LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]"Preduzeća smo uspešno isprodavali"
[/h] Izvor: Beta
Beograd -- Iako je raskinut svaki treći kupoprodajni ugovor, a broj radnika više nego prepolovljen, privatizacija preduzeća u Srbiji imala je pozitivne efekte.
To je ocenio direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković, koji je naveo da se efekti ogledaju pre svega u povećanju produktivnosti.
"Pozitivni efekti privatizacije su rast prihoda u preduzećima u privatnom vlasništvu za 69 odsto i imovine za 47 odsto, dok je zaposlenost pala i u privatizovanim i u neprivatizovanim firmama jer su sva društvena preduzeća imala višak radnika", rekao je Cvetković.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Društvena preduzeća su 2002. godine imala oko 680.000 zaposlenih, a danas u tim privatizovanim firmama radi 286.000 radnika, naveo je on. Cvetković je precizirao da je u firmama koje su privatizovane po Zakonu o svojinskoj transformaciji 139.000 radnika ostalo bez posla, po Zakonu o privatizaciji njih 137.000, a u firmama koje nisu privatizovane - 117.000 radnika.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
On je naveo da su u proteklih deset godina od prodatih oko 2.350 preduzeća uspešno privatizovana 1.638, a privatizaciju čeka 537 firmi koje su neuspešno nuđena na prodaju ili su u restrukturiranju.
Prihodi budžeta od privatizacije društvenog kapitala bili su dve milijarde evra. Najveći prihodi bili su po osnovu prodaje duvanskih kompanija i cementara, a najviše preduzeća prodato je u Vojvodini (493), a najmanje u regionu Beograda (278).
Do 2001. godine, na osnovu Zakona o svojinskoj transformaciji prodato je 777 preduzeća koja su, prema podacima Agencije, do sada povećala prihode za sedam odsto, dok su preduzeća prodata u poslednjih deset godina imala rast prihoda od 55 odsto.
Cvetković je istakao da su prihodi po zaposlenom u privatizovanim preduzećima uvećani 4,3 puta, dok je rast prihoda u neprodatim preduzećima i onima gde je raskinut privatizacioni ugovor uglavnom posledica smanjenja broja zaposlenih.
"Sva preduzeća su 2002. pravila gubitke, a 2010. jedino su privatizovana imala dobit", rekao je Cvetković i dodao da je pre deset godina gubitak preduzeća koja su kasnije uspešno prodata bio 102 miliona dinara, a 2010. su imala dobit od 200 miliona evra.
Preduzeća čija je privatizacija poništena umanjila su prihode za 55 odsto i u ukupnim prihodima privatizovanih preduzeća, prema rečima direktora Agencije, imaju udeo od tri odsto.
Cvetković je rekao da je neophodna promena modela privatizacije jer su u društvenom vlasništvu ostala problematična preduzeća za koja će se strateški partner najlakše naći prodajom imovine.
[h=2]50.000 radnika traži zaostale zarade[/h] Komentarišući protest bivših radnika Magnohroma iz Kraljeva, koji traže isplatu zaostalih zarada po osnovu pravosnažnih sudskih presuda, Cvetković je ukazao da u Srbiji 50.000 radnika ima nenaplaćena potraživanja od firmi u kojima su radili.
"Dražva će morati da nađe rešenje za sve te radnike, najverovatnije prodajom državne imovine", ocenio je Cvetković.
Datum podele besplatnih akcija iz Akcionarskog fonda, prema njegovim rečima, zavisiće od odluke Vlade, a Agencija je spremna da već sutra počne taj posao. Besplatne akcije Telekoma, kako je istakao Cvetković, trebalo bi da budu podeljene idućeg meseca.
[/h] Izvor: Beta
Beograd -- Iako je raskinut svaki treći kupoprodajni ugovor, a broj radnika više nego prepolovljen, privatizacija preduzeća u Srbiji imala je pozitivne efekte.
"Pozitivni efekti privatizacije su rast prihoda u preduzećima u privatnom vlasništvu za 69 odsto i imovine za 47 odsto, dok je zaposlenost pala i u privatizovanim i u neprivatizovanim firmama jer su sva društvena preduzeća imala višak radnika", rekao je Cvetković.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Društvena preduzeća su 2002. godine imala oko 680.000 zaposlenih, a danas u tim privatizovanim firmama radi 286.000 radnika, naveo je on. Cvetković je precizirao da je u firmama koje su privatizovane po Zakonu o svojinskoj transformaciji 139.000 radnika ostalo bez posla, po Zakonu o privatizaciji njih 137.000, a u firmama koje nisu privatizovane - 117.000 radnika.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
On je naveo da su u proteklih deset godina od prodatih oko 2.350 preduzeća uspešno privatizovana 1.638, a privatizaciju čeka 537 firmi koje su neuspešno nuđena na prodaju ili su u restrukturiranju.
Prihodi budžeta od privatizacije društvenog kapitala bili su dve milijarde evra. Najveći prihodi bili su po osnovu prodaje duvanskih kompanija i cementara, a najviše preduzeća prodato je u Vojvodini (493), a najmanje u regionu Beograda (278).
Do 2001. godine, na osnovu Zakona o svojinskoj transformaciji prodato je 777 preduzeća koja su, prema podacima Agencije, do sada povećala prihode za sedam odsto, dok su preduzeća prodata u poslednjih deset godina imala rast prihoda od 55 odsto.
Cvetković je istakao da su prihodi po zaposlenom u privatizovanim preduzećima uvećani 4,3 puta, dok je rast prihoda u neprodatim preduzećima i onima gde je raskinut privatizacioni ugovor uglavnom posledica smanjenja broja zaposlenih.
"Sva preduzeća su 2002. pravila gubitke, a 2010. jedino su privatizovana imala dobit", rekao je Cvetković i dodao da je pre deset godina gubitak preduzeća koja su kasnije uspešno prodata bio 102 miliona dinara, a 2010. su imala dobit od 200 miliona evra.
Preduzeća čija je privatizacija poništena umanjila su prihode za 55 odsto i u ukupnim prihodima privatizovanih preduzeća, prema rečima direktora Agencije, imaju udeo od tri odsto.
Cvetković je rekao da je neophodna promena modela privatizacije jer su u društvenom vlasništvu ostala problematična preduzeća za koja će se strateški partner najlakše naći prodajom imovine.
[h=2]50.000 radnika traži zaostale zarade[/h] Komentarišući protest bivših radnika Magnohroma iz Kraljeva, koji traže isplatu zaostalih zarada po osnovu pravosnažnih sudskih presuda, Cvetković je ukazao da u Srbiji 50.000 radnika ima nenaplaćena potraživanja od firmi u kojima su radili.
"Dražva će morati da nađe rešenje za sve te radnike, najverovatnije prodajom državne imovine", ocenio je Cvetković.
Datum podele besplatnih akcija iz Akcionarskog fonda, prema njegovim rečima, zavisiće od odluke Vlade, a Agencija je spremna da već sutra počne taj posao. Besplatne akcije Telekoma, kako je istakao Cvetković, trebalo bi da budu podeljene idućeg meseca.