Preminuo Ričard Holbruk

[PYC]

Bivši izaslanik SAD na Balkanu u kritičnom stanju


Ričard Holbruk palio požare umesto da ih gasi




Izvor: Blic N. Vlačo | 13. 12. 2010. - 00:02h | Foto: FoNet/EPA

VAŠINGTON - Ričard Holbruk (69), američki pregovarač tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i jedan od arhitekata Dejtonskog mirovnog sporazuma, nalazi se u bolnici u kritičnom stanju nakon što mu je u petak pukla aorta tokom sastanka sa Hilari Klinton, državnom sekretarkom SAD. Barak Obama rekao je juče da se zajedno sa suprugom Mišel moli za Holbruka kojeg srpska javnost pamti po njegovim seansama na Miloševićevom kanabetu koje su rešavale sudbinu Srbije i njene pokrajine Kosova tokom 90-ih godina prošlog veka.

Vodio „buldožer diplomatiju“ na Balkanu i u Avganistanu: Holbruk sa Klintonovom

Oliver Ivanović, državni sekretar za Kosovo i Metohiju, kaže za “Blic” da se ne slaže sa ustaljenim mišljenjem da je Holbruk bio albanski lobista, već smatra da su se kosovski Albanci Holbruku našli kao lako sredstvo za ostvarenje sopstvenih ambicija.

“Holbruk je albansku ideju doživeo kao ostvarivu i profitabilnu u političkom smislu. Više puta sam se sreo sa njim, prvi put u junu 2000. godine u Kosovskoj Mitrovici, kada me je pozvao na konferenciju za štampu i tu pred 100 mahom albanskih novinara grubo ućutkao novinarku koja ga je pitala za mišljenje o planu Srbije da organizuje predsedničke izbore na Kosovu. On je vrlo samouveren, energičan, dosta lako donosi zaključke, ponaša se kao tipičan američki diplomata, čovek koji je bio duboko svestan snage zemlje koju predstavlja. Stvari koje je želeo da razume uvek je brzo shvatao”, kaže Ivanović i naglašava da je Holbruk imao i ambicije da osvoji demokratsku nominaciju za izbore za predsednika SAD 2008. godine.

Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS), rekla je za naš list da joj se čini da je i Holbruk, kao i Slobodan Milošević, palio požare pre nego što bi počeo da ih gasi.


“Tu, pre svega, mislim na njegovu podršku Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK) u situaciji kada je bilo jasno da je to nasilna grupa rešena da izazove ratni sukob sa Miloševićem. Podrška OVK u tom momentu bila je zapravo podrška vojnom, ratnom rešenju kosovskog problema. To se nastavilo i posle balkanskog dela njegove karijere. Amerikancima se i inače desilo ono što se dešava dugogodišnjim suparnicima na Bliskom istoku - počeli su sve više da liče na svoje protivnike, odnosno da primenjuju sve sličnije metode. Mislim da je prilično ironično da su Amerikanci u Avganistanu i Iraku, na primer, počinili mnoge ratne zločine koji su detaljno opisani u Statutu Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Tu mislim na upotrebu prekomerne sile i ubijanje civila”, navodi predsednica UNS.

Novinar Dragan Bisenić smatra da je Holbruk čovek koji je uspeo da ostvari svoj zadatak i uspostavi američku kontrolu na Balkanu.

“Iako se misli da je on bio taj koji je kreirao američku politiku upotrebe sile prema Srbima, to nije tačno pošto je ta politika stigla od vodećih ličnosti struje američkih ‘jastrebova’. Istina je ipak da ju je on sprovodio. Nije mali broj ljudi koji veruju u Holbrukovu dijaboličnu ličnost i tajne aranžmane sa Miloševićem, budući da su danima razgovarala samo njih dvojica kao moćni ljudi. Tek posle bombardovanja Kosova on je dao jednu tešku izjavu o Miloševiću, dok u knjizi koju je Holbruk napisao nema nijedne loše reči o njemu. Naprotiv, hvali ga za razliku od Tuđmana i Izetbegovića. Milošević je pak na pitanje o Holbrukovoj ulozi u Dejtonu rekao da zasluga pripada Vorenu Kristoferu, državnom sekretaru SAD”, objašnjava Bisenić i dodaje su bosanski muslimani godinama optuživali Holbruka da je Dejtonom podelio Bosnu.

Holbruk je u subotu operisan u Univerzitetskoj bolnici “Džordž Vašington” u američkoj prestonici. Operacija je trajala više od 20 sati, ali hirurzi nisu uspeli da mu u potpunosti zaustave pucanje aorte. Obamina administracija je u januaru 2009. godine postavila Holbruka za Specijalnog predstavnika za Avganistan i Pakistan. Holbruk je u Avganistanu dospeo u žestok sukob sa Kajom Eideom, izaslanikom Ban Kin Muna, generalnog sekretara UN u toj zemlji.

“Ovo nije Balkan gde možete da maltretirate ljude da bi prihvatili vaše rešenje”, rekao je Eide, očigleno misleći na Holbrukovu ulogu specijalnog američkog izaslanika za Balkan u administraciji Bila Klintona.

Klintonova u poseti

Holbruka je u subotu uveče u bolnici posetila Hilari Klinton, državna sekretarka SAD. Pored njega su bili i članovi porodice, koji su naveli da se u poslednje vreme žalio na bolove u grudima i da je ranije imao problema sa krvnim ugrušcima.

 

[PYC]

I Radovan Karadžić žali zbog Ričarda Holbruka

Preminuo tvorac Dejtonskog sporazuma


I Radovan Karadžić žali zbog Ričarda Holbruka




Izvor: Blic J.S. | 14. 12. 2010. - 08:13h

VAŠINGTON - Ričard Holbruk, veteran američke diplomatije, preminuo je noćas u 69. godini u bolnici u Vašingtonu, posle druge runde operacija zbog pucanja aorte. Holbruku je pozlilo u petak na poslovnom sastanku sa Hilari Klinton, državnom sekretarkom, i odmah je prebačen na kliniku Univerziteta “Džordž Vašington”, gde je više puta operisan. Smrt ga je zatekla na funkciji specijalnog izaslanika predsednika Baraka Obame za Avganistan i Pakistan.

Ričard Holbruk umro od pucanja aorte

Kod nas ostao je upamćen kao tvorac Dejtonskog mirovnog sporazuma, čijim je sklapanjem okončan rat u Bosni i Hercegovini. Prema nekim ocenama, bio je to vrhunac njegovog diplomatskog angažmana.

Ponovo je dospeo u žižu interesovanja javnosti posle hapšenja Radovana Karadžića, koji je tvrdio da mu je Holbruk 1996. obećao da ga Haški tribunal neće goniti ako se povuče iz politike. Srpska javnost ga se seća i iz televizijskih izveštaja o višesatnim razgovorima sa Slobodanom Miloševićem o sudbini Srbije i njene južne pokrajine Kosovo. Srbima se zamerio pre svega zbog podrške Oslobodilačkoj vojsci Kosova uprkos tome što se ta naoružana grupa zalagala za nasilno rešenje problema.

Radovan Karadžić

Advokat bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, Piter Robinson izjavio je danas da je njegov klijent izarazio "tugu i žaljenje" zbog smrti veterana američke diplomatije Ričarda Holbruka.

Robinson je rekao sudijama u Haškom tribunalu, tokom današnjeg sudjenja bivšem lideru bosanskih Srba, da se Karadžić nadao da će Holbruk svedočiti pred tim sudom.

Karadžić tvrdi da mu je Hobruk 1996. godine obećao da protiv nega neće biti vodjeni postupci pred sudom ako se povuče iz javnog života, što je on i učinio, naveo je AP.

Holbruk je, međutim, negirao da je ikada sklopio takav sporazum sa Karadžićem, dok su sudije Haškog trinunala navele da i u slučaju da je postojao takav sporazum, a njegovo postojanje nije dokazano, dogovor ne bi obavezivao Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju.

Čavoški: Holbruk odneo svedočenje u grob

Član pravnog tima za odbranu Radovana Karadžića, profesor Kosta Čavoški izjavio je da je preminuli američki diplomata Ričard Holbruk odneo u grob svoje svedočenje o sklapanju sporazuma s Karadžićem.
"Doktor Karadžić je računao na Holbrukovo svedočenje i očigledno je da će njegova odbrana u tom delu biti manjkava, jer Holbruka više nema medju živima", rekao je Čavoški Tanjugu. On je, ipak, izrazio uverenje da se u arhivama Stejt departmenta nalaze pisani izveštaji Holbruka, klasifikovani kao državna tajna, o sporazumu koji je Holbruk sklopio sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem u julu 1996. godine da Karadžić neće biti procesuiran pred Haškim tribunalom ukoliko se povuče iz javnog i političkog života.
Američki predsednik Barak Obama je svog saradnika, poznatog po tome što je dovodio zaraćene strane za pregovarački sto, nazvao “istinskim gigantom američke spoljne politike”.

Barak Obama

Obama je izjavio: “Mišel i ja smo duboko dirnuti smrću Ričarda Holbruka, istinskog giganta američke spoljne politike, koji je doprineo tome da Amerika postane jača, bezbednija i poštovanija. On je bio zaista jedinstvena ličnost koja će biti upamćena po svojoj neumornoj diplomatiji, ljubavi prema zemlji i potrazi za mirom.”

Neposredno po dolasku na vlast 2009, Barak Obama je postavio Holbruka na funkciju specijalnog izaslanika za Avganistan i Pakistan. Radio je na teškom zadatku uspostavljanja saradnje između Kabula i Islamabada u borbi protiv militantnih snaga Al kaide i talibana.

Hilari Klinton je takođe odala priznanje Holbrukovom radu, rekavši da su Sjedinjene Države “izgubile jednog od svojih najenergičnijih prvaka i posvećenog državnog službenika. On je bio jedinstven - pravi državnik - i utoliko je njegova smrt bolnija”.

Hilari Klinton

Holbruk je bio član svih demokratskih administracija od kraja ‘60-ih prošlog veka: od predsednika Džona F. Kenedija do Baraka Obame. Završio je istoriju na Univerzitetu Braun i želeo je da se bavi novinarstvom.

Diplomirao je 1962. i konkurisao u “Njujork tajmsu”, ali nije bio primljen. Tada se preorijentisao u državnu službu i zaposlio u Stejt departmentu. Na početku karijere bio je šest godina u Južnom Vijetnamu, gde je dogurao do pomoćnika ambasadora u Sajgonu, a bio je u sastavu američke delegacije na neuspelim pregovorima u Parizu 1968-69.
Bio je pomoćnik državnog sekretara za Istočnu Aziju i Pacifik u administraciji Džimija Kartera krajem ‘70-ih, a odigrao je ključnu ulogu u uspostavljanju punih diplomatskih odnosa sa Kinom 1979. godine.

Za mandata Bila Klintona, Holbruk je bio ambasador u Nemačkoj 1993-94. godine i pomoćnik državnog sekretara za evropske poslove 1994-95.
Posle toga, od 1999. do 2001. godine bio je ambasador SAD u UN. Zahvaljujući svom načinu rada, stekao je nadimke “Buldožer” i “Pobesneli bik”. S tim u vezi on je govorio da mu nimalo ne smeta da “pregovara s ljudima koji su činili nemoralne stvari ukoliko to služi miru”.

Na vest o smrti Ričarda Holbruka

Lideri SAD i drugih zemalja oglasili su se povodom smrti Ričarda Holbruka, veterana američke diplomatije, i odali mu pziznanje za zalaganja za mir u svetu.

Bil Klinton, bivši predsednik SAD

U doživotnoj stratstvenoj i briljantnoj službi na prvim borbenim linijama rata i mira, slobode i ugnjetavanja, Ričard Holbruk je spasavao živote, sklapao mir i vraćao nadu mnogim ljudima širom sveta. Sutra se obeležava 15. godišnjica potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, za koji je zaslužan upravo Dik. Tim sporazumom zaustavljeno je ubijanje u Bosni i utrt put miru na Balkanu, koji traje do dan-danas. Protekle dve godine naporno je radio na suzbijanju terorizma i izgradnji sigurne, demokratske budućnosti Avganistana i Pakistana. Naša zemlja je bezbednija, a naš svet jači zahvaljujući poslu koji je on obavljao.”

Toni Bler, bivši premijer Velike Britanije

On je bio izuzetan čovek, izuzetan državni službenik i neko ko je značajno doprineo ciljevima mirnijeg i pravednijeg sveta. Za njim će duboko žaliti mnogi ljudi u mnogim državama.

Šah Muhamed Kureši, ministar inostranih poslova Pakistana

Ambasador Holbruk je bio čovek retkih kvaliteta, a njegova odanost profesiji nije imala premca. On je doprineo postavljanju čvrstih temelja američko-pakistanskih odnosa zasnovanih na uzajamnom poštovanju i interesima.

Portparol Hamida Karzaija, predsednika Avganistana
Tužni smo zbog njegove smrti, to je veliki gubitak. Učinio je mnogo za Avganistan.

Medlin Olbrajt, bivša američka državna sekretarka

Smrću Ričarda Holbruka izgubli smo izvanrednog i odanog borca za mir, diplomatiju i ljudska prava. Imala sam čast i privilegiju da radim sa Ričardom u mnogim međunarodnim krizama tokom nekoliko decenija, pre svega tokom ratova u Bosni i na Kosovu. Uvek ste mogli da računate na njegovu maštu, posvećenost i odlučnost. Iznad svega voleo je svoju zemlju. Njegova smrt je veliki udarac za američku diplomatiju i cljeve kojima je posvetio život.

Džon Keri, član Spoljnopolitičkog odbora Senata

Ova strašna vest je skoro neshvatljiva, pre svega zato što Holbruka mogu da zamislim samo kao osobu u konstantnom pokretu. Uvek je radio. Uvek je bio čovek u misiji, najtežoj misiji, a ta misija se sastojala u zalaganju za mir posredstvom energične diplomatije koja nije znala za odustajanje. Voleli smo njegovu energiju, njegovu odlučnost - jer takav je bio Ričard i umro je dajući sve od sebe za svoju poslednju tešku misiju za zemlju koju je voleo. Kao u romanu s tužnim krajem, karijera javne diplomatije koja je počela pokušajem da se spase rat koji je izmakao kontroli sada se završila hrabrim pokušajem da se spreči da jedan drugi rat ponovo ne izmakne kontroli.

Džo Bajden, potpredsednik SAD i bivši predsedavajući

Spoljnoplitičkog odbora Senata
Danas sam izgubio velikog prijatelja a Amerika je izgubila jednog od svojih najboljih boraca za mir. Ričad Holbruk je bio impozantna ličnost, koja je svojom briljantnošću, odlučnošću i čistom snagom volje savijala krivulju istorije u pravcu napretka. Bio je neumorni pregovarač i najdarovitiji diplomata koga smo imali za celu jednu generaciju.

Dejvid Petreus, general i komandant američkih snaga u Avganistanu

To je tragičan gubitak za našu zemlju, ovaj region u ceo svet. Ričard Holbruk je bio pravi titan u diplomatskoj areni i centralna ličnost u području Avganistana i Pakistana. Bila mi je čast da sarađujem s ambasadorom Holbrukom. Mi smo ga s ponosom zvali naš “diplomatski partner”. Ukratko, bio je veliki Amerikanac i dobar prijatelj. U mislima smo zajedno sa Kati i njegovom porodicom.

Samjuel Berger, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost

Duboko me je potresla vest o smrti Ričarda Holbruka, izvanrednog državnog službenika i posvećenog borca za dobro. Ričard je bio neumorni borac za mir, sjajan diplomata i dragi prijatelj. U mislima i molitvama sam sa njegovom porodicom.

Asif Zardari, predsednik Pakistana

Pakistan je izgubio prijatelja. Bio je vešt i iskusan diplomata, koji je brzo uspevao da zadobije poverenje sagovornika. Bio je ključni igrač međunarodne diplomatije prilikom uspsotavljanja mira u Bosni i u borbi protiv militantnih snaga u našem delu sveta. Na najbolji način ćemo mu odati poštu ako potvrdimo da smo čvrsto rešeni da iskorenimo ekstremizam i doprinesemo miru. Neka mu duša počiva u večnom miru.

Iz ličnog života Ričarda Holbruka

Ričard Holbruk je rođen 24. aprila 1941. godine u Njujorku u jevrejskoj porodici iz Nemačke. Majka mu je pobegla iz Hamburga u Buenos Ajres 1933, a odatle u Njujork. Otac mu je bio lekar iz porodice ruskih Jevreja, rođen u Varšavi. Umro je od raka kada je Holbruk imao 15 godina.

Prva žena mu je bila Larin Saliven, kojom se oženio 1964. i sa kojom ima dva sina Dejvida i Antonija. Jedan je producent za NBC njuz, a drugi radi u izbegličkom logoru u Tajlandu. Godine 1977. oženio se Blajt Babjak, novinarkom Meknil/Lerer Njuzauer.

Treća supruga mu je poznata američka novinarka Kati Marton, koja je vodila Međunarodni komitet za zaštitu novinara sa sedištem u Njujorku, a taj brak je sklopljen 1995. Kati potiče iz porodice mađarskih Jevreja, ali je vaspitana kao katolikinja. Dok je radila na knjizi o Raulu Valenbergu, švedskom diplomati koji je spasavao Jevreje u Budimpešti u Drugom svetskom ratu, Martonova je boravila u domovini iz koje su njeni roditelji emigrirali bežeći od komunista ‘50-ih godina.

 

[Tito Pulo]

Ima ljudi za kojima se žali kad umru, a ima i ljudi čija smrt može da obraduje veći deo planete. Dik je u ovoj drugoj grupi.

 

[ljubopitljiva]

Dosao djavo po svoje.