Član
- Učlanjen(a)
- 30.11.2011
- Poruka
- 1.872
Prekovremeni rad utiče na zdravlje
Ako uvek izlazite iz kancelarije među poslednjima ili stalno uzimate dodatne zadatke, to se možda primeti na vašoj platnoj listi (naravno, ako imate sreću da radite u preduzeću koje uredno plaća prekovremene sate). No, to može imati ozbilje posledice na vaše zdravlje.
Studija koja je objavljena ovih dana dokazuje da radnici koji rade prosečnih 11 sati dnevno imaju veći rizik zapadanja u depresiju. A tu su i drugi pokazatelji koji povezuju preterani rad i ozbiljne zdravstvene probleme.
Huffington Post donosi nekoliko najozbiljnijih posledica koje može da izazove neumerena predanost poslu.
1. Depresija
Nova istraživanja pokazuju da prekovremeni rad udvostručuje rizik od depresije, posebno kod ljudi koji rade jedanaest i više sati – smatra se da preterano bivanje na poslu smanjuje vreme za porodicu, prijatelje, sebe i fizičke aktivnosti.
Nikako najmanje važno – to znači da imate premalo vremena za zdravu ishranu. U vašem je dugoročnom interesu da uravnotežite vreme koje treba vašem organizmu i vreme koje treba vašem poslu. Barem maksimalno iskoristite vikende i smanjite broj dana kada ostajete predugo na poslu.
2. Sedenje
Koliko god umorni bili, ležanje pod ćebetom nije najbolja opcija. Vikend je vreme za razgibavanje (uz to, nastojte da redovno vežbate i radnim danima – jer ako se vaša aktivnost svede na dva dana nedeljno, to je najbrži put prema upali mišića i povredama).
Oni koji imaju sedeće poslove moraju da znaju kuda to vodi: postoji čitav niz istraživanja koji povezuju predugo sedenje s čitavim nizom zdravstvenih problema, kao što je dijabetes, gojaznost, rak, srčani udar.
Na primer, naučnici Univerziteta u Misuriju došli su do zaključka da su ljudi koji provode veći deo dana u stolici – čak kada odvajaju nešto vremena za vežbanje – izloženi većem riziku oboljenja od dijabetesa i jetrenih smetnji.
Britanski naučnici izračunali su da njihov prosečni kancelarijski radnik provede na poslu pet sati i 41 minut, ali tu priči nije kraj: takvi ljudi najčešće i slobodno vreme provode sedeći, pokazuju njihove ankete.
3. Spavanje
Prosečna odrasla osoba trebalo bi da spava između sedam i devet sati. Ipak, istraživanje sprovedeno u Americi pokazuje da je prosečno vreme spavanja šest sati i 40 minuta.
Statistika je još pogubnija za one koji rade prekovremeno – svaka peta osoba koja radi više od 50 sati nedeljno ne može da nakupi više od prosečnih šest sati po noći. Trećina preterano revnosnih radnika kaže da se pošteno naspava tek nekoliko dana nedeljno.
Drugo istraživanje pak dovodi u vezu prekovremeni rad i smanjeni kvalitet spavanja. Učinci nespavanja temeljno su naučno istraženi. Izazivaju slabije pamćenje, porast telesne težine, nervozu i promene raspoloženja, zatim kardiovaskularne probleme, moguće i rak.
Iskoristite vikend da biste ispravili ritam sna. Ako slobodne dane koristite da dugo bdijete noću i dugo spavate ujutro, dovešćete svoj organizam u ritam koji nije održiv radnim danima. Umesto toga, pokušajte da iskoristite slobodne dane da uhvatite ritam koji ćete pokušati da održite radnim danima – ili barem nastojte da ne odstupite više od jednog sata, a konačni cilj neka vam bude san od devet sati. Zatim pokušajte da taj ritam održavate preko nedelje.
Američke ankete pokazuju da trećina zaposlenih ili zaspi na poslu ili jedva drži oči otvorenima, dok je 10 posto kasnilo na posao zbog problema sa spavanjem. I proglasite sate pre spavanja vremenom zabrane rada. Premda svaki četvrti zaposleni tvrdi da nastavlja da radi sve do sata pre odlaska u krevet, na taj način stimulišete svoj mozak i bitće vam teže da zaspite.
I svakako ugasite laptop. "Kada gledamo u ekran računara, žarko svetlo stimuliše naš mozak", objašnjava doktor Majkl deker sa Univerziteta u Džordžiji za Huffington Post.
4. Kardiovaskularni problemi
Prekovremeni rad povećava rizik za širok raspon zdravstvenih problema, uključujući bolesti srca, srčani udar i visoki krvni pritisak. Studija iz 2010. pokazala je da oni koji rade 10 ili više sati dnevno imaju 60 posto veći rizik od kardiovaskularnih bolesti. Deo toga je povezan s tipom osobe koja pristaje na prekovremeni rad, navodi se u studiji.
Tip karaktera A ima veću učestalost bolesti srca, takođe će verojatnije nastaviti da radi čak i ako je bolestan, a sve je to povezano s povećanim rizikom od srčanog udara. Pokušajte da se ovog vikenda hranite hranom koja je zdrava za srce poput ribe, nemasnog mesa i svežeg voća i povrća i bavite se nekom fizičkom aktivnošću.
No, iako zdrava ishrana i vežbe mogu pomoći u smanjenju rizika, u vašem je interesu da ostanete opušteni i odete sledeće sedmice ranije s posla.
5. Stres
Prema iskustvima klinike Mayo, četvrtina ljudi navodi rad kao primarni izvor stresa u svom životu – svakodnevno putovanje na posao, kolege i beskrajni svakodnevni zadaci mogu dovesti do ozbiljnih problema. Stres podstiče telo da pumpa hormone koji mogu povećati krvni pritisak, broj otkucaja srca i nivo šećera u krvi, piše stranica WomensHealth.gov.
Tokom vremena to može da dovede do psihičkih problema, gojaznosti, bolesti srca, visokog krvnog pritiska i problema s kožom. Ovog vikenda provedite neko vreme nastojeći da se resetujetei i ponovo napunite baterije. Potrebno vam je vreme da uživate u stvarima koje ste propustiti tokom nedelje, bez obzira na to da li je to uživanje na svežem vazduhu ili vreme provedeno sa decom.
6. Problemi s vidom
Gledanje u ekran računara celog dana najčešće je spominjan uzrok naprezanja očiju na poslu. Prema istraživanju iz 2011, čak 64 do 90 posto korisnika računara tvrdi da su imali neku vrstu simptoma kao što su naprezanje očiju, glavobolje, suve oči ili zamagljen vid. Ovog vikenda pokušajte da napunite svoje baterije.
Isključite TV, računar i koristite telefon samo za pozive. Ako ste spremni za izazov, kladite se s prijateljem ili članovima porodice da možete da preživite vikend bez provere e-maila ili surfanja na internetu.
Sledeće sedmice, kad ponovo budete ispred računara, sledite pravilo 20/20/20: svakih 20 minuta pogledajte 20 metara dalje od ekrana barem 20 sekundi.
7. Mozak
Možda mislite da činite svom šefu uslugu radeći prekovremeno, ali taj rad može biti povezan s rizikom od mentalne degradacije ili čak demencije. Studija iz 2009. objavljena u časopisu American Journal of Epidemiology pronašla je mogući negativan učinak na kognitivne performanse nakon dugog perioda rada u srednjim godinama.
"Ovo istraživanje bi trebalo da radoholičare natera da razmisle o pauzi", kaže Herijet Milvord iz američkog Udruženja za proučavanje Alchajmerove bolesti. "Poznato je da se rizik od demencije može smanjiti održavanjem uravnotežene ishrane, redovne socijalne interakcije i vežbanja tela i uma. Trebalo bi uzeti u obzir i ravnotežu između posla i privatnog života."
Izvor:tportal.hr
Ako uvek izlazite iz kancelarije među poslednjima ili stalno uzimate dodatne zadatke, to se možda primeti na vašoj platnoj listi (naravno, ako imate sreću da radite u preduzeću koje uredno plaća prekovremene sate). No, to može imati ozbilje posledice na vaše zdravlje.
Studija koja je objavljena ovih dana dokazuje da radnici koji rade prosečnih 11 sati dnevno imaju veći rizik zapadanja u depresiju. A tu su i drugi pokazatelji koji povezuju preterani rad i ozbiljne zdravstvene probleme.
Huffington Post donosi nekoliko najozbiljnijih posledica koje može da izazove neumerena predanost poslu.
1. Depresija
Nova istraživanja pokazuju da prekovremeni rad udvostručuje rizik od depresije, posebno kod ljudi koji rade jedanaest i više sati – smatra se da preterano bivanje na poslu smanjuje vreme za porodicu, prijatelje, sebe i fizičke aktivnosti.
Nikako najmanje važno – to znači da imate premalo vremena za zdravu ishranu. U vašem je dugoročnom interesu da uravnotežite vreme koje treba vašem organizmu i vreme koje treba vašem poslu. Barem maksimalno iskoristite vikende i smanjite broj dana kada ostajete predugo na poslu.
2. Sedenje
Koliko god umorni bili, ležanje pod ćebetom nije najbolja opcija. Vikend je vreme za razgibavanje (uz to, nastojte da redovno vežbate i radnim danima – jer ako se vaša aktivnost svede na dva dana nedeljno, to je najbrži put prema upali mišića i povredama).
Oni koji imaju sedeće poslove moraju da znaju kuda to vodi: postoji čitav niz istraživanja koji povezuju predugo sedenje s čitavim nizom zdravstvenih problema, kao što je dijabetes, gojaznost, rak, srčani udar.
Na primer, naučnici Univerziteta u Misuriju došli su do zaključka da su ljudi koji provode veći deo dana u stolici – čak kada odvajaju nešto vremena za vežbanje – izloženi većem riziku oboljenja od dijabetesa i jetrenih smetnji.
Britanski naučnici izračunali su da njihov prosečni kancelarijski radnik provede na poslu pet sati i 41 minut, ali tu priči nije kraj: takvi ljudi najčešće i slobodno vreme provode sedeći, pokazuju njihove ankete.
3. Spavanje
Prosečna odrasla osoba trebalo bi da spava između sedam i devet sati. Ipak, istraživanje sprovedeno u Americi pokazuje da je prosečno vreme spavanja šest sati i 40 minuta.
Statistika je još pogubnija za one koji rade prekovremeno – svaka peta osoba koja radi više od 50 sati nedeljno ne može da nakupi više od prosečnih šest sati po noći. Trećina preterano revnosnih radnika kaže da se pošteno naspava tek nekoliko dana nedeljno.
Drugo istraživanje pak dovodi u vezu prekovremeni rad i smanjeni kvalitet spavanja. Učinci nespavanja temeljno su naučno istraženi. Izazivaju slabije pamćenje, porast telesne težine, nervozu i promene raspoloženja, zatim kardiovaskularne probleme, moguće i rak.
Iskoristite vikend da biste ispravili ritam sna. Ako slobodne dane koristite da dugo bdijete noću i dugo spavate ujutro, dovešćete svoj organizam u ritam koji nije održiv radnim danima. Umesto toga, pokušajte da iskoristite slobodne dane da uhvatite ritam koji ćete pokušati da održite radnim danima – ili barem nastojte da ne odstupite više od jednog sata, a konačni cilj neka vam bude san od devet sati. Zatim pokušajte da taj ritam održavate preko nedelje.
Američke ankete pokazuju da trećina zaposlenih ili zaspi na poslu ili jedva drži oči otvorenima, dok je 10 posto kasnilo na posao zbog problema sa spavanjem. I proglasite sate pre spavanja vremenom zabrane rada. Premda svaki četvrti zaposleni tvrdi da nastavlja da radi sve do sata pre odlaska u krevet, na taj način stimulišete svoj mozak i bitće vam teže da zaspite.
I svakako ugasite laptop. "Kada gledamo u ekran računara, žarko svetlo stimuliše naš mozak", objašnjava doktor Majkl deker sa Univerziteta u Džordžiji za Huffington Post.
4. Kardiovaskularni problemi
Prekovremeni rad povećava rizik za širok raspon zdravstvenih problema, uključujući bolesti srca, srčani udar i visoki krvni pritisak. Studija iz 2010. pokazala je da oni koji rade 10 ili više sati dnevno imaju 60 posto veći rizik od kardiovaskularnih bolesti. Deo toga je povezan s tipom osobe koja pristaje na prekovremeni rad, navodi se u studiji.
Tip karaktera A ima veću učestalost bolesti srca, takođe će verojatnije nastaviti da radi čak i ako je bolestan, a sve je to povezano s povećanim rizikom od srčanog udara. Pokušajte da se ovog vikenda hranite hranom koja je zdrava za srce poput ribe, nemasnog mesa i svežeg voća i povrća i bavite se nekom fizičkom aktivnošću.
No, iako zdrava ishrana i vežbe mogu pomoći u smanjenju rizika, u vašem je interesu da ostanete opušteni i odete sledeće sedmice ranije s posla.
5. Stres
Prema iskustvima klinike Mayo, četvrtina ljudi navodi rad kao primarni izvor stresa u svom životu – svakodnevno putovanje na posao, kolege i beskrajni svakodnevni zadaci mogu dovesti do ozbiljnih problema. Stres podstiče telo da pumpa hormone koji mogu povećati krvni pritisak, broj otkucaja srca i nivo šećera u krvi, piše stranica WomensHealth.gov.
Tokom vremena to može da dovede do psihičkih problema, gojaznosti, bolesti srca, visokog krvnog pritiska i problema s kožom. Ovog vikenda provedite neko vreme nastojeći da se resetujetei i ponovo napunite baterije. Potrebno vam je vreme da uživate u stvarima koje ste propustiti tokom nedelje, bez obzira na to da li je to uživanje na svežem vazduhu ili vreme provedeno sa decom.
6. Problemi s vidom
Gledanje u ekran računara celog dana najčešće je spominjan uzrok naprezanja očiju na poslu. Prema istraživanju iz 2011, čak 64 do 90 posto korisnika računara tvrdi da su imali neku vrstu simptoma kao što su naprezanje očiju, glavobolje, suve oči ili zamagljen vid. Ovog vikenda pokušajte da napunite svoje baterije.
Isključite TV, računar i koristite telefon samo za pozive. Ako ste spremni za izazov, kladite se s prijateljem ili članovima porodice da možete da preživite vikend bez provere e-maila ili surfanja na internetu.
Sledeće sedmice, kad ponovo budete ispred računara, sledite pravilo 20/20/20: svakih 20 minuta pogledajte 20 metara dalje od ekrana barem 20 sekundi.
7. Mozak
Možda mislite da činite svom šefu uslugu radeći prekovremeno, ali taj rad može biti povezan s rizikom od mentalne degradacije ili čak demencije. Studija iz 2009. objavljena u časopisu American Journal of Epidemiology pronašla je mogući negativan učinak na kognitivne performanse nakon dugog perioda rada u srednjim godinama.
"Ovo istraživanje bi trebalo da radoholičare natera da razmisle o pauzi", kaže Herijet Milvord iz američkog Udruženja za proučavanje Alchajmerove bolesti. "Poznato je da se rizik od demencije može smanjiti održavanjem uravnotežene ishrane, redovne socijalne interakcije i vežbanja tela i uma. Trebalo bi uzeti u obzir i ravnotežu između posla i privatnog života."
Izvor:tportal.hr