- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Prijava protiv Đukanovića i Lukšića
Izvor:
B92.net
Izvor:
B92.net
Podgorica -- MANS je danas podneo krivičnu prijavu protiv Mila Đukanovića i Igora Lukšića i još 14 osoba koje sumnjiči za organizovani kriminal.
Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) ih sumnjiči da su, na štetu građana, pribavili imovinsku korist sebi i Prvoj banci, koju kontroliše porodica bivšeg premijera Đukanovića.Pored Đukanovića i Lukšića, krivična prijava je podneta i protiv brata bivšeg premijera, Aca Đukanovića, koji kontroliše Prvu banku, pojedinih rukovodioca te banke, guvernera Centralne banke I menadžmenta Elektroprivrede Crne Gore (EPCG).
MANS je u krivičnoj prijavi naveo da je bivši premijer i lider vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) uticao da vlada I skupština "donose odluke koje su bile isključivo u interesu Prve banke", te da banka čiji je on akcionar, "nekažnjeno krši zakone i konstantno dobija novac iz budžeta".
Đukanovićev brat Aco je kao "većinski vlasnik banke, kroz navodne kredite, novac iz državnog budžeta nepovratno dodeljivao sebi I povezanim licima", dok je bivši ministar finansija i aktuelni premijer Lukšić, "donosio i izvršavao odluke kojim se državni novac prebacuje u Prvu banku".
Lukšić je, kako se dodaje, obezbeđivao i da se državni depoziti "na duže ili neograničeno vreme drže u Prvoj banci".
Menadžment EPCG se sumnjiči da je sredstva od dokapitalizacije nacionalne elektroenergetske kompanije držao u Prvoj banci, "na štetu državne kompanije" a u cilju "održavanja likvidnosti banke I obezbjeđivanja novca za sticanje imovinske koristi povezanih lica".
Krivičnom prijavom je obuhvaćen i nekadašnji član uprave Prve banke, sada guverner Radoje Žugić, te članovi skupštinskog odbora za finansije, jer su "onemogućavali" nadzor rada te banke, od strane kontrola Centralne banke.
Ovo je treća krivična prijava MANS-a u poslednja tri dana u vezi sa Prvom bankom, jedinom domaćom, od 11 komercijalnih u zemlji, a kojoj je početkom krize odobren kredit od 44 miliona evra.
MANS je u ponedeljak optužio Mila Đukanovića, Lukšića i Žugića da su zloupotrebili funkcije jer su Prvoj banci obezbedili kreditnu podršku, nanevši tako štetu državi, a sebi pribavili ličnu korist.
Kako se navodi u prijavi, njihova krivična odgovornost vezana je za donosenje Zakona o merama za zaštutu bankarskog sistema u oktobru 2008. godine, kojim je omogućena nezakonita kreditna podrška Prvoj banci.
MANS je u utorak podneo novu prijavu protiv Zzugića, predsednika skupštinskog odbora za finansije iz opozicione Socijalističke narodne partije Aleksandra Damjanovića, bivšeg poslanika i člana odbora Zariju Franovića i nekadašnjeg izvršnog direktora banke Predraga Drecuna. Oni se sumnjiče da su učestvovali i prikrili nezakonite radnje u Prvoj banci.
Najveći akcionar banke je biznismen Aco Đukanović sa oko 42 odsto udela, dok Elektroprivredi pripada 19,76 odsto vlasništva.
Nedavno je objavljena serija tekstova o poslovanju ove banke iz prethodnih godina, u kojima su iznete tvrdnje da je Prva banka kršila zakone i da je o svom poslovanju "lagala" kontrolora, Centralnu banku.
Uprava banke je ranije ocenila da ti tekstovi "imaju političku pozadinu", te da je njima naneta šteta "celoj Crnoj Gori", posebno zbog činjenice da su u javnost izašli određeni podaci o toj banci, na osnovu izveštaja Centralne banke.
Verodostojnost tih podataka, međutim niko nije negirao, dok je Centralna banka najavila da će tražiti istragu o tome kako su poverljivi dokumenti o reviziji dospeli u medije.
MANS je u krivičnoj prijavi naveo da je bivši premijer i lider vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) uticao da vlada I skupština "donose odluke koje su bile isključivo u interesu Prve banke", te da banka čiji je on akcionar, "nekažnjeno krši zakone i konstantno dobija novac iz budžeta".
Đukanovićev brat Aco je kao "većinski vlasnik banke, kroz navodne kredite, novac iz državnog budžeta nepovratno dodeljivao sebi I povezanim licima", dok je bivši ministar finansija i aktuelni premijer Lukšić, "donosio i izvršavao odluke kojim se državni novac prebacuje u Prvu banku".
Lukšić je, kako se dodaje, obezbeđivao i da se državni depoziti "na duže ili neograničeno vreme drže u Prvoj banci".
Menadžment EPCG se sumnjiči da je sredstva od dokapitalizacije nacionalne elektroenergetske kompanije držao u Prvoj banci, "na štetu državne kompanije" a u cilju "održavanja likvidnosti banke I obezbjeđivanja novca za sticanje imovinske koristi povezanih lica".
Krivičnom prijavom je obuhvaćen i nekadašnji član uprave Prve banke, sada guverner Radoje Žugić, te članovi skupštinskog odbora za finansije, jer su "onemogućavali" nadzor rada te banke, od strane kontrola Centralne banke.
Ovo je treća krivična prijava MANS-a u poslednja tri dana u vezi sa Prvom bankom, jedinom domaćom, od 11 komercijalnih u zemlji, a kojoj je početkom krize odobren kredit od 44 miliona evra.
MANS je u ponedeljak optužio Mila Đukanovića, Lukšića i Žugića da su zloupotrebili funkcije jer su Prvoj banci obezbedili kreditnu podršku, nanevši tako štetu državi, a sebi pribavili ličnu korist.
Kako se navodi u prijavi, njihova krivična odgovornost vezana je za donosenje Zakona o merama za zaštutu bankarskog sistema u oktobru 2008. godine, kojim je omogućena nezakonita kreditna podrška Prvoj banci.
MANS je u utorak podneo novu prijavu protiv Zzugića, predsednika skupštinskog odbora za finansije iz opozicione Socijalističke narodne partije Aleksandra Damjanovića, bivšeg poslanika i člana odbora Zariju Franovića i nekadašnjeg izvršnog direktora banke Predraga Drecuna. Oni se sumnjiče da su učestvovali i prikrili nezakonite radnje u Prvoj banci.
Najveći akcionar banke je biznismen Aco Đukanović sa oko 42 odsto udela, dok Elektroprivredi pripada 19,76 odsto vlasništva.
Nedavno je objavljena serija tekstova o poslovanju ove banke iz prethodnih godina, u kojima su iznete tvrdnje da je Prva banka kršila zakone i da je o svom poslovanju "lagala" kontrolora, Centralnu banku.
Uprava banke je ranije ocenila da ti tekstovi "imaju političku pozadinu", te da je njima naneta šteta "celoj Crnoj Gori", posebno zbog činjenice da su u javnost izašli određeni podaci o toj banci, na osnovu izveštaja Centralne banke.
Verodostojnost tih podataka, međutim niko nije negirao, dok je Centralna banka najavila da će tražiti istragu o tome kako su poverljivi dokumenti o reviziji dospeli u medije.