Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Pregled pacijenta traje manje od 10 minuta
Naše kolege lekari opšte prakse u inostranstvu poznaju svoje pacijente i pregledaju im očno dno, dojke, testise, dok mi pišemo šifre, recepte i doznake. Norma kanadskih kolega je, primera radi, 15 pacijenata dnevno. Naša je 36, što je isključivo na uštrb kvaliteta pregleda, priča za „Blic“ dr Nevenka Dimitrijević, specijaliste opšte medicine u Domu zdravlja „Voždovac“.
Samo na pisanje recepata, šifri i doznaka ode nekoliko minuta
Po normativima Ministarstva zdravlja, svaki lekar opšte prakse dnevno mora da primi 36 pacijenata i pri tom da ode u jednu do dve kućne posete. U proseku imaju manje od 10 minuta za pacijenta. Što je još apsurdnije, ova norma nema nikakve veze sa uvođenjem sistema kapitacije (plaćanje po učinku koje je odloženo za još šest meseci), jer lekari neće biti plaćeni po broju pregledanih pacijenata, već po broju pacijenata koji su se opredelili za njih.
- Prvi put kada je izašao novi pravilnik o standardizaciji odmah smo rekli da je broj pacijenata koje moramo u toku dana da pregledamo veliki. Ostaje nam malo vremena za pacijente, jer mi ne radimo na fabričkoj traci - ističe dr Dimitrijević.
Inače, dr Dimitrijević dnevno najčešće pregleda oko 32 pacijenta. Ona kaže da ne voli da pacijentima zakazuje kontrole onda kada to nije potrebno jer tako manje maltretira pacijente.
- Ima lekara koji svaki drugi dan zakazuju pacijentima, odnosno jedan dan im daju uput za neki specijalistički pregled, a drugi dan im prepišu recept. A to sve rade jer to ulazi u fakturisanje usluga koje pružamo, zato što je teško definisati broj različitih pacijenata - kaže Dimitrijević.
I direktorka Lekarske komore dr Tanja Radosavljević ne slaže se sa propisanom normom i kaže da to nije način da se popravi efikasnost rada lekara.
- Ove norme su pisali ljudi koji sede u foteljama i koji nemaju nikakve veze sa praksom. Ministarstvo zdravlja nikada nije Lekarsku komoru uključio u posao oko nomenklature, što nije po zakonu - objašnjava dr Radosavljević i dodaje da se u praksi niko od lekara ne pridržava ove norme, kao i da ne postoje sankcije za one koji ne ispune normu.
U Ministarstvu zdravlja, međutim, kažu da se ovako propisanim standardima omogućava ujednačavanje uslova za obavljanje delatnosti, jednakost u dostupnosti, kao i pravičnost u raspodeli i korišćenju finansijskih sredstava. Kažu i da se primenom ovih standarda omogućava unapređenje funkcionisanja zdravstvenih ustanova.
Kako je pravljen pravilnik
U Ministarstvu zdravlja kažu da je broj poseta dnevno izračunat na osnovu podataka zvanične zdravstvene statistike koji su korišćeni u službi opšte medicine i broja radnih dana u toku godine. Izrada pravilnika trajala je šest meseci u kojem su učestvovali predstavnici svih nadležnih zdravstvenih institucija.
Izvor: Blic/Sonja Todorović
Naše kolege lekari opšte prakse u inostranstvu poznaju svoje pacijente i pregledaju im očno dno, dojke, testise, dok mi pišemo šifre, recepte i doznake. Norma kanadskih kolega je, primera radi, 15 pacijenata dnevno. Naša je 36, što je isključivo na uštrb kvaliteta pregleda, priča za „Blic“ dr Nevenka Dimitrijević, specijaliste opšte medicine u Domu zdravlja „Voždovac“.
Samo na pisanje recepata, šifri i doznaka ode nekoliko minuta
Po normativima Ministarstva zdravlja, svaki lekar opšte prakse dnevno mora da primi 36 pacijenata i pri tom da ode u jednu do dve kućne posete. U proseku imaju manje od 10 minuta za pacijenta. Što je još apsurdnije, ova norma nema nikakve veze sa uvođenjem sistema kapitacije (plaćanje po učinku koje je odloženo za još šest meseci), jer lekari neće biti plaćeni po broju pregledanih pacijenata, već po broju pacijenata koji su se opredelili za njih.
- Prvi put kada je izašao novi pravilnik o standardizaciji odmah smo rekli da je broj pacijenata koje moramo u toku dana da pregledamo veliki. Ostaje nam malo vremena za pacijente, jer mi ne radimo na fabričkoj traci - ističe dr Dimitrijević.
Inače, dr Dimitrijević dnevno najčešće pregleda oko 32 pacijenta. Ona kaže da ne voli da pacijentima zakazuje kontrole onda kada to nije potrebno jer tako manje maltretira pacijente.
- Ima lekara koji svaki drugi dan zakazuju pacijentima, odnosno jedan dan im daju uput za neki specijalistički pregled, a drugi dan im prepišu recept. A to sve rade jer to ulazi u fakturisanje usluga koje pružamo, zato što je teško definisati broj različitih pacijenata - kaže Dimitrijević.
I direktorka Lekarske komore dr Tanja Radosavljević ne slaže se sa propisanom normom i kaže da to nije način da se popravi efikasnost rada lekara.
- Ove norme su pisali ljudi koji sede u foteljama i koji nemaju nikakve veze sa praksom. Ministarstvo zdravlja nikada nije Lekarsku komoru uključio u posao oko nomenklature, što nije po zakonu - objašnjava dr Radosavljević i dodaje da se u praksi niko od lekara ne pridržava ove norme, kao i da ne postoje sankcije za one koji ne ispune normu.
U Ministarstvu zdravlja, međutim, kažu da se ovako propisanim standardima omogućava ujednačavanje uslova za obavljanje delatnosti, jednakost u dostupnosti, kao i pravičnost u raspodeli i korišćenju finansijskih sredstava. Kažu i da se primenom ovih standarda omogućava unapređenje funkcionisanja zdravstvenih ustanova.
Kako je pravljen pravilnik
U Ministarstvu zdravlja kažu da je broj poseta dnevno izračunat na osnovu podataka zvanične zdravstvene statistike koji su korišćeni u službi opšte medicine i broja radnih dana u toku godine. Izrada pravilnika trajala je šest meseci u kojem su učestvovali predstavnici svih nadležnih zdravstvenih institucija.
Izvor: Blic/Sonja Todorović
