Predrag Milutinović: Skinuti tetovažu sa Beograda

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.023
Predrag Milutinović: Skinuti tetovažu sa Beograda

Dobitnik nagrade "Novosti", arhitekta Predrag Milutinović o centru "Sunce", novom zadužbinastvu. Ne treba da pravimo arhitekturu po svaku cenu, niti da korisničko preovlada nad autorskim

1.jpg
Dobitnik nagrade „Večernjih novosti“ arhitekta Predrag Milutinović, Foto: Nikola Fifić

ARHITEKTA mlađe generacije Predrag Milutinović za kratko vreme uspeo je da se autorskim pečatom izdvoji na našoj sceni. Osmislio je izgled više javnih objekata, poslovnih i stambenih, a za neke je dobio posebne nagrade i priznanja. U našu praksu je, zgradom "Delta motors BMV i Mini", uveo nov pristup temi poslovno-izložbenih prostora. Iako je odstupio od uobičajenog dizajnerskog imidža BMV-a, njegovo rešenje je prihvaćeno. Potom je u naselju Bežanijska kosa projektovao Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine sa invaliditetom "Sunce", koji je stručni žiri Kompanije "Novosti" upravo proglasio najuspešnijim arhitektonskim delom realizovanim u protekloj godini.

- Tokom projektovanja trudio sam se da "Sunce" dobije svoj identitet - kaže Milutinović, za "Novosti". - Koristio sam tradicionalne materijale, a osmislio objekat sa modernim linijama. Ta kombinacija omogućila je da prostor odgovori zahtevu ovog vremena, dok će mu kvalitetni materijali omogućiti da dugo "živi".

* Koji su to zahtevi ovog vremena?

- "Sunce" poziva arhitektonsku javnost da razmišlja o javnim objektima koji se grade. I pored toga što se moraju ispoštovati tehnologija i buduća namena, zgrada može biti arhitektonsko delo. Ali, ne zbog nas autora, već zato što se kroz objekat koji ima korisnički aspekt može u dovoljnoj meri iskazati autorstvo. Bez obzira na to što ima moderne forme i savremeni izraz, "Sunce" je kod nas vratilo opeku i pokazalo da se stari materijali mogu koristiti na savremeni način.

* Zašto ste izabrali opeku, a ne neki drugi materijal?
- Zbog trajnosti. Noviji materijali imaju svoj garantni rok. Opeka je nema. Postojana je, lepo stari. Veoma je važno da kroz vremena koja dolaze zgrada izgleda drugačije. "Sunce" će na neki način uvek biti i staro, i novo, i drugačije.

* Objekat je poseban i po tome, što je to prva zadužbina u Srbiji posle 70 godina. Da li je donator "Delta fondacija" imao neke posebne zahteve?

- Imali su veliko poverenje i dozvolili su mi da samostalno vodim priču. Poslednjih godina teško je pronaći primer gde investitor u potpunosti veruje autorima i projektantima i daje im slobodu da samostalno kreiraju građevinu.

* Koliki je bio izazov za vas upravo to što projektujete zadužbinu?

- Kad pogledamo Beograd na starim fotografijama vidimo da je bio pun zadužbina. Bogati ljudi su odvajali novac da bi ostavili nešto svom narodu. Istovremeno, to su arhitektonska dela koja i dalje traju. To mi je bio veliki izazov, naročito jer je reč o novim okolnostima u kojima se zbog krize malo gradi. Potrudio sam se da i ova zadužbina ima neke tradicionalne vrednosti. Sa druge strane, trebalo je za specifične korisnike napraviti dom u kom će imati sve ono što imaju kod kuće.

* Smatrate li da bi trebalo ispoštovati trendove u arhitekturi?

- Pratim savremenu arhitekturu i nove materijale, ali ne mislim da bi trebalo prihvatati svaki trend. Pokušao sam da stvorim osobeni pečat i mislim da se vidi neka linija po kojoj se prepoznaje šta je uradila moja ruka. Pre svega, to su čiste forme primerene ambijentu i urbanističkoj celini, izbalansirani odnosi između punog i praznog, pokušaj da se materijal ne koristi samo na jedan način, da ga svaki put doživimo drugačije. Mora se voditi računa da ne pravimo arhitekturu po svaku cenu, ali i da ono što je korisničko ne preovlada u odnosu na autorsko.

2.jpg
Nagrađeni projekat "Sunce"

* Da li u vremenu divlje gradnje srpska arhitektura i dalje živi?
- Pored teškoća u finansijskim, društvenim i moralnim segmentima, arhitektura pokušava da preživi. Moje kolege i ja borimo se da se ne izgubi u vremenu komercijalizacije i ne svede se na pravljenje viška kvadrata. Beograd je u periodu tranzicije doživeo tetoviranje koje ne može da skine sa sebe, ali dosta kolega, vidim sebe među njima, pokušava to da promeni.

* Neke vaše kolege su se usprotivile dolasku svetskih zvezda u Beograd, mislite li da se plaše konkurencije ili je reč o nečem drugom?

- Imamo puno dobrih arhitekata i izgrađenu liniju srpske arhitekture. Naši autori ne rade samo u Srbiji, već i u inostranstvu. Esnafu je potreban upliv internacionalnih autora, jer će na taj način i naša arhitektura izaći napolje. Ne mislim da se moje kolege u profesionalnom smislu plaše konkurencije. Zdrava konkurencija kroz konkurse je u redu, ali ukoliko domaći i strani investitori dovode strane arhitekte da po zadatku rade, to može i te kako da poremeti našu scenu i, kao i ostale kolege, ustajem protiv toga.

* Može li arhitekta koji nije bio u Beogradu i nije video Kalemegdan, da projektuje zdanje koje će sačuvati dušu tog dela grada?
- Upravo zato pominjem konkurs, jer omogućava da se pokažu najbolja mišljenja i sagledaju razne mogućnosti. Siguran sam da bi beogradske arhitekte pokazale rešenja koja su mnogo primerenija i u duhu grada i mentaliteta, od onoga što donosi projekat Zahe Hadid za zgradu "Beko". To je savremena arhitektura i nisam baš siguran da bi se oblikovno uklopila u prostor ispod tvrđave. Modernizacija i upliv savremene arhitekture desio se i Londonu i Parizu. Ne može se zaustaviti. Ali, neke stvari se mogu proveriti, zato je potrebno imati jake saveze arhitekata koji bi neke stvari odobravali i pratili.

* Stalno se čekaju neka bogatija vremena da Beograd počne ozbiljno da se gradi?

- Često razmišljam o arhitekturi grada. Upravo javni objekti, koje bi trebalo da grade Grad i država mogu da povuku Beograd. Bolna je tema Narodni muzej, koji već godinama stoji zapušten. Esnaf nije kriv, jer očigledno je da ni Republika, ni Grad, nemaju volje da se rekonstrukcija završi. Svi veliki javni objekti u Beogradu izgrađeni su između dva rata i u periodu SFRJ. Novijih gotovo uopšte nema.

* Može li to da se radi bez novih zadužbinara?

- Nadam se da može, nešto se radi sredstvima iz evropskih fondova. Srbiji mnogo toga treba, a to ne može sama da izgura. Verujem da približavanje Evropi i pomoć sa strane mogu da budu dovoljni.

* Zar naši uspešni privrednici nemaju snage, a ni volje da učine nešto za svoj narod?

- Država bi morala da uradi nešto po tom pitanju. Ako hoćete danas da budete zadužbinar, u to sam se uverio tokom izgradnje "Sunca", vrlo ste lepo oporezovani. Morate mnogo novca da uložite ne u sam posao, već za plaćanje poreza. Moraju da se uvedu poreske olakšice kao svuda u svetu za sve one koji pomažu. Zadužbinara i donatora nećete dobiti bez toga. Za sve to što doniraju investitori moraju dodatno da plate dvadeset odsto. Kod nas ne postoji ta vrsta regulative. Jer, donacija se tretira kao biznis, a ne kao poklon. Država bi morala to da reši kroz propise, zato što Srbiji mnogo toga nedostaje. Potrebne su nam donacije za sve.

PAŽNjA ŽIRIJA

l NA izložbi radova koji su ušli u uži izbor, u galeriji "Ozon", biće prikazan još jedan vaš realizovani projekat, a to je šoping mol u Aranđelovcu... - To su dva raznorodna rada. U protekloj godini sam dosta toga radio, ali ova dva objekta su se izdvojila. Smatrao sam da i jedan i drugi zavređuju pažnju. Ipak, pomalo me je iznenadilo kada sam čuo da je žiri izdvojio oba.

DOZVOLE ZA IZGRADNjU

* Da li novi investitori, kako kažete, samo sabiraju kvadrate?
- Savremeni investitori su jedno vreme samo brojali kvadrate, ali naš esnaf se ipak održao. Borimo se, a oni se polako bude. Dolazak Zahe Hadid i Danijela Libeskinda pokazuju da neki investitori pokušavaju da prate svetske trendove. Nadam se da razmišljaju o razvoju grada i arhitektonskog stvaralaštva, a ne da arhitekturu podržavaju samo da bi dobili potrebne dozvole za izgradnju.

(Večernje novosti)
 
Natrag
Top