Pregled britanske štampe
23. novembar 2010. | 09:45 | Izvor: BBC
London -- Kriza u evrozoni i dalje dominira u britanskoj štampi, koja se, između ostalog, bavi odlukom britanske vlade da Irskoj bilateralno pozajmi 10-ak milijardi evra.
Tajms u uredničkom komentaru ocenjuje da je ministar finansija Džordž Ozborn ispravno postupio kada je odlučio da pomogne prijatelju u nevolji.
Osim toga, nastavlja Tajms, zaoštravanje krize u Irskoj naudilo bi Britaniji, čiji je je bankarski sektor duboko povezan sa irskim.
To, međutim, ne znači da je Britanija odgovorna za irsku finansijsku krizu.
Kriza je, zaključuje Tajms, rezultat pogrešnih odluka koje je Irska donosila tokom dužeg perioda.
Gardijan takođe podržava odluku britanske vlade, ali postavlja pitanje da li Britanija sebi to može da priušti.
Vlada je opravdano podmetnula leđa, piše list, ali javnost će se sa pravom pitati kako to da ministar finansija može da nađe milijarde evra za pomoć irskim građanima, kada isti taj novac oduzima britanskim.
Zašto je vlada spremna da stimuliše irsku privredu, ali ne i britansku, pita se Gardijan.
Ko je sledeći?
Fajnenšal tajms beleži da je olakšanje zbog paketa pomoći za Irsku bilo kratkog daha, zbog straha da bi dužnička kriza mogla da se proširi na Portugal, pa čak i Španiju.
Iako i Lisabon i Madrid uporno tvrde da do toga neće doći, teško je ne prisetiti se da je isto to, koliko prošle sedmice, govorio i irski premijer Brajan Kauen.
Tajms prenosi izjavu Čarlsa Granta, iz londonskog Centra za ekonomske reforme, koji je ocenio da paket pomoći za Irsku sigurno neće označiti kraj krize u evrozoni.
"Tokom narednih najmanje pet godina, evrozona će biti u haosu. Kriza ne može da se reši sve dok se ne reše strukturalni problemi evrozone", navodi Čarls Grant u Tajmsu.
Ratni zločini ne zastarevaju
Indipendent je jedini list koji na naslovnoj strani nema Irsku, već osvrt na vest da je Stefan Kunc, osumnjičen za nacističke ratne zločine, umro u svojoj kući u Bonu pre nego što je izveden pred lice pravde.
Kunc je bio treći na spisku najtraženijih osumnjičenih za ratne zločine koji sastavlja Centar Simon Vizental - veruje se da je kao stražar u logoru Belzec u okupiranoj Poljskoj bio umešan u smrt preko 430000 jevreja.
Suđenje Stefanu Guncu trebalo je da počne početkom sledeće godine, napominje Indipendent.
List podvlači da je drugi na listi najtraženijih Vizentalovog centra Milivoj Ašne, ustaški šef policije umešan u progon jevreja, Srba i Roma.
Ašner živi u Austriji, koja je 2005. odbila da ga izruči Hrvatskoj iz zdravstvenih razloga .
Prošle godine, lekari su saopštili da boluje od demencije, ali je on u međuvremenu davao intervjue koji dovode u pitanje tu dijagnozu, podvlači Indipenendt.
Štrajk fudbalskih sudija
Indipendent jedan od tri urednička komentara posvećuje najavljenom štrajku fudbalskih sudija u Škotskoj, gde se ovog vikenda, po svemu sudeći, neće igrati utakmice Škotske premijer lige.
Razlog za štrajk su pogrde i psovke koje pljušte na račun sudija i koje su, piše Indipendent, postale uobičajena pojava ne samo u Škotskoj, već širom Britanije.
List podvlači da nije reč o uobičajenom gunđanju na račun sudijskih odluka, koje su deo uživanja u igri, baš kao i prigovori igračima zbog propuštenih prilika, ili trenerima zbog neobjašnjivih odluka o sastavu ekipe.
Indipendent odgvornost za pojačano kinjenje sudija pripisuje menadžerima, koji se u intervjuima posle utakmica toliko strastveno žale na sudije da raspiruju bes navijača do te mere da je prisutna zabrinutost da bi moglo dođe do fizičkog napada.
Sudije su, piše Indipendent, dunule u zviždaljku.
Vreme je da fudbalske vlasti nešto preduzmu, pre nego što nevaspitanje preraste u nešto mnogo ozbiljnije.
Kejt kao modni uzor
I najzad, Dejli telegraf beleži da je Kejt Midlton, verenica princa Vilijama, već prerasla u modni uzor.
Svega nekoliko časova po objavljivanju veridibe, rasprodale su se kopije prstena koji je dobila, a koji je svojevremeno pripadao Vilijamovoj majci, princezi Dajani.
Rasprodala se i haljina koju je nosila tog dana, brazilske kreatorke Danijele Ise Helajel, a u fizerske salone sve češće dolaze devojke i žene koje bi da imaju frizuru kao Kejt, piše Dejli telegraf.
23. novembar 2010. | 09:45 | Izvor: BBC
London -- Kriza u evrozoni i dalje dominira u britanskoj štampi, koja se, između ostalog, bavi odlukom britanske vlade da Irskoj bilateralno pozajmi 10-ak milijardi evra.
Tajms u uredničkom komentaru ocenjuje da je ministar finansija Džordž Ozborn ispravno postupio kada je odlučio da pomogne prijatelju u nevolji.
Osim toga, nastavlja Tajms, zaoštravanje krize u Irskoj naudilo bi Britaniji, čiji je je bankarski sektor duboko povezan sa irskim.
To, međutim, ne znači da je Britanija odgovorna za irsku finansijsku krizu.
Kriza je, zaključuje Tajms, rezultat pogrešnih odluka koje je Irska donosila tokom dužeg perioda.
Gardijan takođe podržava odluku britanske vlade, ali postavlja pitanje da li Britanija sebi to može da priušti.
Vlada je opravdano podmetnula leđa, piše list, ali javnost će se sa pravom pitati kako to da ministar finansija može da nađe milijarde evra za pomoć irskim građanima, kada isti taj novac oduzima britanskim.
Zašto je vlada spremna da stimuliše irsku privredu, ali ne i britansku, pita se Gardijan.
Ko je sledeći?
Fajnenšal tajms beleži da je olakšanje zbog paketa pomoći za Irsku bilo kratkog daha, zbog straha da bi dužnička kriza mogla da se proširi na Portugal, pa čak i Španiju.
Iako i Lisabon i Madrid uporno tvrde da do toga neće doći, teško je ne prisetiti se da je isto to, koliko prošle sedmice, govorio i irski premijer Brajan Kauen.
Tajms prenosi izjavu Čarlsa Granta, iz londonskog Centra za ekonomske reforme, koji je ocenio da paket pomoći za Irsku sigurno neće označiti kraj krize u evrozoni.
"Tokom narednih najmanje pet godina, evrozona će biti u haosu. Kriza ne može da se reši sve dok se ne reše strukturalni problemi evrozone", navodi Čarls Grant u Tajmsu.
Ratni zločini ne zastarevaju
Indipendent je jedini list koji na naslovnoj strani nema Irsku, već osvrt na vest da je Stefan Kunc, osumnjičen za nacističke ratne zločine, umro u svojoj kući u Bonu pre nego što je izveden pred lice pravde.
Kunc je bio treći na spisku najtraženijih osumnjičenih za ratne zločine koji sastavlja Centar Simon Vizental - veruje se da je kao stražar u logoru Belzec u okupiranoj Poljskoj bio umešan u smrt preko 430000 jevreja.
Suđenje Stefanu Guncu trebalo je da počne početkom sledeće godine, napominje Indipendent.
List podvlači da je drugi na listi najtraženijih Vizentalovog centra Milivoj Ašne, ustaški šef policije umešan u progon jevreja, Srba i Roma.
Ašner živi u Austriji, koja je 2005. odbila da ga izruči Hrvatskoj iz zdravstvenih razloga .
Prošle godine, lekari su saopštili da boluje od demencije, ali je on u međuvremenu davao intervjue koji dovode u pitanje tu dijagnozu, podvlači Indipenendt.
Štrajk fudbalskih sudija
Indipendent jedan od tri urednička komentara posvećuje najavljenom štrajku fudbalskih sudija u Škotskoj, gde se ovog vikenda, po svemu sudeći, neće igrati utakmice Škotske premijer lige.
Razlog za štrajk su pogrde i psovke koje pljušte na račun sudija i koje su, piše Indipendent, postale uobičajena pojava ne samo u Škotskoj, već širom Britanije.
List podvlači da nije reč o uobičajenom gunđanju na račun sudijskih odluka, koje su deo uživanja u igri, baš kao i prigovori igračima zbog propuštenih prilika, ili trenerima zbog neobjašnjivih odluka o sastavu ekipe.
Indipendent odgvornost za pojačano kinjenje sudija pripisuje menadžerima, koji se u intervjuima posle utakmica toliko strastveno žale na sudije da raspiruju bes navijača do te mere da je prisutna zabrinutost da bi moglo dođe do fizičkog napada.
Sudije su, piše Indipendent, dunule u zviždaljku.
Vreme je da fudbalske vlasti nešto preduzmu, pre nego što nevaspitanje preraste u nešto mnogo ozbiljnije.
Kejt kao modni uzor
I najzad, Dejli telegraf beleži da je Kejt Midlton, verenica princa Vilijama, već prerasla u modni uzor.
Svega nekoliko časova po objavljivanju veridibe, rasprodale su se kopije prstena koji je dobila, a koji je svojevremeno pripadao Vilijamovoj majci, princezi Dajani.
Rasprodala se i haljina koju je nosila tog dana, brazilske kreatorke Danijele Ise Helajel, a u fizerske salone sve češće dolaze devojke i žene koje bi da imaju frizuru kao Kejt, piše Dejli telegraf.