Presuđeno: Kepiro - nije kriv?!

[sendi]

Presuđeno: Kepiro - nije kriv?!



Sud u Budimpešti presudio je da bivši kapetan mađarske žandarmerije Šandor Kepiro (97), optužen za ratni zločin protiv Srba, Jevreja i Roma tokom zloglasne Novosadske racije u januaru 1942. godine, nije kriv.

Šandor Kepiro u sudnici pre izricanje presude (Tanjug)


Tužilaštvo je tražilo zatvorsku kaznu, dok je odbrana insistirala da Kepiro bude oslobođen.

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, koji je prisustvovao prvom saslušanju, izjavio je FoNetu da je iznenađen presudom suda u Budimpešti, napominjući da je očekivao osuđujuću presudu, uz najavu da će mađarski tužilac podneti žalbu.

Vukčević je u izjavi telefonom ocenio da se ovakvom odlukom suda u Budimpešti šalje negativna poruka javnosti.

"Očekivao sam da će, bez obzira na protok vremena, doći do satisfakcije za žrtve i zadovoljenja pravde, ali to se nije desilo", ukazao je Vukčević.

On je naglasio da je neprijatno iznenađen ponašanjem publike, koja je aplauzom propratila oslobađaajuću presudu Kepiru.

Vukčević je objasnio da će se čitanje presude na mađarskom jeziku nastaviti i sutra, tako da će tek kada vidi razloge zbog kojih sud nije prihvatio dokaze mađarskog tužilaštva moći i da ih komentariše.

Vukčević je podsetio da je srpsko tužilaštvo za ratne zločine asistiralo madjarskom tužilaštvu, dajući logistiku, ustupanjem određene dokumentacije.

Prema rečima Vukčevića, interesantno je da je Kepiro, kojeg su faktički uneli u sudnicu, rekao da će ostati samo da sasluša presudu i da će je zatim napustiti, što mu je odobreno, ali je, ipak, ostao, kada je čuo da je oslobođen.

U komunikiciji sam sam mađarskim tužiocem, on je najavio da će se žaliti i videćemo šta će biti povodom te žalbe, rekao je Vukčević.

Kepiro je optužen za ratni zločin protiv Srba, Jevreja i Roma tokom zloglasne Novosadske racije u januaru 1942. godine.

Prema optužnici budimpeštanskog tužilaštva, podnetoj 14. februara ove godine, Kepiro je kao kapetan mađarske žandarmerije učestvovao u raciji u Novom Sadu i okolnim naseljima, od 21. do 23. januara 1942. godine, kada je pod led bačeno najmanje 1.200 Srba, Jevreja i Roma.

Krajem Drugog svetskog rata, Kepiro je dva puta osuđivan na zatvorske kazne od 10 odnosno 14 godina zbog pomenutih zločina, ali je uspeo da ih izbegne bekstvom najpre u Austriju, a u leto 1948. godine u Argentinu.

U Mađarsku se vratio 1996. godine da u domovini provede poslednje dane svog života.

Osumnjičen je i da je učestvovao u deportaciji novosadskih Jevreja u koncentracioni logor Aušvic 1944. godine.

Srbija je mađarskoj usputila dokaze protiv Kepiroa, kako bi mu se sudilo u toj državi jer je on mađaski državljanin, a tužilaštvo te države je 14. februara podiglo optužnicu protiv njega.

Suđenje u Budimpešti počelo je 5. maja ove godine, kada je Kepiro izjavio da je nevin, da nije učestvovao u krvoproliću, niti da je tada dobio naređenje da ga izvrši.

Presuda je izazvala zaprepašćenje i nezadovoljstvo predstavnika jevrejske zajednice i srpskog Tužilaštva, koji očekuju žalbu tužica na takvu odluku.

Direktor Centra Simon Vizental Efraim Zurof ocenio je u izjavi Tanjugu da odluka suda u Budimpešti predstavlja uvredu za žrtve u Novom Sadu.

"Očekujem da će posle podnošenja žalbe, presuda biti dugačija i mogu vam obećati, mogu obećati narodu u Novom Sadu i narodu u Srbiji da ću učiniti sve što je u mojoj moći da odluka bude promenjena", istakao je Zurof.

Zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je danas da ne može da komentariše prvostepenu presudu suda u Budimpešti, ali da očekuje da će se mađarsko tužilaštvo žaliti na tu odluku.

Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak rekao je da nije iznenađen presudom suda u Budimpešti

Samo donošenje presude je nešto kasnilo zbog toga što se Kepiro već nedelju dana nalazi u bolnici i u sud je dovezen kolima hitne pomoći, a u sudnicu je ušao u kolicima s prikačenim stalkom i bocom za infuziju.

Koristeći "pravo poslenje reči" Kepiro je rekao: "Nevin sam, nikada nikog nisam ubio ili pokrao, već sam samo služio svojoj domovini," što je grupa prisutnih je pozdravila aplauzom.

Čitanje presude i njeno obrazlaganje biće nastavljeno sutra.

Ovo će verovatno biti poslednje suđenje nekom ratnom zločincu iz Drugog svetskog rata.

(agencije/MONDO)

 

[sendi]

Srbi i Jevreji nastavljaju sudski da gone nacistu

Za ratni zločin u Novosadskoj raciji oslobođen Šandor Kepir


Srbi i Jevreji nastavljaju sudski da gone nacistu


BEOGRAD, NOVI SAD - Srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i direktor Centra “Simon Vizental” Efraim Zurof razgovaraće o daljoj strategiji u slučaju Šandora Kepiroa (97) nakon što je juče prvostepeno oslobođen u sudu u Budimpešti od optužbi za ratne zločine protiv Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu, saznaje “Blic”.

Šandor Kepiro na jučerašnjem čitanju presude

U srpskom Tužilaštvu za ratne zločine i Centru “Simon Vizental” veoma su nezadovoljni prvostepenom presudom Kepiru i neće odustati od utvrđivanja njegove odgovornosti da je kao oficir nacističke žandarmerije Mađarske učestvovao u ubistvu najmanje 1.246 civila od 21. do 23. januara 1942. tokom zloglasne Novosadske racije.

- Ova presuda je nečuvena, nema druge reči kojom se ona može opisati. Sramna je i predstavlja uvredu za sve porodice žrtava. Obećavam da ću učiniti sve što je neophodno da se ovakva presuda poništi i da porodice žrtava dočekaju pravdu - rekao je juče direktor Centra “Simon Vizental” Efraim Zurof.

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević potvrdio je da će se sastati sa Zurofom i razgovarati o tome šta mogu da urade u slučaju Kepiro.

- Iznenađen sam presudom suda u Budimpešti kojom je Kepiro oslobođen.

Očekivao sam osuđujuću presudu. U komunikaciji sam sam s mađarskim tužiocem i on je najavio da će se žaliti. Videćemo šta će biti povodom te žalbe. Ovakvom odlukom suda u Budimpešti poslata je negativna poruka javnosti - rekao je tužilac Vukčević.

On je napomenuo da će se čitanje presude na mađarskom jeziku nastaviti i danas, tako da će tek kada vidi razloge zbog kojih sud nije prihvatio dokaze mađarskog tužilaštva, moći i da ih komentariše.

Inače, srpsko tužilaštvo za ratne zločine mađarskim kolegama ustupilo je dokaze koje je prikupilo u ovom slučaju u okviru istrage koja je bila pokrenuta u Srbiji.
Ovakva odluka budimpeštanskog suda zgranula je i šokirala kako porodice žrtava, tako i predstavnike jevrejske zajednice, naročito ako se uzme u obzir i to da je Kepiro na prethodna dva suđenja osuđen na ukupno 24 godine zatvora, zbog čega je bio primoran na beg i sakrivanje.

- Ovo je samo jedna izgubljena bitka, rat mora biti nastavljen. Mađarsko društvo mora da se suoči sa svojom fašističkom prošlošću, jer samo tako mogu se stvoriti zdrave osnove za budućnost. Apsolutno da imamo sreću da sarađujemo sa glavnim tužiocem Mađarske, čovekom koji se usudio da posle pet godina povede postupak u takvom okruženju i izdrži sve pritiske. On će nas i dalje podržavati - kaže i Ana Frenkel, istaknuti član novosadske Jevrejske opštine.

U šoku su ostali i članovi porodica nastradalih u raciji, a Novosađanka Elvira Fišl (92) samo je kratko komentarisala da se nada da će pravda ipak biti dostignuta, da to mora da bude, ali da je svakako ceo ovaj postupak, bez obzira na presudu, stigao sa velikim zakašnjenjem.

- Nikada nisam bio ovako šokiran kako zbog pravnog dela te cele priče, tako i zbog ljudske priče. Kakva je ovo poruka? Dva puta je bio osuđen, kako sada odjednom nije kriv? I šta reći ljudima, gde je ovde pravda? - ogorčen je i Boris Kopilović, potpredsednik Jevrejske opštine Novi Sad.

Haos u sudnici
Tužilac Vladimir Vukčević, koji je bio u sudnici u Budimpešti, kaže da je bio neprijatno iznenađen ponašanjem publike koja je aplauzom propratila oslobađajuću presudu Kepiru. Boris Kopilović, koji je takođe bio u sudnici, kaže da je nakon skandalozne presude usledilo potpuni haos.
- Pristalice Kepira, uglavnom mladi ljudi, počeli su da obasipaju uvredama i uvredljivim gestovima posetioce koji su bili na strani tužilaštva. Atmosfera je postala takva da posetioci nisu do kraja mogli da čuju ni obrazloženje presude - kaže Kopilović.

Koji su zločinci bili na srpskoj poternici
- Milovoje Ašner, četvrti najtraženiji naciste na svetu, šef policije u Slavonskoj Požegi u vreme NDH, okrivljen za genocida protiv Srba, Jevreja i Roma umro je 14. juna 2011. u Klagenfurtu (Austrija) u 98. godini života.
- Peter Egner, osumnjičen da je kao oficir SS za vreme Drugog svetskog rata u Srbiji učestvovao u ubistvu oko 17.000 ljudi, i za kim je Srbija raspisala međunarodnu poternicu, umro je u 89. godini nedaleko od Sijetla (SAD) 30. januara 2011.



Blic

 

[sendi]

Opravdavanje nacizma u Madjarskoj

Оправдавање нацизма у Мађарској

​

Будимпешта – Ослобађање нацистичког злочинца опасна је тенденција која се не сме дозволити, сматра директор фонда Историјско сећање Александар Дјуков. Тако је руски експерт прокоментарисао саопштење из Мађарске, где је 18. јула суд укинуо оптужбу за сарадњу са нацистима у време рата против бившег шефа мађарске полиције Шандора Кепира.
Деведесетседмогодишњи Шандор Кепиро низ година сматран је једним од најтраженијих нацистичких злочинаца. Он је био оптужен за ратне злочине изврешене у српском граду Новом Саду 1942. године. Тада је у тродневној кланици убијено преко 1200 Срба, Јевреја и Рома. Штавише, по верзији оптужбе, бивши нациста сносио је личну одговорност за погибију 36 невиних жртава и сматран је умешаним у масовна стрељања у Мађарској 1944. године. Низ година правобраниоци нису могли да нађу трагове Кепира – после пада фашистичког режима он је бежао у Аргентину и вратио се у домовину тек 1996. године.


Актуелна ослобађајућа пресуда је политичка одлука
Последњих година присуство десних радикала на политичкој сцени Мађарске постаје приметније. Разматрајући ситуацију са ове тачке гелдишта, можемо да претпоставимо да је одлука суда била политичка. Знамо да се не тако давно сличан случај разматрао у Немачкој. То је био случај Ивана Демјањука, који је био чувар у нацистичком логору. Без обзира на све напоре одбране, Демјањук је био заслужно осуђен за злочине против човечности. Без обзира на то што је Демјањук прилично стар човек, ипак је био осуђен, макар не на тако дугу казну. Уверн сам да је сама чињеница осуде много важнија него затварање или други облици кажњавања. Нацистички злочини, мада су се десили врло давно, морају да буду кажњени. То је злочин против човечности, и његово понављање, на које позивају неонацисти и пред којим затвара очи низ десних радикала Европе, није допустиво.
Највероватније је ослобађање нацисте у Мађарској још један корак земље у тежњи да се огради не само од своје совјетске прошлости, већ и покушај преписивања историје. Сведочанство за то можемо да пронађемо и у жељи власти да преименују два главна трга Будимпеште – Москва тер и Рузвелт тер у нешто мађарскије, како је објасно свој предлог градоначелник Будимпеште Иван Тарлош. Он је уједно дао идеју да се са Трга Слободе пренесе споменик совјетским војницима ослободиоцима на неко мање јавно место.
Још један упечатљив пример покушаја да се ревидира историја и препишу резултати Другог светског рата, чему је тако склона данас ЕУ, то је случај поводом партизана и учесника Великог Отаџбинског рата Василија Кононова, који се низ година судио са летонским властима. Ришки суд, између осталог, признао је да је 1944. године Кононов учествовао у казненој акцији у месту Мали Бати. Ветеран је са своје стране изјавио да су тамо стрељали сараднике фашиста. Ранијих година летонски суд је проглашавао Василија Кононова час кривим, чак невиним. Чак је случај био предат Великом већу Европског суда за људска права, где је била изречена једнозначна пресуда – крив. МИП Русије негативно је примило одлуку Стразбура, и случај је поново отишао на ревидирање. Ипак бивши учесник Великог Отаџбинског рата није дочекао ослобађајућу пресуду. Он је преминуо 31. марта 2011. године у 89. години.
Директор фонда Историјско сећање Александар Дјуков је уверен да савремена Европа под паролом обнове историјске правде просто игра сопствене политичке игре. Права правда за европске политичаре није тако важна, овде претеже жеља да се на било који начин прекроји историја у складу са својим амбицијама. У вези са тим, уверен је експерт, није важно то што праве злочинце ослобађају на суду, док невини добијају сурове пресуде и етикету сарадника нацизма.

(Извор: Глас Русије)

 

[PYC]

Više od 200 Novosađana na protestu “Kriv je”
​

Izvor: Blic | 24. 07. 2011. - 20:21h

Oko 200 Novosađana okupilo se večeras na Trgu slobode i priključilo se protestu, koji se održao zbog oslobađajuće presude Šandoru Kepiru, komandantu mađarske žandarmerije, optuženom da je učestvovao u zloglansoj Novosadskoj raciji 1942. godine u Novom Sadu.

​

Na protestu pod sloganom „Kriv je“, u organizaciji Društva za očuvanje sećanja na holokaust, prisustvovali su mnogi Novosađani kojima su u ovom fašističkom zločinu pobijene porodice, ali i znatan broj mladih sugrađana, koji su ogorčeni zbog kako kažu nepravedne odluke mađarskog suda.

- Mi se ovde nismo danas okupili da širimo mržnju već da pokažemo da se protivimo sramnoj presudi. Takođe danas smo ovde kako bismo dokazali da je Šandor Kepiro kriv - izjavio je juče Aleksandar Veljić, autor knjige Novosadska racija. Ističući da je pravda u slučaju Kepira izigrana, Veljić je okupljenima predstavio Ljubišu Letića, svedoka fašističkog zločina u Šajkaškoj, koji je prethodio Novosadskoj raciji.

U potresnom govoru Letić se podsetio monstruoznih ubistava koje je početkom 1942. godine počinila mađarska žandarmerija.

- Racija je u Šajkaškoj počela već na drugi dan Božića, da bi nekoliko dana kasnije sve pokupili, odveli na obalu Dunava, pobili i bacili pod led. To se dogodilo 11. jaunara, a mi smo još u maju nalazili leševe po poljima, koje je reka izbacila – kroz suze je ispričao osamdesetšestogodišnji Letić, koji je u vreme racije, u kojoj su mu ubijeni otac i dva ujaka, imao 17 i po godina. Njegovo potresno podsećanje izazvalo je puno emocija kod okupljenih, mahom starijih Novosađana, koji su glasno i jednoglasno vikali da je Kepiro kriv.

​

Govornici su istakli da skup nije usmeren protiv mađarske države, niti mađarskog naroda, već da je samo u pitanju potreba porodica novosadskih žrtava da čovek koji im je pobio najmilije bude kažnjen za svoje zločine.

Aleksandar Veljić je istakao kako se nada da će nakon žalbe tužilaštva nepravda biti ispravljena, kao i da je Društvo za očuvanje sećanja na holokaust zatražilo od Skupštine grada da se na Štrandu kao lokalitetu gde je stravičan zločin počinjen, postavi memorijalni spomenik.

Okupljeni su nakon govora na Trgu slobode, prošetali u koloni do Sokolskog doma, gde je tokom Drugog svetskog rata privođen nemađarski narod, i zapalili sveće.