Festival dokumentarnog filma u Amsterdamu, 23. izdanje
Priče koje moraju da budu ispričane
Izvor: Blic Mladen Vušurović | 24. 11. 2010. - 00:02h
Planetarni događaj u svetu dokumentarnog filma, amsterdamski festival (IDFA) vodi nas ove godine na put oko sveta u 296 dokumentarnih filmova koliko ih je odabrano (od čak 3.200) i raspoređeno u osam takmičarskih i isto toliko netakmičarskih programa.
Iz filma „Sinema komunisto“: Bata Živojinović gleda uniformu Josipa Broza
Očekuje se da ovi filmovi za dvanaest dana (festival traje od 17. do 28. novembra) privuku blizu 200.000 gledalaca i nekoliko hiljada profesionalaca. Putovanje je puno iznenađenja, potresnih i šokantnih priča, smešnih nesporazuma, brilijantnih analiza, ali iznad svega, kako je rekla Ali Derks osnivač i direktor festivala, reč je o putovanju kroz priče koje su morale biti ispričane.
I ove godine IDFA (International Documentary Film Festival Amsterdam) donosi nekoliko novina. Doc Next je jedan od novih programa koji obuhvata kratke dokumentarce talentovanih mladih ljudi koji nemaju formalno filmsko obrazovanje i čiji filmovi se distribuiraju preko interneta. Zeleni takmičarski program ekoloških filmova je još jedna ovogodišnja novost, kao i eksperimentalni interaktivni veb dokumentarci...
Ako je suditi po broju i kvalitetu naših filmova na festivalu, onda je 2010. zlatna godina srpskog filma. Jer ono što smo videli i čuli kako od publike na rasprodatim projekcijama tako i od profesionalaca radi se o izvanrednim ostvarenjima. Tu je pre svih “Sinema komunisto”, debitantsko ostvarenje Mile Turajlić, koji je svetsku premijeru imao 19. novembra na festivalu, a u publici je bio gradonačelnik Beograda (lep gest podrške našim autorima). Autorskom zrelošću Mila je sve prijatno iznenadila. Visoko profesionalan i nadahnut rad vešto nas vodi kroz gorkoslatku prošlost socijalističke Jugoslavije i njene propagandističke i grandiozne kinematografije. To je film koji ponovo budi emocije, zasmejava, ali i daje novi uvid (zapravo se ne razlikuje mnogo od ondašnjeg) u današnje stanje duha. “Sinema komunisto” je u konkurenciji za najbolji debitantski film.
Željko Mirković, prekaljeni dokumentarista, sa više od dvadeset kratkih i dugih ostvarenja, u Amsterdam je došao sa filmom “Oženiću celo selo”, koji je možda i njegovo najbolje ostvarenje. Film nas vraća u zaboravljeno selo Gornji Matejevac koje ima sve uslove za normalan život. Glavni lik je harmonikaš Peca, čovek koji nastavlja, uz pomoć sa svih strana, misiju svog oca - oženiti celo selo od skoro dvesta neženja. Film će nas pre ostaviti da se nosimo s ozbiljnim temama, nego sto će nas nasmejati i razveseliti.
Mladen Matičević drugi put učestvuje na amsterdamskom festivalu, ovoga puta s filmom “Run For Life” (Trka sa životom), koji je prikazan sinoć. Film prati dolazak i odlazak tri etiopska trkača na duge staze, koji su zbog dobijanja srpskog pasoša i ostvarenja boljeg života došli u Beograd. Uprkos tome što rezultati koje postižu nisu loši (ali ni dovoljno dobri da bi se dobio pasoš), oni nemaju o mnogo čemu da pišu kući. Sedeći za kuhinjskim stolom pričaju o svojim snovima i domovini u koju će pre ili kasnije biti prinuđeni da se vrate.
Srđan Šarenac, s filmom “Selo bez žena” (srpsko-francusko-hrvatska koprodukcija), čija je premijera bila u Beogradu na nedavno završenom festivalu „Slobodna zona“, našao je svoje mesto na IDFA festivalu u programu „Panorama - slike za razmišljanje“. Tri brata i njihov komšija preostali su u malom selu Zabrđu, blizu albanske granice, s čije druge strane se nalazi selo sa petnaestak lepotica. Sećanja na rat na Kosovu su sveža, želja da se formira porodica snažna, put koji vodi do albanskih lepotica paradoksalan, skoro nezamisliv, ali ne i nemoguć.
Srbija koja ove godine na IDFA festivalu ima više filmova nego svi naši balkanski susedi zajedno ostvarila je značajan uspeh. Naše autore prisutne u Amsterdamu, pre svega, odlikuju kreativnost i vizija, nadahnuće i profesionalnost.
Savest sveta
U Amsterdamu se dokumentarac tretira kao svojevrsna savest sveta, a glas te savesti i kulturne raznolikosti su dokumentaristi koji nam nude svoju energiju, strast i predanost - kaže Ali Derks, osnivač i direktor festivala u Amsterdamu.
Priče koje moraju da budu ispričane
Izvor: Blic Mladen Vušurović | 24. 11. 2010. - 00:02h
Planetarni događaj u svetu dokumentarnog filma, amsterdamski festival (IDFA) vodi nas ove godine na put oko sveta u 296 dokumentarnih filmova koliko ih je odabrano (od čak 3.200) i raspoređeno u osam takmičarskih i isto toliko netakmičarskih programa.
Iz filma „Sinema komunisto“: Bata Živojinović gleda uniformu Josipa Broza
Očekuje se da ovi filmovi za dvanaest dana (festival traje od 17. do 28. novembra) privuku blizu 200.000 gledalaca i nekoliko hiljada profesionalaca. Putovanje je puno iznenađenja, potresnih i šokantnih priča, smešnih nesporazuma, brilijantnih analiza, ali iznad svega, kako je rekla Ali Derks osnivač i direktor festivala, reč je o putovanju kroz priče koje su morale biti ispričane.
I ove godine IDFA (International Documentary Film Festival Amsterdam) donosi nekoliko novina. Doc Next je jedan od novih programa koji obuhvata kratke dokumentarce talentovanih mladih ljudi koji nemaju formalno filmsko obrazovanje i čiji filmovi se distribuiraju preko interneta. Zeleni takmičarski program ekoloških filmova je još jedna ovogodišnja novost, kao i eksperimentalni interaktivni veb dokumentarci...
Ako je suditi po broju i kvalitetu naših filmova na festivalu, onda je 2010. zlatna godina srpskog filma. Jer ono što smo videli i čuli kako od publike na rasprodatim projekcijama tako i od profesionalaca radi se o izvanrednim ostvarenjima. Tu je pre svih “Sinema komunisto”, debitantsko ostvarenje Mile Turajlić, koji je svetsku premijeru imao 19. novembra na festivalu, a u publici je bio gradonačelnik Beograda (lep gest podrške našim autorima). Autorskom zrelošću Mila je sve prijatno iznenadila. Visoko profesionalan i nadahnut rad vešto nas vodi kroz gorkoslatku prošlost socijalističke Jugoslavije i njene propagandističke i grandiozne kinematografije. To je film koji ponovo budi emocije, zasmejava, ali i daje novi uvid (zapravo se ne razlikuje mnogo od ondašnjeg) u današnje stanje duha. “Sinema komunisto” je u konkurenciji za najbolji debitantski film.
Željko Mirković, prekaljeni dokumentarista, sa više od dvadeset kratkih i dugih ostvarenja, u Amsterdam je došao sa filmom “Oženiću celo selo”, koji je možda i njegovo najbolje ostvarenje. Film nas vraća u zaboravljeno selo Gornji Matejevac koje ima sve uslove za normalan život. Glavni lik je harmonikaš Peca, čovek koji nastavlja, uz pomoć sa svih strana, misiju svog oca - oženiti celo selo od skoro dvesta neženja. Film će nas pre ostaviti da se nosimo s ozbiljnim temama, nego sto će nas nasmejati i razveseliti.
Mladen Matičević drugi put učestvuje na amsterdamskom festivalu, ovoga puta s filmom “Run For Life” (Trka sa životom), koji je prikazan sinoć. Film prati dolazak i odlazak tri etiopska trkača na duge staze, koji su zbog dobijanja srpskog pasoša i ostvarenja boljeg života došli u Beograd. Uprkos tome što rezultati koje postižu nisu loši (ali ni dovoljno dobri da bi se dobio pasoš), oni nemaju o mnogo čemu da pišu kući. Sedeći za kuhinjskim stolom pričaju o svojim snovima i domovini u koju će pre ili kasnije biti prinuđeni da se vrate.
Srđan Šarenac, s filmom “Selo bez žena” (srpsko-francusko-hrvatska koprodukcija), čija je premijera bila u Beogradu na nedavno završenom festivalu „Slobodna zona“, našao je svoje mesto na IDFA festivalu u programu „Panorama - slike za razmišljanje“. Tri brata i njihov komšija preostali su u malom selu Zabrđu, blizu albanske granice, s čije druge strane se nalazi selo sa petnaestak lepotica. Sećanja na rat na Kosovu su sveža, želja da se formira porodica snažna, put koji vodi do albanskih lepotica paradoksalan, skoro nezamisliv, ali ne i nemoguć.
Srbija koja ove godine na IDFA festivalu ima više filmova nego svi naši balkanski susedi zajedno ostvarila je značajan uspeh. Naše autore prisutne u Amsterdamu, pre svega, odlikuju kreativnost i vizija, nadahnuće i profesionalnost.
Savest sveta
U Amsterdamu se dokumentarac tretira kao svojevrsna savest sveta, a glas te savesti i kulturne raznolikosti su dokumentaristi koji nam nude svoju energiju, strast i predanost - kaže Ali Derks, osnivač i direktor festivala u Amsterdamu.