- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Petar Janjatović otkriva: "OPROSTI MI PAPE" JE PESMA O JEDNOM PANČEVCU
Ko je sve od rok muzičara dobio NIN-ovu nagradu za književnost? Prosečan poznavalac ove dve oblasti bi verovatno rekao Slobodan Tišma (La strada) i Vladimir Arsenijević (Urbana gerila). A šta kaže Petar Janjatović, autor čuvene „Ex Yu rock enciklopedije“?
- Pored njih dvojice, Dragan Velikić je svirao orgulje u „Pop mašini“, a Vladimir Tasić u novosadskoj grupi „Grad“ - priča Janjatović za „TV & pop kulturu“.
Upravo je izašlo četvrto dopunjeno izdanje „Ex Yu rock enciklopedije 1960-2015“ u kojoj između ostalog podseća da je grupa „Smak“ promociju singla sa pesmom „Satelit“ održala u JAT-ovom avionu na relaciji Beograd-Njujork. Zatim da su članovi jedne grupe izjavili: „Verujemo u boga, ali u njega nemamo poverenja“ i da su im uzori Tito, Toto i Tati. Janjatović otkriva i manje poznat podatak da su Dragoš Kalajić i Jovan Ćirilov 1985. pevali prateće vokale na debi albumu „Plavog orkestra“. Otkriva i zašto je na unutrašnjem omotu debi albuma grupe „Bombaj štampa“ slika WC-a.
- Oni imaju čučavac sav u grafitima iz neke bosanske vuko..bine, a „Stonsi“ na omotu svog albuma „Beggars banquet“ imaju klozet iz nekog rokenrol kluba, sa rokerskim grafitima. Tako da je to svojevrsni citat „Stonsa“ samo na balkanski način - priča sa osmehom Janjatović.
Petar Janjatović
Novo izdanje obuhvata period od 1960. do 2015. i obrađuje 487 izvođača, čak 70 više od prethodnog izdanja.
- U ovom dopunjenom izdanju sam imao prostora da zalazim u neke uličice za koje ranije nisam ni imao vremena. Dugo me je kopkalo da je autor teksta pesme „Da mi je biti morski pas“ (grupa „Metak“) izvesni Momčilo Popadić iz Splita. Ispostavilo se da je čovek bio novinar „Slobodne Dalmacije“, fanatični navijač Crvene zvezde i pesnik u slobodno vreme. On je recimo napisao pesmu koju su snimili „Novi fosili“, a zove se „Tonka, reci cvrčak“, jer njegova žena nije mogla da kaže slovo „r“. Onda mu je kompozitor Zdenko Runjić tražio tekst za jednu baladu za Olivera Dragojevića, da bude nešto o „ćaći“.
Ovaj je celu noć pio, napisao tekst i došao ujutro kod Runjića dao mu papir ali je rekao da ništa ne valja i neka slobodno pocepa papir i baci. To je bila pesma „Oprosti mi, pape“. Ispostavilo se da je Momčilov otac u stvari sudija iz Pančeva koji ih je napustio kad je on bio mali, da se vratio u svoj rodni kraj gde se odao kocki, kurvanluku i pijanstvu. Tako je najpoznatiji dalmatinski „pape“ u stvari iz Pančeva - kaže Janjatović. Momčilo Popadić-Pope preminuo je u Splitu 1990, a u videu ispod o njemu priča njegova supruga Tonka.
Kada pitamo Petra janjatovića koliko je godina potrošio na sakupljanje biografija i svih trivija, on citira Pecu Popovića.
- Kada sam privodio knjigu kraju 1997. Peca mi je rekao „kada te pitaju koliko si pisao knjigu, kaži ceo život“. To su neke stvari koje si skupljao tokom celog života. Neke stvari možeš da meriš u danima, mesecima i gdinama kada su ti naporne, kada ti je to radni staž, a ovo te goni, to je hobi i strast, tako da to ne umem da izračunam - priznaje poznati rok novinar i dodaje:
- Ja sam u prvoj polovini devedesetih godina imao jaku potrebu da sve ono što mi se činilo da će potpuno nestati, pošto nisam mogao tada da imam ikakvu viziju interneta, koliko-toliko da skockam pod neki krović. Gotovo sam bio siguran da ne postoji više od hiljadu ljudi na prostoru bivše Jugoslavije koje to može da zanima. Onda se ispostavilo da se prvi tiraž od 2.000 primeraka prodao u dva meseca 1998, a sledeći tiraž je rasprodat do bombardovanja - priča Janjatović. Pitamo ga koji su kriterijumi potrebni da bi neki bend završio u knjizi.
- E to je jako zeznuto. Bar ja nisam uspeo da nađem dobar kriterijum. U knjizi moraju da budu bendovi koji su bili i jesu popularni, iako meni po kvalitetu ne zaslužuju. Moraju da budu i oni za koje ja i moji prijatelji sa kojima se savetujem mislimo da su kvalitetni i moraju da budu oni koji su uticajni, koji su ostavili neki trag i koji su nekog inspirisali. Tako u knjizi imam bend “Dogovor iz 1804”, grupa koja ima objavljenu jednu pesmu šezdeseth godina, ali u njoj je bio Robert Nemeček, Nebojša Ignjatović, danas profesor na FMU i oni zu začeli taj neki trag hipi andergraunda u Beogradu i po tome su značajni iako su objektivno gledano jedan marginalni bend. Isto tako nemam bendove sa pet albuma koji su kopirali nešto i nisu preterano bitni - navodi Petar Janjatović.
Kidnapovali ga pa zavšili u knjizi
Članovi benda “Artan Lili” su me zvali da im gostujem u spotu, ali nisu rekli šta treba da radim. Onda su me vezali i strpali u gepek ševroleta i to je bilo sve od snimanja. Posle gledam spot, a oni sede u tim kolima, piju i prelistavaju moju enciklopediju koju onda onako prezrivo, jer nema njih, bace knjigu u livadu. Naravno, stavio sam ih sada u knjigu i opisao sam da su se u tom spotu prezrivo odnosili prema ovoj knjizi, a autora su kidnapovali. Meni je to bilo zabavno.
(Blic Online)
Ko je sve od rok muzičara dobio NIN-ovu nagradu za književnost? Prosečan poznavalac ove dve oblasti bi verovatno rekao Slobodan Tišma (La strada) i Vladimir Arsenijević (Urbana gerila). A šta kaže Petar Janjatović, autor čuvene „Ex Yu rock enciklopedije“?
- Pored njih dvojice, Dragan Velikić je svirao orgulje u „Pop mašini“, a Vladimir Tasić u novosadskoj grupi „Grad“ - priča Janjatović za „TV & pop kulturu“.
Upravo je izašlo četvrto dopunjeno izdanje „Ex Yu rock enciklopedije 1960-2015“ u kojoj između ostalog podseća da je grupa „Smak“ promociju singla sa pesmom „Satelit“ održala u JAT-ovom avionu na relaciji Beograd-Njujork. Zatim da su članovi jedne grupe izjavili: „Verujemo u boga, ali u njega nemamo poverenja“ i da su im uzori Tito, Toto i Tati. Janjatović otkriva i manje poznat podatak da su Dragoš Kalajić i Jovan Ćirilov 1985. pevali prateće vokale na debi albumu „Plavog orkestra“. Otkriva i zašto je na unutrašnjem omotu debi albuma grupe „Bombaj štampa“ slika WC-a.
- Oni imaju čučavac sav u grafitima iz neke bosanske vuko..bine, a „Stonsi“ na omotu svog albuma „Beggars banquet“ imaju klozet iz nekog rokenrol kluba, sa rokerskim grafitima. Tako da je to svojevrsni citat „Stonsa“ samo na balkanski način - priča sa osmehom Janjatović.
Petar Janjatović
Novo izdanje obuhvata period od 1960. do 2015. i obrađuje 487 izvođača, čak 70 više od prethodnog izdanja.
- U ovom dopunjenom izdanju sam imao prostora da zalazim u neke uličice za koje ranije nisam ni imao vremena. Dugo me je kopkalo da je autor teksta pesme „Da mi je biti morski pas“ (grupa „Metak“) izvesni Momčilo Popadić iz Splita. Ispostavilo se da je čovek bio novinar „Slobodne Dalmacije“, fanatični navijač Crvene zvezde i pesnik u slobodno vreme. On je recimo napisao pesmu koju su snimili „Novi fosili“, a zove se „Tonka, reci cvrčak“, jer njegova žena nije mogla da kaže slovo „r“. Onda mu je kompozitor Zdenko Runjić tražio tekst za jednu baladu za Olivera Dragojevića, da bude nešto o „ćaći“.
Ovaj je celu noć pio, napisao tekst i došao ujutro kod Runjića dao mu papir ali je rekao da ništa ne valja i neka slobodno pocepa papir i baci. To je bila pesma „Oprosti mi, pape“. Ispostavilo se da je Momčilov otac u stvari sudija iz Pančeva koji ih je napustio kad je on bio mali, da se vratio u svoj rodni kraj gde se odao kocki, kurvanluku i pijanstvu. Tako je najpoznatiji dalmatinski „pape“ u stvari iz Pančeva - kaže Janjatović. Momčilo Popadić-Pope preminuo je u Splitu 1990, a u videu ispod o njemu priča njegova supruga Tonka.
Kada pitamo Petra janjatovića koliko je godina potrošio na sakupljanje biografija i svih trivija, on citira Pecu Popovića.
- Kada sam privodio knjigu kraju 1997. Peca mi je rekao „kada te pitaju koliko si pisao knjigu, kaži ceo život“. To su neke stvari koje si skupljao tokom celog života. Neke stvari možeš da meriš u danima, mesecima i gdinama kada su ti naporne, kada ti je to radni staž, a ovo te goni, to je hobi i strast, tako da to ne umem da izračunam - priznaje poznati rok novinar i dodaje:
- Ja sam u prvoj polovini devedesetih godina imao jaku potrebu da sve ono što mi se činilo da će potpuno nestati, pošto nisam mogao tada da imam ikakvu viziju interneta, koliko-toliko da skockam pod neki krović. Gotovo sam bio siguran da ne postoji više od hiljadu ljudi na prostoru bivše Jugoslavije koje to može da zanima. Onda se ispostavilo da se prvi tiraž od 2.000 primeraka prodao u dva meseca 1998, a sledeći tiraž je rasprodat do bombardovanja - priča Janjatović. Pitamo ga koji su kriterijumi potrebni da bi neki bend završio u knjizi.
- E to je jako zeznuto. Bar ja nisam uspeo da nađem dobar kriterijum. U knjizi moraju da budu bendovi koji su bili i jesu popularni, iako meni po kvalitetu ne zaslužuju. Moraju da budu i oni za koje ja i moji prijatelji sa kojima se savetujem mislimo da su kvalitetni i moraju da budu oni koji su uticajni, koji su ostavili neki trag i koji su nekog inspirisali. Tako u knjizi imam bend “Dogovor iz 1804”, grupa koja ima objavljenu jednu pesmu šezdeseth godina, ali u njoj je bio Robert Nemeček, Nebojša Ignjatović, danas profesor na FMU i oni zu začeli taj neki trag hipi andergraunda u Beogradu i po tome su značajni iako su objektivno gledano jedan marginalni bend. Isto tako nemam bendove sa pet albuma koji su kopirali nešto i nisu preterano bitni - navodi Petar Janjatović.
Kidnapovali ga pa zavšili u knjizi
Članovi benda “Artan Lili” su me zvali da im gostujem u spotu, ali nisu rekli šta treba da radim. Onda su me vezali i strpali u gepek ševroleta i to je bilo sve od snimanja. Posle gledam spot, a oni sede u tim kolima, piju i prelistavaju moju enciklopediju koju onda onako prezrivo, jer nema njih, bace knjigu u livadu. Naravno, stavio sam ih sada u knjigu i opisao sam da su se u tom spotu prezrivo odnosili prema ovoj knjizi, a autora su kidnapovali. Meni je to bilo zabavno.
(Blic Online)
