Preminuo Brana Crnčević Foto

[PYC]

Rano jutros u Beogradu

Preminuo Brana Crnčević Foto
​

Blic | 14. 04. 2011. - 09:20h

10:19h | Foto: D. Danilović

Književnik i jedan od osnivača Srpske napredne stranke Brana Crnčević preminuo je rano jutros u Beogradu. Vest o Crnčevićevoj smrti su potvrdili članovi porodice i SNS, a vreme komemoracije i sahrane će biti saopšteni danas.

Brana Crnčević (1933-2011)​

Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je izraze saučešća piščevoj porodici.
Crnčević je rođen 8. februara 1933. godine u Kovačici, u Vojvodini.
Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju karijeru je započeo kao službenik predstavništva zrenjaninske pivare u Novom Sadu.

Zatim je usledila novinarsko-urednička faza u listovima „Jež“ i „Duga“, kao i u listu za decu „Mali jež“. Takođe je objavljivao kolumne u raznim listovima i časopisima, među kojima su „NIN“ i „Politika“.

U međuvremenu, objavio je svoju prvu knjigu za decu Bosonogi i nebo, a nešto kasnije i prvu zbirku aforizama Piši kao što ćutiš.

Na književnu scenu je stupio pod pseudonimom Vinon Rumski i Branislav BIP. Tokom svoje duge karijere pisao je literaturu za decu, romane, aforizme, priče, televizijske drame, pesme...

Dobitnik je nagrade „Zmajevih dečijih igara” za stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, 1987. godine.

​

Na književnu scenu je stupio pod pseudonimom Vinon Rumski i Branislav BIP

​

​

​

​

​

​

Za građu svojih dela, on je uzimao stvarne, razigrane, ali i tužne slike života. Književnoj temi pristupa anegdotski sa stanovišta humora i fine ironije.

Dragoslav Mihailović: Kao da mi je umro brat
​

Aforizmi koje je objavljivao uglavnom su na temu karaktera Srba i problema male države.

Pored njegove književne karijere ističe se i Crnčevićevo političko angažovanje, pa ga tako mnogi danas pamte kao dobrog prijatelja bivšeg predsednika Slobodana Miloševića.

Godine 1990. izabran je za predsednika Matice iseljenika Srbije, ali danas više nije na toj funkciji.

Bio je član SDS-a, i zagovornik nevinosti Radovana Karadžića pred Haškim Tribunalom.

Po odlasku Vojislava Šešelja u Hag učlanjuje se u SRS, ali nakon cepanja te stranke na dve političke opcije odlazi za Tomislavom Nikolićem u SNS.

Brana Crnčević je bio član Senata Republike Srpske od 1996. godine.

Reagujući na vest o smrti Brane Crnčevića, književnik i akademik Dragoslav Mihailović rekao je za "Blic" da se "oseća kao da mu je umro brat".

Basara: Kamo sreće da su svi srpski nacionalisti kao Crnčević!
​

Zanimljivo je da je Brana Crnčević bio tast književnika Svetislava Basare. Na pitanje bosanskog lista "Dani" da li je jedan od onih koji pokušavaju da oblikuju duhovnu klimu u Srbiji i Brana Crnčević, Basara je odgovorio: "Nije. Kamo sreće da su svi srpski nacionalisti kao Brana Crnčević! On je obrazovan, žovijalan, nenasilan čovek. Često razgovaramo o politici, mada on podržava radikale, a ja sam član DS-a", rekao je Svetislav Basara.

Crnčevićevi citati
​

• Obični ljudi pišu memoare, ja sam odlučio da pišem zadušnice, jer ono što se događalo drugima događalo se i meni pa sam za junake nekog njihovog i svog životopisa izabrao način da opišem svoje druženje sa njima ili svoje razumevanje tih ličnosti ili određivanju njihovog mesta u životu prestonice tamo gde smo svi živeli zajedno.

• Ja sve ljude, žene, ljubavi, doživljaje smatram tragom u životu i sve prijatelje smatram tragom, jer da nije tako ne bih se uopšte bavio pisanjem. Čak i pisac ma koliko se pravio skroman kako ja kažem u jednoj pesmi, osvrćemo se na svoj život drag s tajnom nadom da smo ostavili trag. Cela stvar i jeste u tome što je pisačka želja primarna da ostavi trag o svom postojanju i o ljudima koji su postojali u vremenu dok je on postojao.

• Devetnaesti vek je zlatno doba književnosti, u dvedesetom veku književnost je malo izgubila primat, jer su se pojavile discipline koje su neknjiževne kao što su televizija, Internet. Televizija se još dobro drži bar objavi ponekad dobru dramu, dobar tekst a Internet je pokušaj da se od miliona ljudi naprave pisci koji ne znaju o čemu se radi.

• Ne, ja moderne tehnologije koristim. Pišem na kompjuteru, ali retko ulazim u internet. Smatram da je kompjuter savršena pisaća mašina.

• Provodim najviše vreme u čitanju i pisanju i u kafanama, one mi najviše uzimaju vremena.

 

[macula]

Brana je pisao kao što ćuti

BRANA JE PISAO KAO ŠTO ĆUTI​

Književnik koji je juče preminuo u Beogradu ostavio je neizbrisiv trag među ljubiteljima pisane reči knjigama, aforizmima i kolumnama​

Reči su bile njegov zanat.
Vest o smrti Brane Crnčevića (78), književnika, satiričara, novinara i šta još sve ne, osvanula je, kao što joj i dolikuje, ruku pod ruku sa prohladnim i kišnim aprilskim danom u Beogradu. Onima koji su ga poznavali, ali i armiji onih koji su odrastali uz njegove pesme, smejali se njegovim aforizmima, ostaće zauvek u pamćenju kroz onaj njegov nasmešen i nekako dečački neotesan lik.

Prošlo je bezmalo pola veka otkako se Brana lansirao u besmrtnike. Davne 1963. objavio je prvu knjigu „Bosonogi i nebo“, a do ovih naših dana police knjižara obogatio je sa još skoro 30 naslova. Decenijama je pretakao svoje misli na papir i na stranice štampe. Ošišani jež, Politika, Duga, NIN, Telegraf i Glas javnosti samo su neke od novinskih adresa na kojima su mogle da se pročitaju britke reči spakovane u samo njemu svojstven crnčevićevski stil.

Pisao je Brana dobre tri godine i za Kurir redovnu kolumnu „Crna tačka“. Najmanje toliko je trajalo i njegovo redovno druženje s nama kurircima, tokom kojih smo mogli da se uverimo da ne samo da je pisao kao što ćuti nego je i govorio kao što piše. A to šta je i kako je govorio nekome je moglo da se svidi, nekoga da naljuti, samo nikoga nije moglo da ostavi ravnodušnim.

Danas će sigurno biti i onih koji će u njegovoj političkoj zoni delanja tražiti izgovor da omalovaže njegovo delo. Natovariće mu takvi na vrat i Slobu (bez Mire), i Kertesa, i Martića, i Karadžića, i Krajine i Šešelja. Naravno, i Tomu i Vučića. Da ne zaboravimo, i nacionalizam. Ali, slaba im vajda. Time neće moći da se ospori talenat koji je Crnčević do poslednjeg dana crpio iz sebe i darovao ga generacijama.

A kakav je Brana bio možda najbolje svedoče njegovi skromno-hedonistički odgovori dati u Kurirovoj redovnoj rubrici „Ej, da mi je“ od pre pola godine:

* Šta biste uradili sa 1.000 evra?
- Potrošio bih ih na cigarete, piće i hranu.
* A sa 100.000 evra?
- Potrošio bih ih na isti način...

Brana Crnčević je, eto, na kraju potrošio i svoj život. Pamtićemo ga doveka. I čitati iznova. Neka mu je večna slava i hvala.

Aforizmi

Zvezda Brane Crnčevića u punom sjaju je zasijala još davne 1965, kad je objavio knjigu britkih aforizama „Piši kao što ćutiš“, koji ni danas nisu izgubili na aktuelnosti. Evo nekoliko:
- Volite male ljude i igrajte se njima.
- Osećam da bi žrtvovali moj život za svoja ubeđenja.
- Otkako sam sebe uhvatio u laži, ne verujem više nikome.
- Bio je besmrtan dok je bio živ.


Saučešće Tadića

Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je juče izraze saučešća porodici Brane Crnčevića. Srpska napredna stranka, čiji je Crnčević bio osnivač, saopštila je da će povodom njegove smrti biti održana komemorativna sednica. Tomislav Nikolić je najavio da će od Crnčevićeve porodice tražiti da se sahrana obavi početkom sledeće nedelje, posle mitinga koji su naprednjaci zakazali za sutra.


Rekli su o Brani

* Milovan Vitezović, pisac
- Umeo je da govori i imao je šta da kaže, što su svi priznavali, bez obzira na to da li su se slagali s njim ili ne.

* Rajko Petrov Nogo, pesnik
- Odlaskom Crnčevića otišao je jedan važan čovek i jedan glas koji je imao široku akustiku. Starost i bolest neke ljude prolepšaju, a neke poružne. Gledao sam Branu Crnčevića kako se ispošćen i oceđen telesno gasi, a ostaje pribran i u pribranosti prolepšan.

* Miroslav Toholj, pisac
- Crnčević je bio veliki aforističar, koji se radovao svakoj knjizi i poklanjao ih prijateljima. Sve rečenice koje je izgovarao privatno i javno zvučale su kao aforizmi.


Biografija

Brana Crnčević je rođen 8. februara 1933. godine u Kovačici od, kako je voleo da istakne, oca Crnogorca i majke Sremice. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Objavljivao je knjige pesama, aforizama, priča, kao i kolumne. Dobitnik je nagrade Zmajevih dečjih igara za stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu 1987. godine. Bavio se i politikom. Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke.




kurir-info