Petra drugog, kraljice Marije i bake princa Aleksandra, kraljice Aleksandre prenesu i sahrane u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu.

Princ Aleksandar takođe traži da se prenesu posmrtni ostaci i kraljevića Andreja, kneza Pavla i kneginje Olge i njihovog sina kneza Nikole.

Pismo je takodje upućeno i Njegovoj Svetosti gospodinu Irineju, sa molbom za blagoslov.

U pismu državnim zvaničnicima, princ Aleksandar je naglasio da se "ne obraća ni u svojstvu unuka, niti u svojstvu sina ili rođaka blaženopočivših, već kao Srbin u Srbiji".

Aleksandar Karađorđević u pismu navodi da se ličnosti njihovog ranga ne prenose i ne sahranjuju samo kao izraz porodičnog pijeteta, već kao istorijski gest poštovanja, pomirenja i razumevanja.

"To je istorijski čin, i takav istorijski čin mora biti odgovornost onih koji se nalaze na najvišim izbornim i izvršnim funkcijama u jednoj državi", piše u pismu.

Uz molbu za pomoć, u pismu patrijarhu Irineju, princ Aleksandar je istakao da su Zakonom o rehabilitaciji skinute sve neopravdane optužbe koje su decenijama izricane protiv članova kraljevskog doma i uklonjen je i poslednji administrativni razlog koji bi mogao da spreči njihov povratak.

 

[sendi]

Vlada će brzo razmotriti zahtev Karađorđevića

Princ Aleksandar traži prenos ostataka njegovog oca u Srbiju


Vlada će brzo razmotriti zahtev Karađorđevića


Blic

Premijer Mirko Cvetković primio je zahtev princa Aleksandra Karađorđevića da posmrtni ostaci svih članova kraljevske porodice koji su sahranjeni u inostranstvu budu preneti u Srbiju i sahranjeni na Oplencu uz najviše državne počasti i o njemu će uskoro biti raspravljano na jednoj od sednica Cvetkovićevog kabineta, saznaje „Blic“.

Crkva Svetog Đorđa na Oplencu u kojoj je mauzolej kraljevske porodice

Ministri bi raspravljali o tome da li država treba da se angažuje u ovom slučaju i na koji način, da li bi bio oformljen poseban odbor za prenos posmtrnih ostataka Karađorđevića.

Prestolonaslednik je nedavno ponovo uputio pisma predsedniku i premijeru Srbije Borisu Tadiću i Mirku Cvetkoviću sa ovim zahtevom, a patrijarhu Irineju poslao je pismo sa molbom za blagoslov. Prvi put to je uradio još 2010. godine, a potom i 2011. godine, ali nikakvog odgovora državnih funkcionera nije bilo.

- Ne obraćam vam se ni u svojstvu unuka, ni u svojstvu sina niti rođaka blaženopočivših, već kao Srbin u Srbiji. Ličnosti njihovog ranga se ne prenose i ne sahranjuju samo kao izraz porodičnog pijeteta, već kao istorijski gest poštovanja, pomirenja i razumevanja. To je istorijski čin, i takav istorijski čin mora biti odgovornost onih koji se nalaze na najvišim izbornim i izvršnim funkcijama u jednoj državi - navodi se, pored ostalog, u pismu državnim zvaničnicima.

Dušan Babac, član Krunskog veća kaže da bi bila „veoma velika šteta da porodica prenos posmrtnih ostatka uradi sama, bez učešća države“.

Članovi porodice sahranjeni u inostranstvu su: kralj Petar II (otac prestonaslednika Aleksandra), kraljica Marija (supruga kralja Aleksandra I), kraljica Aleksandra (supruga kralja Petra II), kraljević Andrej (najmlađi brat kralja Petra II), knez Pavle (regent Kraljevine Jugoslavije), kneginja Olga (supruga kneza Pavla) i knez Nikola (sin Kneza Pavla).

Kralj Petar II bio je poslednji kralj Jugoslavije. Sahranjen je u Crkvi Svetog Save u Libertvilu.

 

[sendi]

Država za prenos Karađorđevića?

[h=2]Država za prenos Karađorđevića?
[/h]Novosti

Vlada formira organizacioni odbor za prenos posmrtnih ostataka sedmoro Karađorđevića. U slučaju državne sahrane pitaju se i vlade SAD, Švajcarske, Grčke i britanskog monarha




Kako “Novosti” saznaju, premijer Mirko Cvetković je odlučio da zahtev koji mu je uputio prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević za ekshumaciju i državničku sahranu sedmoro članova kraljevske porodice, uvrsti u dnevni red jedne od narednih sednica Vlade Srbije.

U međuvremenu, saradnici premijera rade na prikupljanju i obradi informacija o tome kako organizovati ekshumaciju posmrtnih ostataka i organizovati sahranu kralja Petra Drugog, njegove supruge kraljice Aleksandre, kraljice majke Marije, brata kraljevića Andreje i kneza Pavla, kneginje Olge i njihovog sina Nikole. Na sednici Vlade, saznajemo, biće formiran i državni organizacioni odbor, a već je sačinjena i lista mogućih članova uglednih javnih ličnosti i visokih funkcionera Srbije.

Dragoljub Acović, član Krunskog saveta, ovlašćen da razgovara o ovoj temi, kaže da je rano da se govori o tome kako će biti organizovan povratak posmrtnih ostataka sedmoro Krađorđevića, ali i objašnjava da se na osnovu dosadašnjih iskustava može pretpostaviti kako će procedura da teče.

Naime, Karađorđevići su već vodili nezvanične razgovore u SAD, Grčkoj, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji oko ekshumacije i sahrane kralja Petra Drugog, kraljice Aleksandre, kraljice majke Marije, kraljevića Andreje i kneza Pavla sa članovima porodice. To iskustvo, kaže on, može da koristi Vladi.

- Proces prenosa posmrtnih ostataka krunisanih ličnosti iz inostranstva je složen i pokreće mnoga pitanja. I u slučaju da se to radi u ime države ili privatno protokol podrazumeva više nivoa odlučivanja, zavisno od statusa pokojnika i njegove grobnice. Kada država traži prenos onda strana država daje odgovor na taj zahtev i to se uređuje diplomatskim putem. Ali ako porodica traži prenos pokojnika, onda odluku u stranoj zemlji donose i država, ali i lokalna crkvena i civilna vlast - kaže Dragoljub Acović.

U slučaju pokojnog kralja Petra Drugog, koji je sahranjen u manastiru Sveti Sava u Libertvilu, odluku o njegovoj ekshumaciji i prenosu u Srbiji, ako ih traži naša država, donosi američka vlada. A ako je traže članovi porodice Karađorđević, odluku donosi država Ilinois, lokalna vlast u Libertvilu i srpski episkop Longin. Kada je reč o Aleksandri Karađorđević, majci prestolonaslednika Aleksandra, situacija je još složenija, jer je kraljica sahranjena u privatnoj grobnici u Atini.

- Grčka država je nacionalizovala svu imovinu grčke kraljevske porodice, kojoj kraljica pripada, pa verovatno i njenu grobnicu. Zato za ekshumaciju treba dobiti odobrenje da se ta nacionalizovana grobnica otvori i izvrši prenos posmrtnih ostataka kraljice Aleksandre od Jugoslavije - objašnjava Dragoljub Acović.

Najsloženija je situacija sa mogućim prenosom posmrtnih ostataka kraljice majke Marije Karađorđević, koja je sahranjena na kraljevskom groblju u Vindzoru kao član britanskog dvora.

- Porodica Karađorđević je u dva navrata pitala direktno britansku kraljicu Elizabetu za dozvolu da se izvrši prenos posmrtnih ostataka kraljice Marije Karađorđević i da se ona sahrani na Oplencu. Prvi put je britanska kraljica Elizabeta, inače rođaka prestolonaslednika Aleksandra, odgovorila negativno. Drugi put je britanska kraljica odgovorila pitanjam: “Da li znate da li je Srbija spremna da prihvati i sahrani kraljicu Mariju Karađorđević?” - objašnjava Dragoljub Acović.

Ovo su samo neka, kako kaže Acović, od mnogobrojnih pitanja koje pokreće zahtev da se sedmoro Karađorđevića posthumno vrate u Srbiju. On veruje da će država to učiniti i uz sve počasti koje zaslužuju vladari organizovati sahranu u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu.

Krajem prošle godine u organizaciji i o trošku države koja je formirala organizacioni odbor za povratak, preneti su iz Londona i sahranjeni su posmrtni ostaci akademika i člana Kraljevskog saveta Slobodana Jovanovića u Aleji zaslužnih građana. Dve velike ekshumacije u SAD i sahrane vladike Nikolaja Velimirovića i pesnika Jovana Dučića u otadžbini obavljene su privatno. Za prenos vladike Nikolaja iz crkve Svetog Save u Libertvilu u manastir Lelić 1991. godine i pesnika Jovana Dučića u Trebinje 2000. plaćeno je po milion dolara. U slučaju sahrane sedmoro Karađorđevića, prema ovim cenama, trebalo bi najmanje sedam miliona dolara.

ITALIJANI PLATILI PRENOS KRALJA NIKOLE

JOVAN Markuš, gradonačelnik Cetinja je osamdesetih pokrenuo inicijativu da se posmrtni ostaci kralja Nikole Petrovića i članova njegove porodice prebace iz ruske crkve u San Remu u Crnu Goru. Diplomatskim putem Jugoslavija se oko toga dogovorila sa Italijom. Čitav taj proces trajao je šest godina.

- Kralj Nikola Petrović, kraljica Milena, princeze Vera i Ksenija sahranjeni su u Dvorskoj crkvi na Cetinju 1989. godine. Vlada Italije je organizovala državničku sahranu kraljevske porodice, koji su vladinim avionom prebačeni iz San Rema do Barija, a potom državnim brodom “Sveti Marko” u luku Bar. Crna Gora je za državničku sahranu kralja Nikole i porodice platila samo 100.000 dolara - kaže Jovan Markuš.

PISMO PATRIJARHU
- MOLIM Vas, Vaša svetosti, da svojom mudrošću i molitvom pomognete da i svi nevoljni izgnanici Karađorđevića zajedno nađu svoj večni dom u mauzoleju na Oplencu pored svojih svetlih predaka - pisao je prestolonaslednik Aleksandar poglavaru SPC Irineju.