- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.034
02. 04. 2010
PRESS
Priča o jajetu
Odvajkada su se jaja koristila za proslavu festivala i svetkovina. Sada su simbol Vaskrsa i najveća radost mališana, a domaćicama prilika da pokažu sve svoje kreativne strane
Pre nego što je postalo simbol Vaskrsa, u različitim civilizacijama, kulturama i religijama jaje se koristilo prilikom proslava festivala i svetkovina. Rimljani, Gali, Kinezi, Egipćani i Persijanci poštovali su ga kao simbol kosmosa. Zbog toga su bojili jaja, razmenjivali ih i darovali. U paganskim vremenima jaje je predstavljalo ponovno rođenje zemlje, jer zapravo označava novi život. Zato se i verovalo da ima specijalne moći.
Simbolika farbanja
Farbanje vaskršnjih jaja obavlja se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosnica putovala u Rim da propoveda Jevanđelje. Tom prilikom posetila je cara Tiberija i u znak pažnje, kao poklon, predala mu crveno jaje. Tada ga je i pozdravila rečima: „Hristos vaskrse." Crvena boja simboliše nevino prolivenu krv Isusa Hrista na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. Običaj je da se jaja farbaju na Veliki četvrtak ili Veliki petak, u vodi u koju se doda malo osveštane vodice.
Prvo jaje koje se spusti u vodu čuva se u kući do sledećeg Vaskrsa i zove se čuvarkuća (čuvar zdravlja, polja...).
Sve im boje dobro stoje
Dok još nije bilo svih mogućih boja, pribora i pomagala za izradu likova i oblika kakvi nam god padnu na pamet (kao što ih danas imamo), raskoš prazničnog izgleda jaja postizan je korišćenjem biljnih boja, tj. pigmenata iz cveća i bilja.
Najpoznatije sredstvo koje daje duboku tamnocrvenu ili tamnoljubičastu boju, pravu vaskršnju, obična je lukovina crvenog luka. Pristupačna nam je i cvekla, peršunovo lišće, bobičasto voće, začini poput kurkume, šafrana, crvene paprike, čaj i slično...
Faberžeova jaja
Najčuvenija i najbogatije ukrašena vaskršnja jaja svakako su Faberžeova jaja. Reč je o vaskršnjim jajima iz kolekcije koju je napravio ruski juvelir Karl Petar Faberže za ruske careve u periodu od 1885. do 1917. Pravljena su od kvalitetnih i skupih metala, a ukrašavana su zlatom, srebrom i brilijantima.
Prvo jaje napravljeno je za cara Aleksandra III, koji ga je poklonio supruzi Mariji Fjodorovnoj za Vaskrs 1885. Spoljašnja ljuska bila je bela i ukrašena brilijantima. Ona se otvarala i otkrivala manje zlatno jaje u unutrašnjosti, koje je takođe moglo da se otvori. A unutra se nalazilo zlatno pile i replika carske krune. Carici se toliko dopalo jaje da je car nastavio svake sledeće godine da joj daje za Vaskrs ovaj skupi poklon. Tu tradiciju je nastavio i njegov naslednik Nikolaj II.
Pokušajte da jaja obojite hladnom metodom (skuvana jaja se na neko vrijeme urone u obojenu vodu dok ne poprime željeni ton) ili pak kuvanjem zajedno s odabranim izvorom boje.
Ako poželite da, osim standardnih crvenih, dobijete na primer svetloplava jaja, kuvana jaja pola sata do sat ostavite u boji dobijenoj od crvenog zelja (pola kilograma na litar vode). Možete i da ih kuvate u vodi kojoj ste dodali nekoliko kašika mlevene paprike i dobićete toplu narandžastu nijansu. Važno je eksperimentisati, a neuspele pokušaje uvek možete da pojedete!
Šaranje
Jednobojna jaja jesu lepa, ali prava umetnička dela nastaju mnogobrojnim tehnikama oslikavanja i ukrašavanja. U narodu su uvrežene najrazličitije šare i motivi: od figurativnih oblika do razigranih apstraktnih ornamenata. Tradicionalna je tehnika šaranje uz pomoć pisaljke, četkice, voska.. U nekim krajevima površina jaja se struže, izjeda (kiselinom). Vrlo je efektna i tehnika mramoriranja, pegava jaja dobijaju se prskanjem boje, šara se i flomasterima... Česti su i cvetni motivi dobijeni uranjanjem u boju s prilepljenim lišćem ili cvećem (možete, naravno umotati sve to i u čarapu!)...
Ako jaja stavite u lepu ukrasnu korpicu vedrih boja, utisak će biti još bolji!
Tajne savršenog kuvanja
Verovali ili ne, ipak postoji pravi način da obarite tvrdo kuvana jaja, lako ih oljuštite i da izbegnete stvaranje one ružne zelene boje koja se pojavljuje na žumancetu. Inače, ta zelena boja ne nastaje zbog „bajatosti" jaja, već zbog prekuvavanja.
n Jaja koja su sveža biće teža za ljuštenje. Uvek odvojte ona koja ste namenili za Vaskrs bar nedelju-dve ranije i čuvajte ih u frižideru.
n Najbolji rezultati se postižu ukoliko pre kuvanja jaja izvadite iz frižidera i ostavite ih da odstoje kako bi im se temperatura izjednačila sa sobnom (ovako se sprečava pucanje).
n Stavite jaja u veću posudu, tako da budu u jednom „sloju", i nalijte vode toliko da površina vode bude najmanje na 2,5 cm iznad jaja.
n Stavite na vatru da voda proključa. Čim voda provri, skinite sa vatre i poklopite. Ostavite jaja da stoje u toploj vodi tačno 12 minuta.
n Posle isteka tog vremena, ocedite vodu i u posudu sa jajima sipajte hladnu vodu sa kockicama leda (naglim hlađenjem zaustavljate proces kuvanja koji još traje unutar jajeta). Ostavite ih da odstoje još 10 minuta, ovaj put u hladnoj vodi, a onda ocedite.
PRESS
Priča o jajetu
Odvajkada su se jaja koristila za proslavu festivala i svetkovina. Sada su simbol Vaskrsa i najveća radost mališana, a domaćicama prilika da pokažu sve svoje kreativne strane
Pre nego što je postalo simbol Vaskrsa, u različitim civilizacijama, kulturama i religijama jaje se koristilo prilikom proslava festivala i svetkovina. Rimljani, Gali, Kinezi, Egipćani i Persijanci poštovali su ga kao simbol kosmosa. Zbog toga su bojili jaja, razmenjivali ih i darovali. U paganskim vremenima jaje je predstavljalo ponovno rođenje zemlje, jer zapravo označava novi život. Zato se i verovalo da ima specijalne moći.
Simbolika farbanja
Farbanje vaskršnjih jaja obavlja se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosnica putovala u Rim da propoveda Jevanđelje. Tom prilikom posetila je cara Tiberija i u znak pažnje, kao poklon, predala mu crveno jaje. Tada ga je i pozdravila rečima: „Hristos vaskrse." Crvena boja simboliše nevino prolivenu krv Isusa Hrista na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. Običaj je da se jaja farbaju na Veliki četvrtak ili Veliki petak, u vodi u koju se doda malo osveštane vodice.
Prvo jaje koje se spusti u vodu čuva se u kući do sledećeg Vaskrsa i zove se čuvarkuća (čuvar zdravlja, polja...).
Sve im boje dobro stoje
Dok još nije bilo svih mogućih boja, pribora i pomagala za izradu likova i oblika kakvi nam god padnu na pamet (kao što ih danas imamo), raskoš prazničnog izgleda jaja postizan je korišćenjem biljnih boja, tj. pigmenata iz cveća i bilja.
Najpoznatije sredstvo koje daje duboku tamnocrvenu ili tamnoljubičastu boju, pravu vaskršnju, obična je lukovina crvenog luka. Pristupačna nam je i cvekla, peršunovo lišće, bobičasto voće, začini poput kurkume, šafrana, crvene paprike, čaj i slično...
Faberžeova jaja
Najčuvenija i najbogatije ukrašena vaskršnja jaja svakako su Faberžeova jaja. Reč je o vaskršnjim jajima iz kolekcije koju je napravio ruski juvelir Karl Petar Faberže za ruske careve u periodu od 1885. do 1917. Pravljena su od kvalitetnih i skupih metala, a ukrašavana su zlatom, srebrom i brilijantima.
Prvo jaje napravljeno je za cara Aleksandra III, koji ga je poklonio supruzi Mariji Fjodorovnoj za Vaskrs 1885. Spoljašnja ljuska bila je bela i ukrašena brilijantima. Ona se otvarala i otkrivala manje zlatno jaje u unutrašnjosti, koje je takođe moglo da se otvori. A unutra se nalazilo zlatno pile i replika carske krune. Carici se toliko dopalo jaje da je car nastavio svake sledeće godine da joj daje za Vaskrs ovaj skupi poklon. Tu tradiciju je nastavio i njegov naslednik Nikolaj II.
Pokušajte da jaja obojite hladnom metodom (skuvana jaja se na neko vrijeme urone u obojenu vodu dok ne poprime željeni ton) ili pak kuvanjem zajedno s odabranim izvorom boje.
Ako poželite da, osim standardnih crvenih, dobijete na primer svetloplava jaja, kuvana jaja pola sata do sat ostavite u boji dobijenoj od crvenog zelja (pola kilograma na litar vode). Možete i da ih kuvate u vodi kojoj ste dodali nekoliko kašika mlevene paprike i dobićete toplu narandžastu nijansu. Važno je eksperimentisati, a neuspele pokušaje uvek možete da pojedete!
Šaranje
Jednobojna jaja jesu lepa, ali prava umetnička dela nastaju mnogobrojnim tehnikama oslikavanja i ukrašavanja. U narodu su uvrežene najrazličitije šare i motivi: od figurativnih oblika do razigranih apstraktnih ornamenata. Tradicionalna je tehnika šaranje uz pomoć pisaljke, četkice, voska.. U nekim krajevima površina jaja se struže, izjeda (kiselinom). Vrlo je efektna i tehnika mramoriranja, pegava jaja dobijaju se prskanjem boje, šara se i flomasterima... Česti su i cvetni motivi dobijeni uranjanjem u boju s prilepljenim lišćem ili cvećem (možete, naravno umotati sve to i u čarapu!)...
Ako jaja stavite u lepu ukrasnu korpicu vedrih boja, utisak će biti još bolji!
Tajne savršenog kuvanja
Verovali ili ne, ipak postoji pravi način da obarite tvrdo kuvana jaja, lako ih oljuštite i da izbegnete stvaranje one ružne zelene boje koja se pojavljuje na žumancetu. Inače, ta zelena boja ne nastaje zbog „bajatosti" jaja, već zbog prekuvavanja.
n Jaja koja su sveža biće teža za ljuštenje. Uvek odvojte ona koja ste namenili za Vaskrs bar nedelju-dve ranije i čuvajte ih u frižideru.
n Najbolji rezultati se postižu ukoliko pre kuvanja jaja izvadite iz frižidera i ostavite ih da odstoje kako bi im se temperatura izjednačila sa sobnom (ovako se sprečava pucanje).
n Stavite jaja u veću posudu, tako da budu u jednom „sloju", i nalijte vode toliko da površina vode bude najmanje na 2,5 cm iznad jaja.
n Stavite na vatru da voda proključa. Čim voda provri, skinite sa vatre i poklopite. Ostavite jaja da stoje u toploj vodi tačno 12 minuta.
n Posle isteka tog vremena, ocedite vodu i u posudu sa jajima sipajte hladnu vodu sa kockicama leda (naglim hlađenjem zaustavljate proces kuvanja koji još traje unutar jajeta). Ostavite ih da odstoje još 10 minuta, ovaj put u hladnoj vodi, a onda ocedite.