- Učlanjen(a)
- 24.07.2010
- Poruka
- 6.013
PREDSEDNIK SANU: Ovu državu su pravile polupismene megdandžije, a gde smo danas
Srpska akademija nauka i umetnosti ove 2016. podsetiće na činjenicu da je pre ravno 175 godina nastala ideja o potrebi jedne takve institucije, što, prema rečima predsednika SANU Vladimira Kostića, predstavlja ozbiljnu tradiciju i za Evropu i za Balkan.
- Ponekad u šali kažem kako je čudno da su naše polupismene megdandžije, koje su pravile ovu državu, imale svest o potrebi i kulture i prosvete i dovodile pismene i ozbiljne ljude u meri u kojoj su znali i mogli - kaže u razgovovru za Tanjug Kostić, uz opasku da je druga priča to "zašto smo mi sa daljim obrazovanjem u tome popustili".
Činjenica je, međutim, dodaje, da SANU stoji u društvu koje ju je iznedrilo i da pokušava da mu služi i, kako primećuje, negde se nalazi između dva ekstrema.
S jedne strane je, kako objašnjava, potpuna "negacija" te institucije kroz percepciju o "gomili arterosklerotičnih osoba koje ne rade ništa i vode neke razgovore", dok se na drugoj strani stvara predstava o instituciji čija se uloga praktično precenjuje kroz uverenje "da svemu možemo da damo nekakav odgovor".
- Ovakvi kakvi smo, a boljih nema, (ima boljih pojedinaca, ali mislim institucionalno), mi ćemo nastaviti da služimo društvu i ovoj državi kako znamo i umemo, a ako moje mišljenje nešto znači, to verujte nije malo - poručuje Kostić.
Dodaje da u okviru tih 175 godina koje SANU obeležava ove 2016. neće biti svečane akademije, već će biti ogroman broj aktivnosti.
- Bavićemo se konkretnim pitanjima društva da bismo pokazali da nećemo samo prizivati istoriju i uspomene, već da Akademija hoće da te uspomene pravi danas - navodi Kostić.
Izvor: blic.rs
Srpska akademija nauka i umetnosti ove 2016. podsetiće na činjenicu da je pre ravno 175 godina nastala ideja o potrebi jedne takve institucije, što, prema rečima predsednika SANU Vladimira Kostića, predstavlja ozbiljnu tradiciju i za Evropu i za Balkan.
- Ponekad u šali kažem kako je čudno da su naše polupismene megdandžije, koje su pravile ovu državu, imale svest o potrebi i kulture i prosvete i dovodile pismene i ozbiljne ljude u meri u kojoj su znali i mogli - kaže u razgovovru za Tanjug Kostić, uz opasku da je druga priča to "zašto smo mi sa daljim obrazovanjem u tome popustili".
Činjenica je, međutim, dodaje, da SANU stoji u društvu koje ju je iznedrilo i da pokušava da mu služi i, kako primećuje, negde se nalazi između dva ekstrema.
S jedne strane je, kako objašnjava, potpuna "negacija" te institucije kroz percepciju o "gomili arterosklerotičnih osoba koje ne rade ništa i vode neke razgovore", dok se na drugoj strani stvara predstava o instituciji čija se uloga praktično precenjuje kroz uverenje "da svemu možemo da damo nekakav odgovor".
- Ovakvi kakvi smo, a boljih nema, (ima boljih pojedinaca, ali mislim institucionalno), mi ćemo nastaviti da služimo društvu i ovoj državi kako znamo i umemo, a ako moje mišljenje nešto znači, to verujte nije malo - poručuje Kostić.
Dodaje da u okviru tih 175 godina koje SANU obeležava ove 2016. neće biti svečane akademije, već će biti ogroman broj aktivnosti.
- Bavićemo se konkretnim pitanjima društva da bismo pokazali da nećemo samo prizivati istoriju i uspomene, već da Akademija hoće da te uspomene pravi danas - navodi Kostić.
Izvor: blic.rs