LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Preti li Srbiji finansijski kolaps?
[/h] Izvor: Danas
Beograd -- Procene da bi javni dug Srbije mogao da prekorači kritičnu granicu od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda utvrđenu Zakonom o budžetskom sistemu, postaju realnost.
I mada savetnik premijera, Jurij Bajec, ističe, pozivajući se na metodologiju koju koristi Ministarstvo finansija, da Srbija, formalno, nije suočena sa krizom javnog duga, podaci Narodne banke Srbije ( za većinu analitičara validniji) ukazuju na to da je javni dug premašio 14,7 milijardi evra, što je 46,7 odsto BDP-a.
Ali, tu ionako dramatičnu situaciju dodatno podgreva izjava profesora Mlađena Kovačevića, redovnog člana Akademije ekonomski nauka, koji tvrdi da je vrednost javnog duga veštački smanjena (i zloupotrebljena u političke svrhe). On upozorava da Srbiji, već u drugoj polovini 2012, preti finansijski kolaps.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Srbija je težak bolesnik
Saša Đogović, analitičar Instituta za tržišna istraživanja, tvrdi da je ovakva ekonomska politika, utemeljena na neoliberalnom konceptu, dovela Srbiju u poziciju ekonomske kolonije i zavisnika od kreditnih infuzija ino kreditora što je znatno smanjilo njen politički manevarski prostor. "Moglo bi se reći da je Srbija i dalje težak bolesnik, koji bez tuđih izvora finansiranja nije u mogućnosti da servisira svoje tekuće obaveze i ta zavisnost se vremenom samo produbljuje“, kaže Đogović.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Uprkos tome što moje kolege, tu pre svega mislim na predsednika Fiskalnog saveta, pa i guvernera Narodne banke Srbije, govore da je odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda na nivou od oko 45 odsto, to nema blage veze sa realnošću", kaže Kovačević.
On, naime, objašnjava da je iz obračuna koji koristi Ministarstvo finansija isključen dug NBS od oko 1,6 milijardi evra prema MMF-u kao i dug centralne banke po osnovu emitovanih državnih zapisa koje su otkupile poslovne banke - reč je o iznosu od oko milijardu evra.
"Osim toga, u ukupnom javnom dugu više od 80 odsto obaveza, uključujući i staru deviznu štednju, izraženo je u devizama. Pošto se taj iznos množi sa 102 ili 103 dinara, vrednost javnog duga se, zbog ekstremno precenjene domaće valute, veštački obara. S duge strane vrednost BDP-a izračunava se u tekućim cenama pa je po tom osnovu 'naduvan', odnosno veći je za 3,7 puta nego 2000, a realno je zabeležen rast od 45 odsto", upozorava Kovačević.
Uz konstataciju da se država, od septembra, susreće sa ozbiljnim problemima alimentiranja budžeta i održavanja budžetskog deficita na oko 4,5 odsto BDP-a, on upozorava da će naredna godina biti još teža kad je reč o punjenju budžeta.
"Imajući sve to u vidu, nameće se zaključak da se Srbija nalazi ne samo pred privrednim, već i pred finansijskim kolapsom", tvrdi Kovačević i dodaje da bi najlogičnije bilo da se smanje izdaci po osnovu javnih nabavki, gde su zloupotrebe ogromne, utoliko pre što je u izbornoj godini nerealno očekivati da se smanje plate ili da se povećaju porez.
Obuzdavanje javnih rashoda biće važan test za državu, jer bi u suprotnom mogao da bude ugrožen njen kredibilitet, ali i funkcionisanje aranžmana sa MMF-om. Procenjuje da vlada neće ići na povećanje nekih poreskih stopa već se pre mogu očekivati mere koje će naplatu socijalnih doprinosa učiniti efikasnijom. U tom paketu će se, po svemu sudeći, naći i uštede u javnim nabavkama, a moglo bi da se "dirne“ i u neke manje osetljive subvencije.
Ako se sve to stavi u kontekst, reklo bi se prilično realnih, procena da se u narednom periodu ne može očekivati privredni rast veći od dva odsto, onda je jasno da razloga za zabrinutost i te kako ima, utoliko pre što je u Srbiji, kao uostalom i u drugim zemljama pogođenim krizom, smanjenje javne potrošnje veoma bolan proces, jer to automatski znači da se ograničavaju transferi za penzije, zatim izdaci za nezaposlene, obrazovanje, zdravstvo...
Pesimisti bi rekli: Srbija će teško izbeći "grčki scenario“. I to uprkos smanjenju budžetskog deficita (140 milijardi dinara) na 4,25 odsto procenjenog BDP-a koliko je predlogom budžeta za 2012. predviđeno.
[/h] Izvor: Danas
Beograd -- Procene da bi javni dug Srbije mogao da prekorači kritičnu granicu od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda utvrđenu Zakonom o budžetskom sistemu, postaju realnost.
Ali, tu ionako dramatičnu situaciju dodatno podgreva izjava profesora Mlađena Kovačevića, redovnog člana Akademije ekonomski nauka, koji tvrdi da je vrednost javnog duga veštački smanjena (i zloupotrebljena u političke svrhe). On upozorava da Srbiji, već u drugoj polovini 2012, preti finansijski kolaps.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Srbija je težak bolesnik
Saša Đogović, analitičar Instituta za tržišna istraživanja, tvrdi da je ovakva ekonomska politika, utemeljena na neoliberalnom konceptu, dovela Srbiju u poziciju ekonomske kolonije i zavisnika od kreditnih infuzija ino kreditora što je znatno smanjilo njen politički manevarski prostor. "Moglo bi se reći da je Srbija i dalje težak bolesnik, koji bez tuđih izvora finansiranja nije u mogućnosti da servisira svoje tekuće obaveze i ta zavisnost se vremenom samo produbljuje“, kaže Đogović.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Uprkos tome što moje kolege, tu pre svega mislim na predsednika Fiskalnog saveta, pa i guvernera Narodne banke Srbije, govore da je odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda na nivou od oko 45 odsto, to nema blage veze sa realnošću", kaže Kovačević.
On, naime, objašnjava da je iz obračuna koji koristi Ministarstvo finansija isključen dug NBS od oko 1,6 milijardi evra prema MMF-u kao i dug centralne banke po osnovu emitovanih državnih zapisa koje su otkupile poslovne banke - reč je o iznosu od oko milijardu evra.
"Osim toga, u ukupnom javnom dugu više od 80 odsto obaveza, uključujući i staru deviznu štednju, izraženo je u devizama. Pošto se taj iznos množi sa 102 ili 103 dinara, vrednost javnog duga se, zbog ekstremno precenjene domaće valute, veštački obara. S duge strane vrednost BDP-a izračunava se u tekućim cenama pa je po tom osnovu 'naduvan', odnosno veći je za 3,7 puta nego 2000, a realno je zabeležen rast od 45 odsto", upozorava Kovačević.
Uz konstataciju da se država, od septembra, susreće sa ozbiljnim problemima alimentiranja budžeta i održavanja budžetskog deficita na oko 4,5 odsto BDP-a, on upozorava da će naredna godina biti još teža kad je reč o punjenju budžeta.
"Imajući sve to u vidu, nameće se zaključak da se Srbija nalazi ne samo pred privrednim, već i pred finansijskim kolapsom", tvrdi Kovačević i dodaje da bi najlogičnije bilo da se smanje izdaci po osnovu javnih nabavki, gde su zloupotrebe ogromne, utoliko pre što je u izbornoj godini nerealno očekivati da se smanje plate ili da se povećaju porez.
Obuzdavanje javnih rashoda biće važan test za državu, jer bi u suprotnom mogao da bude ugrožen njen kredibilitet, ali i funkcionisanje aranžmana sa MMF-om. Procenjuje da vlada neće ići na povećanje nekih poreskih stopa već se pre mogu očekivati mere koje će naplatu socijalnih doprinosa učiniti efikasnijom. U tom paketu će se, po svemu sudeći, naći i uštede u javnim nabavkama, a moglo bi da se "dirne“ i u neke manje osetljive subvencije.
Pesimisti bi rekli: Srbija će teško izbeći "grčki scenario“. I to uprkos smanjenju budžetskog deficita (140 milijardi dinara) na 4,25 odsto procenjenog BDP-a koliko je predlogom budžeta za 2012. predviđeno.