Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Prepisivači ne prolaze
Slabiji rezultati prijemnog ispita budućih srednjoškolaca pokazali realno znanje. Novostasale generacije nemaju “pravo znanje” - ocenjuju pedagozi.
LOŠI rezultati na testu iz matematike, koje su postigli osmaci u Srbiji, pokazali su, nažalost, pravo znanje malih maturanata. Nove generacije su, prema mišljenju pedagoga, loše “potkovane” pravim znanjem, ne umeju da razmišljaju i navikle su na “bubanje”.
Prosečan broj bodova na testu iz matematike je 9,88, dok je prošle godine bio 11,42. U junu je zabeležen i veći procenat đaka koji na testu iz matematike nisu osvojili ni bod. Tri odsto đaka palo je sada na testu, dok ih je lane bilo jedan odsto. Na prijemnom ispitu iz srpskog jezika bilo je bolje, pa je tako prosečan broj bodova 12,42, dok je prošle godine prosek iz tog predmeta bio 11,53.
Rezultati analize Foruma beogradskih gimnazija, na uzorku od više od polovine osnovnih škola u Srbiji, pokazuju da je ispit bio teži, što je dobro, čime se smanjio uticaj prijemnog ispita na krajnje rezultate.
- Uspeh cele generacije je generalno niži, ali to ne remeti najbolje đake - tvrdi Miodrag Sokić, iz Foruma. - Masovnog prepisivanja nije bilo. U oko 1.000 škola, koje su ušle u našu analizu, retko u kojoj je prosek osvojenih bodova veći od 30. Najčešće rezultat je oko 25 bodova iz oba predmeta, dok ima i škola u kojima su deca iz oba predmeta jedva osvojila 12 bodova.
Problematične su i dalje škole na jugu Srbije. Naš sagovornik tvrdi da je u Vranju, Medveđi, Bujanovcu, Preševu i Novom Pazaru prosek osvojenih bodova od 36 do 38, i tu je verovatno bilo prepisivanja.
- Mislim da je dobro što su rezultati na testu slabiji nego lane, jer će na predstojeći upis uticati i uspeh stečen tokom osnovnog obrazovanja - objašnjava Sokić. - Dobro je što su se granice pomerile i što je malo đaka sa osvojenim maksimumom bodova. Oni će se upisati gde hoće i neće moći da ih potisnu “prepisivači”.
Profesor Univerziteta u Beogradu Ljubiša Rajić smatra da su loši rezultati upravo završenog prijemnog ispita uspeh, odnosno neuspeh jedne škole i njenog nastavnog kadra.
- Neozbiljan rad u školama, koji je posledica lošeg didaktičkog znanja nastavnika, jedan su od razloga slabog kvaliteta naših učenika - kaže prof. Rajić. - Objavljivanje zbirki zadataka mesecima pred prijemni ispit takođe nije dobra stvar. Deca mesecima vežbaju samo te zadatke, a ne uče se matematici. Prerađuju se samo određeni primeri i čim su promenjeni brojevi u tim istim zadacima oni su popadali.
Profesor Rajić naglašava da su merila snižena i da svi govore samo o prohodnosti, da što veći broj kandidata položi ispit. A niko ne govori o kvalitetu znanja. Tome doprinosi i veliki pritisak roditelja.
- Na nastavničkim većima se masovno popravljaju ocene samo da deca ne bi išla na popravni, a oni ne da ne poseduju znanje, nego ne umeju ni da razmišljaju. Na kraju ćemo platiti debeli račun. U prosveti se ništa ne rešava od danas do sutra, već u 10-15 godina, koliko traje škola - kaže naš sagovornik.
KALENDAR ZA UPIS
UČenici koji su polagali prijemni ispit će se rangirati na osnovu broja bodova koje su osvojili na testu, uspeha u srednjoj školi i rezultata na takmičenjima. Raspored učenika po školama, smerovima gimnazija i obrazovnim profilima i upis zakazani su za 7. i 8. jul. Drugi upisni krug za preostala mesta planiran je za 10. jul.
ZADACI I PROFESORI
ZADACI za prijemni ispit su dobro pripremljeni, smatraju u Forumu beogradskih gimnazija. Nisu bili puno teški, ali su tražili logičko razmišljanje i pravo znanje. Zato je i bilo manje prepisivanja, jer profesor fizike koji je dežurao na testu nije mogao da šapne učenicima kada je i njemu trebalo vremena da uradi zadatak.
Večernje novosti, 03.07.2010.
Slabiji rezultati prijemnog ispita budućih srednjoškolaca pokazali realno znanje. Novostasale generacije nemaju “pravo znanje” - ocenjuju pedagozi.
LOŠI rezultati na testu iz matematike, koje su postigli osmaci u Srbiji, pokazali su, nažalost, pravo znanje malih maturanata. Nove generacije su, prema mišljenju pedagoga, loše “potkovane” pravim znanjem, ne umeju da razmišljaju i navikle su na “bubanje”.
Prosečan broj bodova na testu iz matematike je 9,88, dok je prošle godine bio 11,42. U junu je zabeležen i veći procenat đaka koji na testu iz matematike nisu osvojili ni bod. Tri odsto đaka palo je sada na testu, dok ih je lane bilo jedan odsto. Na prijemnom ispitu iz srpskog jezika bilo je bolje, pa je tako prosečan broj bodova 12,42, dok je prošle godine prosek iz tog predmeta bio 11,53.
Rezultati analize Foruma beogradskih gimnazija, na uzorku od više od polovine osnovnih škola u Srbiji, pokazuju da je ispit bio teži, što je dobro, čime se smanjio uticaj prijemnog ispita na krajnje rezultate.
- Uspeh cele generacije je generalno niži, ali to ne remeti najbolje đake - tvrdi Miodrag Sokić, iz Foruma. - Masovnog prepisivanja nije bilo. U oko 1.000 škola, koje su ušle u našu analizu, retko u kojoj je prosek osvojenih bodova veći od 30. Najčešće rezultat je oko 25 bodova iz oba predmeta, dok ima i škola u kojima su deca iz oba predmeta jedva osvojila 12 bodova.
Problematične su i dalje škole na jugu Srbije. Naš sagovornik tvrdi da je u Vranju, Medveđi, Bujanovcu, Preševu i Novom Pazaru prosek osvojenih bodova od 36 do 38, i tu je verovatno bilo prepisivanja.
- Mislim da je dobro što su rezultati na testu slabiji nego lane, jer će na predstojeći upis uticati i uspeh stečen tokom osnovnog obrazovanja - objašnjava Sokić. - Dobro je što su se granice pomerile i što je malo đaka sa osvojenim maksimumom bodova. Oni će se upisati gde hoće i neće moći da ih potisnu “prepisivači”.
Profesor Univerziteta u Beogradu Ljubiša Rajić smatra da su loši rezultati upravo završenog prijemnog ispita uspeh, odnosno neuspeh jedne škole i njenog nastavnog kadra.
- Neozbiljan rad u školama, koji je posledica lošeg didaktičkog znanja nastavnika, jedan su od razloga slabog kvaliteta naših učenika - kaže prof. Rajić. - Objavljivanje zbirki zadataka mesecima pred prijemni ispit takođe nije dobra stvar. Deca mesecima vežbaju samo te zadatke, a ne uče se matematici. Prerađuju se samo određeni primeri i čim su promenjeni brojevi u tim istim zadacima oni su popadali.
Profesor Rajić naglašava da su merila snižena i da svi govore samo o prohodnosti, da što veći broj kandidata položi ispit. A niko ne govori o kvalitetu znanja. Tome doprinosi i veliki pritisak roditelja.
- Na nastavničkim većima se masovno popravljaju ocene samo da deca ne bi išla na popravni, a oni ne da ne poseduju znanje, nego ne umeju ni da razmišljaju. Na kraju ćemo platiti debeli račun. U prosveti se ništa ne rešava od danas do sutra, već u 10-15 godina, koliko traje škola - kaže naš sagovornik.
KALENDAR ZA UPIS
UČenici koji su polagali prijemni ispit će se rangirati na osnovu broja bodova koje su osvojili na testu, uspeha u srednjoj školi i rezultata na takmičenjima. Raspored učenika po školama, smerovima gimnazija i obrazovnim profilima i upis zakazani su za 7. i 8. jul. Drugi upisni krug za preostala mesta planiran je za 10. jul.
ZADACI I PROFESORI
ZADACI za prijemni ispit su dobro pripremljeni, smatraju u Forumu beogradskih gimnazija. Nisu bili puno teški, ali su tražili logičko razmišljanje i pravo znanje. Zato je i bilo manje prepisivanja, jer profesor fizike koji je dežurao na testu nije mogao da šapne učenicima kada je i njemu trebalo vremena da uradi zadatak.
Večernje novosti, 03.07.2010.