Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Prepisana kursna lista
NBS juče nije intervenisala na tržištu, menjači prognoziraju smirivanje oscilacija.
Dva dana mirovanja valuta u Srbiji
Kursna lista će u ponedeljak biti gotovo u paru preslikana onoj formiranoj u petak i srednji kurs Narodne banke Srbije biće 98,47 dinara. Narodna banka Srbije zbog toga juče nije intervenisala na tržištu, za razliku od prethodnog dana kada je spasavajući nacionalnu valutu potrošila 46,5 miliona evra. U šest spasilačkih misija guverner Radovan Jelašić od početka godine potrošio je ukupno 245,5 miliona evra.
Zbog toga trgovci devizama prognoziraju da, bar u menjačnicama, u ponedeljak kurs neće preći 100 dinara. Ipak, u nekoliko ovdašnjih banaka evro se i juče prodavao preko ove psihološke granice.
Goran Perčević, direktor „Interkomerca”, smatra da ovakva politika realno obezvređuje plate i penzije a time pada tražnja. Kad se to događa, u problemu je proizvodnja.
– Naš osnovni zadatak je posao. I ništa drugo. Dok se ne oživi privreda, nema oporavka, a ova politika kursa nije u funkciju oživljavanja privrede. Nacionalna valuta mora da se odbrani i da se stabilizuje. U svim zemljama sveta u kriznim vremenima podrazumeva se saradnja izvrše, monetarne vlasti i privrede, vlasti su servis privrede i građana. Kurs nam je pokvario bilanse, što je dovelo do nižeg rejtinga preduzeća kod banaka – kazao je Perčević.
I dok privrednici dižu poviku na guvernera, a on optužuje državu, pojedini ekonomisti tvrde da za pad vrednosti dinara nisu krivci ni država (koja je pokrivala minus u budžetu), ni NBS (koja nije pravovremeno intervenisala), već je reč o „osveti banaka”. Ova teza zapravo je zasnovana na činjenici da su banke, koje su prošle godine uglavnom dobro poslovale trgujući državnim hartijama od vrednosti, uticale na podizanje kursa jer su prestale tako unosno da zarađuju. Tome je kumovalo smanjenje referentne kamatne stope (postepeno sa 17,75 na 9,5). Bankari, međutim, poriču da je promet državnih zapisa pao i kao argument ističu da je na aukciji održanoj 27. januara promet državnih zapisa bio gotovo identičan onom s početka meseca.
Statistički podaci Narodne banke Srbije daju za pravo bankarima, ali samo kada se upoređuju ova dva datuma. Jer, na aukciji održanoj na Badnji dan po ovom osnovu ostvaren je promet od bezmalo 170 milijardi dinara, dok je već 20. januara obim trgovanja bio manji za 10 milijardi. Na poslednjoj aukciji, održanoj 27. januara, promet se ponovo približio sumi od 170 milijardi dinara, ali je on, upoređivano sa početkom decembra, manji za oko 15 milijardi dinara.
Da li su banke izvršile pritisak na devizno tržište time što su viškom dinara kupovale devize, niko ne može sa sigurnošću da tvrdi, ali je činjenica da poslovanje banaka sa državom (i dalje vrlo unosno) nije podjednako atraktivno kao pre mesec i po dana.
Izvor: Politika/A.Nikolić
NBS juče nije intervenisala na tržištu, menjači prognoziraju smirivanje oscilacija.
Dva dana mirovanja valuta u Srbiji
Kursna lista će u ponedeljak biti gotovo u paru preslikana onoj formiranoj u petak i srednji kurs Narodne banke Srbije biće 98,47 dinara. Narodna banka Srbije zbog toga juče nije intervenisala na tržištu, za razliku od prethodnog dana kada je spasavajući nacionalnu valutu potrošila 46,5 miliona evra. U šest spasilačkih misija guverner Radovan Jelašić od početka godine potrošio je ukupno 245,5 miliona evra.
Zbog toga trgovci devizama prognoziraju da, bar u menjačnicama, u ponedeljak kurs neće preći 100 dinara. Ipak, u nekoliko ovdašnjih banaka evro se i juče prodavao preko ove psihološke granice.
Goran Perčević, direktor „Interkomerca”, smatra da ovakva politika realno obezvređuje plate i penzije a time pada tražnja. Kad se to događa, u problemu je proizvodnja.
– Naš osnovni zadatak je posao. I ništa drugo. Dok se ne oživi privreda, nema oporavka, a ova politika kursa nije u funkciju oživljavanja privrede. Nacionalna valuta mora da se odbrani i da se stabilizuje. U svim zemljama sveta u kriznim vremenima podrazumeva se saradnja izvrše, monetarne vlasti i privrede, vlasti su servis privrede i građana. Kurs nam je pokvario bilanse, što je dovelo do nižeg rejtinga preduzeća kod banaka – kazao je Perčević.
I dok privrednici dižu poviku na guvernera, a on optužuje državu, pojedini ekonomisti tvrde da za pad vrednosti dinara nisu krivci ni država (koja je pokrivala minus u budžetu), ni NBS (koja nije pravovremeno intervenisala), već je reč o „osveti banaka”. Ova teza zapravo je zasnovana na činjenici da su banke, koje su prošle godine uglavnom dobro poslovale trgujući državnim hartijama od vrednosti, uticale na podizanje kursa jer su prestale tako unosno da zarađuju. Tome je kumovalo smanjenje referentne kamatne stope (postepeno sa 17,75 na 9,5). Bankari, međutim, poriču da je promet državnih zapisa pao i kao argument ističu da je na aukciji održanoj 27. januara promet državnih zapisa bio gotovo identičan onom s početka meseca.
Statistički podaci Narodne banke Srbije daju za pravo bankarima, ali samo kada se upoređuju ova dva datuma. Jer, na aukciji održanoj na Badnji dan po ovom osnovu ostvaren je promet od bezmalo 170 milijardi dinara, dok je već 20. januara obim trgovanja bio manji za 10 milijardi. Na poslednjoj aukciji, održanoj 27. januara, promet se ponovo približio sumi od 170 milijardi dinara, ali je on, upoređivano sa početkom decembra, manji za oko 15 milijardi dinara.
Da li su banke izvršile pritisak na devizno tržište time što su viškom dinara kupovale devize, niko ne može sa sigurnošću da tvrdi, ali je činjenica da poslovanje banaka sa državom (i dalje vrlo unosno) nije podjednako atraktivno kao pre mesec i po dana.
Izvor: Politika/A.Nikolić