Šta je novo?

:: Prikaz knjige "Pubertet ne mora da stvori haos u kući" ::

Član
Učlanjen(a)
18.06.2009
Poruka
4.266
:: Prikaz knjige "Pubertet ne mora da stvori haos u kući" ::

PUBERTET ne mora da stvori HAOS U KUĆI
-prikaz knjige-
Ovu knjigu je nagradilo Društvo psihologa Srbije nagradom "Živorad Žiža Vasić" za popularizaciju savremene psihologije.

  1. Namena i sadržaj knjige
  2. Tajne vaspitanja.
  3. Šta tinejdžeri očekuju od roditelja
  4. Roditelji su jako važni
  5. Šta je pubertet
  6. "Lekcije" za roditelje
  7. Kako se ispoljava pubertet
  8. Preporuke roditeljima
  9. I vaše dete će postati zrela ličnost
  10. Kakvi ste roditelji - testirajte se
  11. Kakvi su današnji adolescenti
  12. Reagovanje roditelja na knjigu
  13. Reč autora
1.
Svakom roditelju pubertet neizbežno ulazi u kuću. To je sindrom promena koji se dešava detetu - članu porodice i tako utiče na ceo sistem porodičnih odnosa.
Pubertet postavlja ZAHEV ZA NOVIM PRILAGOĐAVANjEM (a ovo je definicija STRESA).
Postoje uputstva o tome kako da rukujete novim aparatom (za koji dobijate i garanciju), o tome kako da napravite jelo, prepravite odeću, popravite nameštaj ili očistite srebro.
Jedino dete rađate bez garancije i uputstva za rukovanje. U formiranje njegove ličnosti se ugrađuje vaše ukupno životno iskustvo i vaša ličnost!
Knjiga je napisana zbog dece, a namenjena roditeljima da bolje razumeju svoju decu.

Ovo je ram za pubertet u koji će svako moći da stavi svoj portret. Tinejdžer i njegova porodica. Da se sa takvom slikom ispred sebe međusobno bolje vide i lakše ponovo upoznaju. To je vid podrške za temeljno bavljenje mladima, koji vape za osloncim i sadržajima, a postaju sve lakši plen droge, sekti i kriminala.
Kroz 30 poglavlja, na 168 strana, obrađene su sledeće teme:
1. UVOD - Okrenite se deci
2. PRAVO NA PUBERTET
3. PRORADILI SU HORMONI
4. ŠTA DA ČINITE SA RUŽNIM PAČETOM
5. GENI SU ČUDO
6. OSEĆANjE SIGURNOSTI U PORODICI
7. RAZGOVORI SA DECOM
8. STRES U PORODICI
9. PRAVA I DUŽNOSTI
10. MEĐUSOBNI ODNOS RODITELjA
11. STANDARD PORODICE
12. LIČNI PRIMER U VASPITANjU
13. DRUŽENjE JE ŠKOLA ŽIVOTA
14. BUNTOVNIŠTVO "BEZ RAZLOGA"
15. PUBERTETSKA POVODLjIVOST
16. IZBOR PRIJATELjA
17. TELEFONIRANjE
18. IZLASCI
19. ZALjUBLjIVANjE I SEKSUALNOST
20. INTELIGENCIJA - PREDNOST I RIZIK SAZREVANjA
21. SVE, OSIM ŠKOLE
22. PROBLEMI SA UČENjEM
23. SARADNjA RODITELjA SA ŠKOLOM
24. REAGOVANjE RODITELjA NA NEUSPEH U ŠKOLI
25. BOLjE JE SPREČITI, NEGO LEČITI
26. I VAŠE DETE ĆE POSTATI ZRELA LIČNOST
27. IDEALNI RODITELjI
28. PITANjA I ODGOVORI
29. REKLI SU O KNjIZI
30. BELEŠKA O AUTORU

2.
" Dragana Kožović nas vodi kroz staze i bogaze vaspitanja, te najteže i najvažnije ljudske delatnosti. " Sonja Žarković - recenzent
Greške u vaspitanju su veoma česte, ali srećom - ne i sudbonosne. Deca manje - više uspevaju da izgrade mehanizme odgovora na njih. Nekada "vaspitavanje" počinje tek kad se jave problemi, sprovodi se nedosledno ili suviše kruto, nije zasnovano na odmerenim zahtevima, svodi se na povlađivanje deci i slično. Međutim, mnogi roditelji su i bez vaspitnih smernica podigli svoju decu kao zrele, (konstruktivne i produktivne) ličnosti.
U čemu je tajna?
"Tajna podučavanja leži u poštovanju đaka." (Emerson)
"Dete treba da posmatraš,al' mu ne smeš na put stati, što ga pre čovekom matraš , pre će čovek i postati." (Lj. Ršumović)
Osnovni uslov pravilnog razvoja je osećanje sigurnosti koje dete stiče u porodici. Osećanje da ga roditelji žele i vole pokriva sve greške u vaspitanju. Ono je najvažnije.
3.
• "Roditelji treba pravovremeno da usađuju vaspitanje, da se kasnije ne bi pitali šta se to desilo sa njihovim anđelčićima."
• "Roditelji su glavni most koji nam pomaže da pređemo reku problema. Ako je taj most klimav, deca često upadaju u reku, gde problemi žele da ih uguše, i bespomoćna plove niz maticu - nemaju oslonac i sigurnost."
• "Roditelj bi trebalo da bude osoba koja će svom detetu biti najveći prijatelj na taj način što će mu još od malena pružiti psihičku sigurnost, stabilnost, ljubav. Osposobiti ga i oformiti ga u ličnost koja će korektno stupiti u odnos sa životom i svetom. Samo one osobe koje su u stanju da pruže negu, brigu i vreme, koje će se maksimalno posvetiti deci, trebalo bi da ih imaju.
• Svaki roditelj bi trebalo da zna da su deca ogledalo roditelja. I ako "ne valjaju" deca, onda je problem u roditeljima, a ne u deci"
• "Roditelji su čuvari dečije sreće. Ako deca u porodici ne osećaju sigurnost i sreću - potražiće je okolo. Nažalost, svi drugi načini i sva druga mesta - pogrešna su. Tu su koreni naših najvećih problema."
• "Svaki roditelj bi trebalo da se postavi na svoj način, ali da teži da bude što bolji. Zato prihvatamo roditelje onakve kakvi su - ne misle nam ništa loše, to je sigurno, ali ko je SAVRŠEN?! "
• "Moji roditelji nisu savršeni, ali ih ja nikada ne bih menjala."
• "Roditelji su jedini na svetu koji nas nikada neće napustiti i koji će nas uvek voleti."
• "Roditelji treba da budu puni energije i sa dosta nerava, kako ne bi vrištao, ili zajedno vrištali na nešto što uradite. Potrebno je da dosta pričaju i da razumeju naše vreme i problem. Da budu pored nas kada su nam potrebni, a ne kad oni to misle. Da ih se ne plašimo posle nekog neuspeha. Da mirno idemo kući i razgovaramo o tom problemu ili grešci koju smo napravili u školi ili u društvu. Da im se ne omakne ruka, pa da vas udare ili izbace iz kuće (što se dešava u današnje vreme)."
• "Nisam zadovoljna svojim roditeljima, a ne znam da li ja treba da se menjam ili oni. Ipak, smatram da bi mi bilo najlakše da živim sa ravnodušnim roditeljima, kojima moji postupci neće predstavljati misteriju, kraj sveta, ili pak veličanstven i "bajan" čin. Želim da se ne vežem suviše za njih."
• "Deci treba objasniti greške da se ne bi ponovile, ali ih ne treba sprečavati da budu ono što jesu."
• "Roditelji treba da se ponose svojom decom, a ne da ih stalno upoređuju sa "boljima" .
• "Roditelji ne treba da kroje dete po ugledu na druge."
• "Prvo su me bez moje volje, doneli na svet, a sada su na mene potpuno zaboravili, baveći se samo svojim prepucavanjima, nadmudrivanjem i sitnim osvetama. Niko ne misli kako je meni, pošto "imam sve što druga deca mogu samo da požele..."
• "Stalno me okrivljuju da su u zategnutim odnosima, samo zbog mene, a svako je sebi najvažniji i vuče na svoju stranu. Ne želim da budem deo toga... "
• "Treba sa nama da dele našu sreću, iako ona u njihovim godinama i ne izgleda tako važno, da puste da se neki put sami "opečemo" i da veruju u nas i dopuste da imamo svoje "male tajne". Ne treba stalno da nam ugađaju, ali ni da nas povređuju."
• "Roditelji treba da razumeju, praštaju i osuđuju - to je teško."
• "Moj idealni roditelj je kombinacija moje mame (odgovorna, snalažljiva, umereno stroga) i tate (prava glava porodice, korektan, sve dogovore ispoštuje, razume me ako imam neki problem). U jednom roditelju teško je naći sve to."
• "Ja, kao maloletnik, uveliko sam svestan činjenice da im zagorčavam život i ne mogu osuditi roditelje da loše postupaju prema meni."
• "A da pitate vi roditelje kakvu bi oni decu želeli?! Treba i njih razumeti!"

4.
Na početku života, aktivnost deteta je spontana, usmerena isključivo na zadovoljavanje urođenih potreba - bioloških i emocionalnih.
Zrelije osobe odlikuje namerna aktivnost, koja proističe iz svesno postavljenih ciljeva i realnih mogućnosti da se oni ostvare.
Period "između" karakteriše vođena aktivnost u kojoj primarnu i najtrajniju ulogu imaju roditelji. Zato se ovde roditelji tretiraju kao vinovnici razvoja i ponašanja dece. Uloga je odgovorna. Zaslužuje!
To više nije isto biće. Ono koje ste negovali i podizali, kome ste po svom mišljenju posvetili najsadržajniji period roditeljstva, koje ste brižno vaspitavali, koliko ste znali i umeli. Sve manje vidite efekte svojih napora, a sve više uočavate "novine". Postaje svojevoljno, svojeglavo, ... SVOJE. A vi mu najbolje mislite. Da li je to dovoljno?
U početku ne obraćate previše pažnje, prihvatate promene sa blagonaklonošću i simpatijama (zamomčio se - zadevojčila se), ali kako se stvari razvijaju, primećujete da ste zatečeni, zbunjeni, zapanjeni!
Javlja se problem. Zadire u sve porodične odnose i nameće vam novu ulogu: da ne ispustite stvari iz svojih ruku i ne dozvolite da se kola strmoglave nizbrdo.
Kako da vodite svoje dete kroz buru sazrevanja?
Hoćete li se opredeliti za požrtvovanost ili ćete nastojati da ga osamostalite za život? Hoćete li dopustiti da ono vodi vas?
Kako da ublažite "dramu odrastanja"?
Promene su previše brze, neka vas ne zateknu nespremne.
Posmatrajte! Mudro i diskretno.
Upoznajte ga ponovo.
Svojim stavom možete mnogo da učinite.
Nije vam lako.
Sa važnim stvarima nikada nije lako!

"Najveća mudrost sastoji se u dobrom poznavanju cene stvari." (La Rošfuko)
"AKO NISTE DEO REŠENjA, ONDA STE SVAKAKO DEO PROBLEMA." (Skot Pek)
5.
Pubertet je, prema nekim shvatanjima, biološko sazrevanje u mladalaštvu (dok se pod adolescencijom podrazumeva psihološka strana razvoja). Ima i drugačijih podela. Ovde će biti prihvaćeno shvatanje da je adolescencija poznija faza, a PUBERTET rani period mladalaštva, okvirno između 12. i 16. godine života.
Pubertet nije "pomodna tvorevina", niti "paravan za svaku neposlušnost i nevaspitanje".
Pubertet je činjenica, kriza sazrevanja, period "između", kad si ni dete ni čovek ... Vrenje koje će dovesti do novog kvaliteta. Bura pred zrelost.
I vaše dete ima pravo na svoj pubertet.
"Od čiste vode reka ne raste." (italijanska poslovica)
Pubertet nastaje kao normalna posledica sazrevanja i razvoja, ali se vidnije manifestuje proporcionalno savremenijem načinu života.
U našem društvu, postoji problem PRODUŽENOG DETINjSTVA. "Deca" se sve masovnije školuju, potom čekaju na zaposlenje i veoma kasno rešavaju stambene probleme. Često žive sa roditeljima i pošto su osnovali svoje porodice. Suviše vremena prođe od pojave potrebe za samostalnošću do faktičke finansijske nezavisnosti, od potrebe za preuzimanjem seksualne uloge do mogućnosti za zasnivanje porodice. Mladi su neprirodno dugo naša deca.
Tu se stvara prostor za konfliktne situacije i obostrane frustracije roditelja i dece. Što vakuum duže traje - kriza se više dramatizuje, a svest o takvim "perspektivama" upečatljivo je prisutna od početka mladalaštva.
Dok si pod ovim krovom ...
Dok te ja hlebom hranim ...

6.
U pubertetu se menja odnos prema vama, dojučerašnjim uzorima.
Postajete smetnja, osnovna prepreka potrebama "dece" i to izaziva njihovo (nekritičko) nezadovoljstvo. Ali to je manji deo problema. Nezadovoljstvo sobom i nesigurnost u sebe je suštinska osnova njihovog "garda".
Kako da se oslobode vašeg uticaja, kad su za vas emocionalno vezani?! U svojoj ličnoj nesigurnosti, vape za osloncem, vašom brigom i pažnjom, podrškom i nežnošću.
Tako su i sami sebi prepreka u osamostaljivanju, a roditelje sve manje uvažavaju, ukoliko više osećaju koliko su im još uvek neophodni.
Roditelj je zrela osoba, zainteresovana i dobronamerna - to su potrebni i dovoljni uslovi da rukovodi razvojem "deteta". Nije mu nemoguće da ga razume i doživi na nov način. Da reaguje. Zato je potrebno da zna.
Svim našim osećajnim i delatnim aktivnostima prethodi ZNANjE.
Na vama je da se blagovremeno pripremite.
Upoznajte se sa pubertetom.
Upoznajte ponovo svoje "dete"
Upoznajte sebe u novom iskušenju.
Suočite se!
Pomozite. Sarađujte. Izdržite ...
Sve će to jednoga dana postati prošlost.

7.
U pubertetu se, uz hormonalne promene, javljaju karakteristične obline, maljavost, promene glasa, ubrzan karakterističan rast, telesna neproporcionalnost... To su sekundarne polne karakteristike, kao odlike polova. Nastaju paralelno sa polnim sazrevanjem. Počinju nešto ranije, ali sasvim uočljivo neposredno pre prve menstruacije, odnosno prve noćne polucije.
Proradili su hormoni. Stvara se nova "hemija organizma" i dovodi do mnogobrojnih objektivnih promena.
U pubertetu se u pogledu razvijanja čulnosti javlja pojava "otupljivanja čula".
Praktičan primer potrebe za jačom čulnom stimulacijom je preglasno slušanje muzike.
Muzika je tinejdžeru nasušna hrana

Telesne promene se dešavaju veoma brzo, teško se prate i na njih adaptacija nije bezbolna, ni laka. Devojčice se povijaju, da bi se "prikrile", stide se svojih grudi; dečaci ne znaju šta će sa neproporcionalno dugim nogama i rukama ... Bubuljice ih izbezumljuju, nezadovoljni su svojim nosevima, ušima, nogama ... očajni zbog svoje kose (kakva god da je) i prema tome postaju krajnje osetljivi.
Pubertet je doba kompleksa .
Posledica zbunjenosti zbog novonastalog izgleda je predugo ogledanje.

"Deca" se tada povlače u sebe, imaju potrebu da se sakriju ili pobegnu, ali se ne prepuštaju tome. Naprotiv! Počinju da se doteruju, pirkaju i lickaju, do iznemoglosti istražujući svoje nedostatke. Manipulišu sobom do avanturizma. Prikrivajući svoju "beznačajnost" i "običnost", počinju da se skaradno oblače, šišaju i ponašaju, ne bi li od sebe kao RUŽNOG PAČETA učinili koliko-toliko interesantnu kreaturu.
Većina dece prva pušačka iskustva stiču u pubertetu. Opasnost stvaranja zavisnosti (od nikotina, kofeina i alkohola) vremenom se povećava. Prema statistici, skoro svi lečeni narkomani su iz redova pušača! Drugim rečima, mladi pušači češće posežu i za drogom.
Navike da piju alkohol deca pre svega stiču u porodici.
Velika količina energije investira se u spoljašnji imidž, na račun školskih i drugih obaveza, a vaš autoritet je na putu da postane ozbiljno ugrožen...

Buntovništvo u pubertetu nije bez razloga.
Težnja za izgrađivanjem sopstvenog identiteta ne podnosi bilo kakvu mogućnost da se bude KOPIJA (!) do juče prihvatljivih uzora, niti da se ispoljava bilo koji vid POSLUŠNOSTI u odnosu na autoritet.

TELEFON !!!
Zatičete ga sve češće u opuštenom (poluležećem ili ležećem) položaju, na podu, fotelji, krevetu ... kako nadugačko i naširoko razgovara sa nekim iz svog društva. Podseća li vas to na sliku psihoanalitičarskog kauča na kome osoba opušteno otvara dušu terapeutu koga ne vidi (pošto ovaj sedi iznad uzglavlja)?!
IZLASCI !!!
"Brod je siguran u luci, ali nije to ono za šta su brodovi građeni." (Šed)
Paralelno sa druženjem , javlja se izrazita potreba za dopadanjem, privlačenjem pažnje i zavođenjem.
Zaljubljenost
se ispoljava kao psihičko stanje. Zaokuplja osobu i dominira svim njenim funkcijama.
Romantične ljubavi nema bez seksualne želje . Seksualni motiv nije isključivo biološki zasnovan, već i psihološki i socijalno. Zato je od velike važnosti da se za njegovo zadovoljavanje steknu svi elementi zrelosti, a ne samo polna zrelost.

Pubertet je vreme intenzivnog intelektualnog razvoja . To je period kada se intelektualne sposobnosti "dece"i po kvalitetu poistovećuju sa inteligencijom odraslih (po kvantitetu se nikada i nisu razlikovale).
Tinejdžer po pravilu ne voli školu - čast izuzecima!
Njegova urođena radoznalost, kojom vas je u predškolskom periodu bombardovao ("Zašto? Zašto? ..."), polako jenjava već na početku školovanja.
Roditelji i nastavnici često olako okarakterišu dete kao lenjo, umesto nezainteresovano . Lenjost za školu je diskutabilna osobina. ..
8.
Pomozite "detetu" tako što ćete mu praktično olakšati probleme i beskrajno se strpite. Ne trošite autoritet uzaludno.
"Svaka ljudska moć sastavljena je od vremena i strpljivosti." (Balzak)
Ne jurite ga večito iz kupatila.
Ne ismejavajte njegovo "lickanje".
Ne namećite svoj ukus, strogo ga kritikujući.
Odgovarajte na pitanja bez padanja u afekt.
Nikada ne kupujte za njega, bez prethodne konsultacije .
Nabavite adekvatna sredstva za održavanje dobrog tena u pubertetu.
Nemojte ga stalno kritikovati zbog svega. Budite energični kod "nasilja nad prirodom": tetovaže, rigorozne dijete, neodmerena opterećenja u teretani ...
Podstičite organizovano bavljenje sportom i sličnim fizičkim aktivnostima.
Nemojte odlagati razgovore o seksualnosti.
Budite manje osetljivi na "ružne reči".
Nemojte preterano cenzurisati časopise i literaturu koju čita.
Za bučno slušanje muzike, najpraktičnije rešenje su slušalice.

Najsvrsishodnija mera sprečavanja pušenja i pića je pomoć da dete postigne vidljivu afirmaciju u društvu nekim osvedočenim kvalitetima (u oblasti sporta, umetnosti, ženstvenosti - muževnosti, druženja...): šarmom, samosvojnošću i samopouzdanjem. Tako će lakše ostvariti svoj imidž "face" i bez spoljašnjih efekata, a to što ne puši ili ne pije neće značiti, samo po sebi, da je "mamino i tatino dete"!
Ukoliko prema alkoholu imate umeren odnos u kući, nije potrebno da branite detetu da proba neko piće, ako to poželi za stolom, ili u gostima.
U spostavite pravovremeno naviku da zajedno provedete vreme u neobaveznoj šetnji ili odlasku u kupovinu, do poslastičarnice, restorana ...
IZBEGAVAJTE SVAKU PRETERANOST !!! Preterane slobode nisu ništa bolje od prestrogih zabrana.
U jednoj fazi razvoja, kao što je ova, izuzetno je važna POSTUPNOST. Dvanestogodišnjak ne može imati iste slobode kao i šesnaestogodišnjak, prosto zbog toga što nije podjednako zreo, kao i zbog toga što njegovo dalje sazrevanje traži i povećavanje sloboda.
Izbegavajte situacije koje vas mogu dovesti u afekat, pošto afekat ne možete da izbegnete!
NAŽALOST, veoma je čest slučaj da afekat dovodi do fizičkog kažnjavanja dece, bez obzira koliko su roditelji obrazovani i kojom profesijom se bave. Fizičko kažnjavanje se koristi u dresuri, a ne u vaspitanju, pogotovo pubertetlije. To je delovanje snage sile, a ne snage prava, a odnos snaga se menja ...
Postoje specifičnosti odnosa roditelja prema detetu - jedincu, prvorođenom, najmlađem, ženskom ili muškom, o čemu roditelji ponekad nedovoljno vode računa.
Da biste ih bolje shvatili, razgovarajte sa svojom decom.
K ad osetite napetost, razgovarajte , vičite, smejte se, plačite i tolerišite to kod svog deteta. Time će se tenzije smanjiti. Tihe porodice nisu uvek smirene i svakako nisu uvek srećne porodice. Srdačni emocionalni odnosi su nezamenljivi.
Ne budite zlopamtilo. Potražite vedriju stranu svega što vas snalazi.
Nemojte da popuštate ucenama "dece", ali ni vi ne ucenjujte "decu"! Ne nagrađujte "histerisanje" i "hvatanje na brzinu", ne povlađujte bezuslovno zahtevima "dece", ali neke zahteve bezuslovno postavite.
Nemojte izbegavati posete školi sve dok ne nastane problem - onda ste zakasnili.
Posetite neki važniji trening, utakmicu ili takmičenje, neku smotru njegovih radova, neizostavno prisustvujte internim časovima u muzičkoj školi ili čak i krajnje amaterskim priredbama i lokalnim koncertima. Podelite sa detetom njegove uspehe. Tako ćete ih podstaći. To je mnogo lakše od sprečavanja ili "rukovanja" njegovim neuspesima.
Pomozite detetu da privlačnim sadržajima "izađe iz sebe" i da "izađe iz sobe" , ako vidite da mnogo spava, previše gleda filmove, usamljuje se i pasivizira.
Neodložno postavite jasna pravila i poštujte ih onoliko koliko to od deteta zahtevate.
Dete ima pravo na vašu brigu i staranje, kao i na roditeljsku zaštitu (to su dužnosti porodice).
Od starina poznati, u literaturi opisani i danas su neprevaziđeni porodični sastanci oko trpezarijskog stola.
Ako ste sukobili mišljenja, ako ste se posvađali, izbegnite dugotrajna međusobna durenja.

Imajte na umu da "novac kvari čoveka", čak i kada je odrastao i zreo, a da detetu u razvoju materijalni standard ne može da zameni - vas.
Lični primer je okosnica vašeg odnosa sa detetom.
Svoje društvo, manje ili više, bira vaše "dete". Taj izbor će vam najviše reći o njemu, a ne o drugoj deci. Kad god niste zadovoljni društvom svog deteta izbegnite sledeće greške:
1. Površna procena druge dece ("Druži se sa lošom decom").
2. Idealizovanje svog deteta
("Ono je dobro, ali ga drugi kvare").
Povedite računa o tome da ni pod kakvim uslovima ne ostavite "dete" bez svoje brige, uvida i nadzora.

Što se tiče izlazaka, a ko je zadovoljen uslov da znate kuda i sa kim ide, vreme povratka je stvar dogovora, u zavisnosti od prilike i situacije, ali se mora poštovati. Vaše je da na tome insistirate.
"Decu" treba vaspitavati, bez zastrašivanja, ističući da je seks važan deo života uopšte i da prerano seksualno iskustvo može biti izvor trajnih trauma - sekundarnog steriliteta, frigidnosti, impotencije i drugih problema. Rizik od polnih bolesti i svakako od SIDE treba pravovremeno predočiti i informisati "dete" o potrebnim merama predostrožnosti i zaštite (nikada nije prerano).
Roditelji često krajnje pristrasno sude o inteligenciji svoje dece - iz želje, projekcije, strahova. Što je još gore, toga nisu svesni. Možete li da izbegnete takvu grešku?Preterano opterećivanje prosečno inteligentnog deteta isto je što i zanemarivanje, zapuštanje intelektualnog potencijala superiorne dece.
Od škole nikada ne treba praviti slučaj (!), sem kada su u pitanju drastični preokreti koji zahtevaju konsultacije sa stručnjakom.
Podižite mu vrednost, hvatajte se za slamku, ma kako to bilo teško. Nemojte stalno da ističete da je za sve sam kriv. Ponekad prećutno dopustite da i sam izvuče pouku - tako će je najbolje zapamtiti.
Roditelji treba sa školom da sarađuju (na istom poslu), a ne da se postavljaju po svaku cenu "na stranu deteta " .
Dete vodite lekaru kad god mu je grlo zapaljeno, ali za psihologa su vezane predrasude. Skloni ste da zapustite promene apetita i sna, strahove deteta i slične smetnje, da prenebregnete agresivno ili preterano povučeno ponašanje sa decom, neprilagodljivost na školu, da zaobiđete savete oko profesionalne orijentacije za dalje školovanje, samo zbog toga što "tamo ne idu normalni" (što nije tačno!) i što su normalni oni kojima psiholog nije potreban.
Kakva skupa zabluda!
Brinući se o detetu, nemojte zapostaviti sebe. Vaša lična ispunjenost olakšaće "rukovanje" svakodnevnim stresovima, a Vaš način života služi kao model ponašanja. Pred vama je 6 važnih principa zdravog života:
1. Vodite računa o svojim emocionalnim reakcijama
2. Razvijajte frustracionu toleranciju
3. Stvorite realističnu sliku o sebi
4. Težite novom, većem i boljem
5. Radite ono što vas ispunjava uspehom i zadovoljstvom (u osnovnoj ili bar slobodnoj delatnosti).
6. Uključite se u društveni život.

9.
Zrela ličnost je krajnji efekat razvoja, smisao i cilj vaspitanja. Nastaje kroz razvijanje i stabilizovanje tri komponente: i ntelektualna zrelost (saznajne sposobnosti), emocionalna zrelost (mera i ravnoteža osećanja) i konativno-socijalna zrelost (napor u ostvarenju ciljeva koji su prihvatljivi, ne samo u sopstvenom interesu, nego i u interesu drugih.)
Osobine koje treba negovati kao pokazatelje zrelosti, prema nekim autorima su: realističko ocenjivanje stvarnosti, prihvatanje sebe i drugih onakvim kakvi jesu, spontanost, nezavisnost, socijalna osećanja, demokratizam, smisao za humor, stvaralaštvo ...
Drugi autori naglašavaju upornost u ostvarivanju ciljeva, tačnost u sudovima, odgovornost u postupcima, toleranciju u odnosu sa drugima ...
Zrelost se može izraziti i kroz tri vrste odnosa koj e osoba ima, i to:
• Odnos prema svetu, (interesovanje za zbivanja, objektivnost ocena, odsustvo predrasuda)
• Odnos prema sebi (realno ocenjivanje i prihvatanje sebe, težnja za razvijanjem i samokontrolom)
• Odnos prema drugima (poštovanje tuđe ličnosti, osetljivost za potrebe drugih, postupanje prema moralnim principima)

Najkraće rečeno, kada se misli o zrelosti, uzimaju se u obzir sledeći elementi: Objektivnost u odnosu na stvarnost, realističnost prema sebi i osetljivost za druge.
Neki ljudi sazrevaju pre, neki kasnije (neki nikada u potpunosti). To je individualno.
Vaše "dete" još nije zrela ličnost!
Ono je u pubertetu - na putu da to postane.
Za njega još ima vremena i sada objektivno ne može da misli "vašom glavom" niti da koristi vaše iskustvo.
Mora da traži sebe isprobavajući se u različitim avanturama.
Njegov avanturizam može da ima protivtežu samo u vašoj mudrosti.

10.
Na pitanje o tome kakvi treba da budu roditelji, anonimno su odgovorili učenici II razreda gimnazije, 16 - godišnjaci. Oni su na samom izlasku iz puberteta. Svoje želje i stavove zasnovali su na neposrednom ličnom iskustvu. Ovo su njihovi kriterijumi za idealne roditelje:
* Stariji od deteta najviše 25 do 30 godina.
* Upoznati sa psihologijom dece.
* Strogi na fin način (uz obrazloženje).
* Da neguju obostrano poverenje (ne može na silu).
* Teški par miliona ... to bi zaista olakšalo stvar.
* Ispunjavaju želje - ako je dobar đak.
* Razumeju i poštuju mišljenje i ličnost deteta.
* Imaju vremena za svoje dete.
* Ne drže ga pod staklenim zvonom.
* Postupaju pravedno.
* Ne daju previše slobode, kontrola je u našim godinama potrebna.
* Nisu previše udaljeni i strogi.
* Ne kažnjavaju za svaku grešku i ne ucenjuju.
* Usmeravaju, a ne nameću.
* Umereno su nežni i brižni.
* Vole i razumeju svoju decu.
* Otvoreno razgovaraju i savetuju.
* Obrazlažu zabrane i kazne.
* Ne kinje decu.
* Upućuju na rad i trud.
* Nisu previše popustljivi.
* Pomažu da dete reši probleme, ili ako krene stranputicom.
* Ne tuku decu.
* Ne proveravaju iza leđa (to je ponižavajuće).
* Ne potcenjuju dete.
* Imaju moderna shvatanja.
* Ne biraju detetu prijatelje.
* Obezbeđuju solidne uslove za život.
* Pružaju miran porodičan život.
* Nisu savršeni.
* Nisu otkačeni i ne glume tinejdžere.
* Pružaju dobro vaspitanje.
* Ne zaboravljaju tako lako svoje probleme iz detinjstva.
* Spremni su da se stave u naš položaj.
* Ne vezuju izlaske za vreme, već za okolnosti.
* Nisu dosadni.
* U odnosu na svoje dete su subjektivni (ne povlađuju profesoru!).
* Sigurni su u sebe.
* Originalni i kreativni.
* Da daju lovu i da su "cool".
* Da ćaletu kafana ne postane kuća.
* Prihvataju i neku našu ideju.
* Nemaju bolesne ambicije.
* Razumni su i kontrolisani.
* Ne vezuju decu suviše za sebe.
* Nisu kruti, čvrste ruke, osioni.
* Moderni su, ali nikako skorojevići.
* Nisu suviše sigurni u decu, niti ih previše hvale u društvu starijih.
* Ne guše decu ljubavlju.
* Ne oslobađaju ih obaveza.
* Usmeravaju dete da se bavi sportom.
* Ne zabranjuju bavljenje nekim hobijem, zbog neke greške ili kiksa.
* Dobri su uzori.
* Imaju poverenja u nas, ako ga nismo "prokockali".
* Saosećaju i gledaju na naše probleme iz našeg ugla.
* Usađuju vaspitanje dok je dete malo, posle je kasno.
* Posvećuju se deci.
* Ne smatraju da su njihova deca uvek u pravu.
* Ne ispunjavaju uvek sve želje.
* Ne mešaju se previše u život svoje dece.
* Ponekad pokažu ko je gazda.
* U školi se zalažu za detetova prava.
* Štite svoju decu.
* Takvi su da ih se deca ne stide.
* Rigorozni su kad zatreba, za laž, krađu, agresivnost ...
* Tolerišu izlaske.
* Pravični su.
* Stvarno žele decu.
* Ne iskaljuju svoja neraspoloženja na deci ...

11.
Pitanja na koja ćete u knjizi naći konkretne odgovore;
Kakvi su današnji adolescenti?
U čemu roditelji najčešće greše kada njihovo dete prestaje da bude dete?
Koja su to osnovna obeležja po kojima je pubertet specifična faza sazrevanja?
Da li je sve učestaliji porodični problem "famoznih patika i robnih marki" deo novokomponovanog paketa, ili ga je aktuelna situacija samo potencirala?
Koliko spoljno okruženje utiče na roditeljske strahove i otežava međusobno razumevanje u porodici?
Na koji način se okolnosti u kojima živimo odražavaju na sadašnje generacije adolescenta?
Između krajnosti da je porodica kriva za sve i one da je u datim okolnostima porodica postala nemoćna, kako ocenjujete uticaj roditelja u vaspitanju današnjih adolescentata?
U stručnoj javnosti se uglavnom govori o problemu mladih koji odrastaju na turbo-vrednostima. Šta se događa sa decom koja usvajaju drugačije poglede, suprotne medijskom i društvenom kiču?
Prema Vašem iskustvu sa učenicima, da li je sa adolescentima moguća komunikacija u školi bez korišćenja prisile?

12.
Prvi domaći bukvar za roditelje tinejdžera.
Katarina Đorđević, novinar

Postavljena je fina nijansa između dve osnovne potrebe roditelja prema deci: voleti ih i vaspitavati ih. Pokazuje koliko je moguće i jedno i drugo - istovremeno. Iziskuje da se roditelj zamisli nad imperativom da odredi granice i da bude fleksibilan. To je, valjda, i najzahtevniji aspekt vaspitavanja.
Tihomir-Bata Nenadić, ambasador

Analizi ove knjige najlakše je pristupiti, ako se vrše poređenje sa onim što je na istu temu napisano, ali postoje i drugi pristupi:
1 - Ko je prošao pubertet - taj sam!
2 - Kome su deca prošla pubertet - taj sam!
3 - Ko bilo u kom obliku radi sa decom - taj sam!
4 - Ko se za ovu oblast interesuje - taj sam!

Podržavam ovu knjigu u svakom pogledu. Psiholozi, zaista znaju o mnogim stvarima.
Aleksandar Tomić, profesor fizike i astronomije

Ovo je još jedna originalna knjiga koju je neko od naših napisao i ona vredi za doktorat. Nastala je na uzorku od preko 10000 mladih ljudi, toliko je Dragana ispratila generacija. U njoj nam je ispričano veliko lično i profesionalno iskustvo na potpuno jedinstven način.
Žarko Albulj, psiholog, Mr ekonomije, pisac i izdavač

Ovu knjigu bi trebalo da pročita svaki roditelj i svako dete.
Tanja Vučkovi
ć , pravnik

Haos u kući nije mi još uvek napravio pubertet moje ćerke, ali jeste ova knjiga. Kad god nešto pogrešim, ona me podseti: "Ali, mama, tako ne piše u knjizi o pubertetu!"
Ljubica Bokšan, profesor matematike

Kako ste samo uspeli da napišete knjigu o mom sinu, iako nikada niste bili u našoj porodici!
Svetlana Petković, vaspitačica

13.
Mnogo puta izrečeno, zaslužuje da se zapiše.
Ljudi pitaju - potrebni su odgovori. Žale se da greše - treba im pomoći.
Šta može ovakva knjiga , kada ne postoje šabloni i kada je sve individualno i toliko specifično ...?
... Da bude što životnija, stilom i pristupom. Da nikome ne povlađuje i da ne traži krivce ni krivice. Da se zadrži na opštim mestima i da ostavi slobodu odluke. Da skrene pažnju i podstakne na razmišljanje ...

Ako vam bude opisano sve što ste sami osećali, a omogući da steknete generalnu sliku o svemu - dovoljno je.
Ako vas ova knjiga bude podržala u nekim vašim uverenjima - dobro je.
Ako vas bude izazvala da se sa nečim ne složite i za to imate važne razloge - odlično je.
Ako vas pokrene na razgovore i na polemike - ne može bolje biti.
Dragana Kožović

Dr Biljana Trebješanin, psiholog, ispred Žirija za dodelu nagrade "Živorad-Žiža Vasić" :
Knjiga je pisana stručno, kompetentno i na odgovarajućem nivou, a istovremeno ona sa lakoćom komunicira sa svakim zainteresovanim čitaocem i podučava bez upadljive didaktičnosti ... Knjigom se približava psihologija širokim krugovima zainteresovanih korisnika najrazličitijih profila i time daje još jedan prilog ugledu i vrednosti naše struke i nauke.

Dragana Kožović
Osnovnu školu i gimnaziju završila u Beogradu.
Diplomirala na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta, na grupi za školsku i kliničku psihologiju (1970), kod profesora dr Vojina Matića.
Od 1971. godine radi u Šestoj beogradskoj gimnaziji kao profesor psihologije i psiholog.
Ima dva odrasla sina.
Sa stručnim i ličnim interesovanjem kontinuirano prati srednjoškolski uzrast mladih i neposredno sarađuje sa svojim učenicima i njihovim roditeljima, što njeno iskustvo čini bogatim i kompetentnim.
Radi na modernizovanju i humanizaciji procesa nastave i ocenjivanja.
Dobitnica je nagrade "Živorad-Žiža Vasić" za popularizaciju savremene psihologije (1997).
Napisala je još dve knjige: "Moja psihologija pisana kredom" i "Radna sveska".
Saradnik je na projektu "Kultura kritičkog mišljenja" - Instituta za psihologiju.
Priprema objavljivanje originalnog modela ocenjivanja i II deo knjige Moja psihologija ...
 
Top