- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Preuzmite odgovornost: Niste najbolji prijatelj svog deteta, već njegov roditelj
Popuštanje zbog vlastitog osećaja krivice i užurbanog života vodi pomeranju dečijih granica, izbegavanje svađa isto tako, a prijateljstvo nije lako ostvarivo.
Mnogi roditelji danas pogrešno razumeju svoju ulogu u detetovom životu i teško pronalaze ravnotežu između prijateljskog odnosa i uloge autoriteta, tvrdi porodični savetnik i dečji psiholog dr Leonard Saks.
"Razmaženo dete nije ono kojem su roditelji davali puno ljubavi, već ono kome su u vaspitavanju nedostajala pravila i ograničenja. Posledica je usvajanje pogrešnih stavova, koji u kasnijem životu štete samom detetu," smatra Saks.
Zbog užurbanog života i premalo vremena za dete, roditelji često popuštaju da bi ublažili sopstveni osećaj krivice jer nisu mogli da budu s njim. Posle nekog vremena, nedostatak rutine i nepostojanje pravila vode učestalim svađama, dečjem plaču i neslaganju u porodici.
"Insistiranje na rutini je jako bitno, koliko god malo vremena imali. Vreme za spavanje, ručanje za stolom, pristojno ponašanje i druge osnovne stvari koje se prenose deci moraju da budu stalne i na njima bez pogovora treba insistirati," smatra psihijatar dr Laura Kastner.
Koliko god to hteli, roditelji ne mogu da budu najbolji prijatelji svojoj deci, jer ako to jesu, onda im nisu dovoljno dobri roditelji.
Uloga roditelja je da nauči dete kako stvari funkcionišu i da autoritet treba poštovati. Prijatelj prijatelju ne može da kaže "ne smeš to da uradiš", a mnogo puta to je važna uloga roditelja. Ipak, to ne znači da roditelji i deca ne trebaju da razgovaraju, ističe dr Saks.
Izvor: 24sata.hr/Smedia
Popuštanje zbog vlastitog osećaja krivice i užurbanog života vodi pomeranju dečijih granica, izbegavanje svađa isto tako, a prijateljstvo nije lako ostvarivo.
Mnogi roditelji danas pogrešno razumeju svoju ulogu u detetovom životu i teško pronalaze ravnotežu između prijateljskog odnosa i uloge autoriteta, tvrdi porodični savetnik i dečji psiholog dr Leonard Saks.
"Razmaženo dete nije ono kojem su roditelji davali puno ljubavi, već ono kome su u vaspitavanju nedostajala pravila i ograničenja. Posledica je usvajanje pogrešnih stavova, koji u kasnijem životu štete samom detetu," smatra Saks.
Zbog užurbanog života i premalo vremena za dete, roditelji često popuštaju da bi ublažili sopstveni osećaj krivice jer nisu mogli da budu s njim. Posle nekog vremena, nedostatak rutine i nepostojanje pravila vode učestalim svađama, dečjem plaču i neslaganju u porodici.
"Insistiranje na rutini je jako bitno, koliko god malo vremena imali. Vreme za spavanje, ručanje za stolom, pristojno ponašanje i druge osnovne stvari koje se prenose deci moraju da budu stalne i na njima bez pogovora treba insistirati," smatra psihijatar dr Laura Kastner.
Koliko god to hteli, roditelji ne mogu da budu najbolji prijatelji svojoj deci, jer ako to jesu, onda im nisu dovoljno dobri roditelji.
Uloga roditelja je da nauči dete kako stvari funkcionišu i da autoritet treba poštovati. Prijatelj prijatelju ne može da kaže "ne smeš to da uradiš", a mnogo puta to je važna uloga roditelja. Ipak, to ne znači da roditelji i deca ne trebaju da razgovaraju, ističe dr Saks.
Izvor: 24sata.hr/Smedia