Svako preduzeće u Srbiji prosečno kasni sa otplatom kredita za oko 3.000 evra, a sudeći po brzini rasta docnje, i korisnici i banke mogli bi da očekuju ozbiljne probleme. Rast docnje u desetinama miliona evra za mesec dana značiće skuplje kredite u naredna dva kvartala, manje novih zajmova i lošije rezultate u bankama, koje su već podbacile u odnosu na prošlu godinu, tvrde sagovornici „Novca“.
Srpska privreda našla se na udaru početkom već ove godine kada je broj blokiranih preduzeća iznosio oko 58.000. Danas se broj onih čiji su računi blokirani za ukupno oko tri milijarde evra popeo na 63.000. Iz ugla radnika teret je veći, jer im se sa isplatama zarada prosečno kasni 38 dana, ili 30 dana više u odnosu na pre pola godine.
Sudeći po sve većoj nemogućnosti otplate kredita, problemi privrede, ali i banaka koje ih finansiraju, ne ginu ni u narednom periodu. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, docnja kod pravnih lica i preduzetnika, mesečno se povećava za 1,1 odsto, a procentualno za oko 0,3 procenta.
Praktično (u parama), kod ovih klijenata, u avgustu krediti u docnji iznosili su blizu 930 miliona evra, što je deset odsto ukupno plasiranih kredita. Za samo mesec dana (od jula) docnja je porasla za 53 miliona evra, a od početka godine za 142 miliona evra.
Za utehu nije ni poređenje sa Hrvatskom gde se loši plasmani privredi procenjuju na tri-četiri odsto plasiranih kredita, što je od nas manje za trećinu.
U Udruženju banaka Srbije situaciju još uvek „ne uzimaju za alarmantnu“, jer je, kako kažu, „prethodno urednost u plaćanju bila izuzetno visoka“.
„Ako se, međutim, nastavi ovim trendom, to će se loše odraziti i na korisnike i na banke. Jer banke nisu ostrvo i neminovno je da se kriza iz realnog prenese i na bankarski sektor“, upozorio je Veroljub Dugalić, predsednik UBS.
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić kaže za „Novac“ da je posledica sve veće docnje rast kreditnog rizika. Dalje, to će značiti manji broj kvalitetnih klijenata kojima banke mogu pozajmiti novac, ali i sužavanje prostora za povoljnije kamate.
„Preduzeća ne treba da očekuju niže kamate na kredite. Cena izvora i dalje će ostati visoka, posebno ako se zna da će se banke u nedelji štednje u oktobru takmičiti da daju što više kamate na depozite“, kaže Đukić i dodaje da loši klijenti kojih je sve više, ne mogu dobiti kredit ni po kojoj ceni.
Prema njegovom istraživanju u široj regiji Srbije, ni 30 odsto klijenata iz privrede nije dovoljno kvalitetno da podnese banci zahtev za kredit. Razlog je, kako tvrdi, padanje u docnju, i to često ne svojom krivicom, već zbog drugih preduzeća, posebno državnih, koja ne izmiruju svoje obaveze.
Branko Hinić iz Narodne banke Srbije kaže za „Novac“ da su „banke spremne da odobre kredite samo relativno dobrim preduzećima koja su sada prilično obazriva kod zaduživanja“. Prema njegovim podacima, oko 22 odsto kredita odobrenih preduzećima u julu potiče iz programa Vlade, a čak 30 odsto se odnosi na reprogram.
Sudeći po „situaciji na terenu“ najveće probleme imaju mala preduzeća, zatim srednja, i na kraju velike kompanije za koje bankari tvrde da su još uvek (koliko-toliko) redovne platiše.
„U zavisnosti od veličine preduzeća, docnja u našoj banci se kreće od pet do 15 odsto ukupno plasiranih kredita privredi. Posledice osećamo prvenstveno kod malih preduzeća gde docnja ide preko 90 dana, te srednjih koja sa otplatom kredita prosečno kasne oko mesec dana. Najugroženija su građevinska preduzeća i firme naslonjene na gradnju nekretnina i putne infrastrukture, te oni koji se bave uslugama transporta. Nisu pogođene poljoprivredna i prehrambena industrija, jer je kriza u tom segmentu i najmanje dotakla potrošnju“, kaže za „Novac“ Marija Marić-Mitrović, rukovodilac za korporativno i poljoprivredno bankarstvo i „Kredit Agrikol banci“.
Slično je, mada manje dramatično, i u „Hipo Alpe-Adrija banci“ u kojoj je takođe zabeležen porast docnje u odnosu na kraj prošle godine. „Vodeći opreznu politiku upravljanja kreditnim rizikom, nivo docnje u našoj banci je, ipak, neuporedivo manji od proseka bankarskog sektora i iznosi ispod pet odsto. Razlog su i modeli za prevazilaženje problema, od mogućnosti uzimanja drugog kredita, preko uključivanja trećeg lica kao jemca, i na kraju reprograma, ali samo za klijente od poverenja“, kažu za „Novac“ u „Hipo Alpe-Adrija banci“.
Osim preduzeća, neredovna naplata kredita već ozbiljno pogađa i bilanse banaka, koji su generalno već podbacili u odnosu na prošlu godinu. Banke, naime, na problematične kredite ne naplaćuju niti kamate ni naknade, pa se po tom osnovu automatski smanjuju i bankarski prihodi.
Za prvih šest meseci ove godine bankarski sistem ostvario je upola manju dobit u poređenju sa istim periodom lane. Ukupan profit banaka iznosio je 9,6 milijardi dinara, što je 10,7 milijardi manje u odnosu na prvo polugođe 2008, rezultati su istraživanja portala kamatica.com.
Profesor Đukić ukazuje i na problem da veliki broj preduzeća bankrotira, a da prethodno nisu izmirili obaveze prema poveriocima, među kojima su neretko i banke. Neko bi rekao da se banka osigurala, stavljajući hipoteku na imovinu bankrotiranog preduzeća, ali praksa pokazuje da je pitanje koliko je danas moguće i prodati nekretnine koje su najčešće i zaloga.
Autor: Suzana Bojadić
