- Učlanjen(a)
- 04.10.2009
- Poruka
- 5.207
Predmet sociologije
Predmet sociologije je ljudsko društvo kao celina – totalitet.
Društvene pojave :
Društvena pojava je složen pojam – svaki oblik ponašanja pojedinaca koji je uslovljen delovanjem drugih pojedinaca.
Društvo – trajna celina društvenih pojava.
Dve oblasti koje proučavaju društvo:
- makro sociologija – proučava društvenu (globalnu) strukturu I promene.
- mikro sociologija – proučava odluke društvenosti, obrasci kulture, stil I način života itd.
Mlada nauka, nastala početkom 19. veka (period društva u krizi). Sociologija se još naziva nauka društva u krizi.
Osnivač sociologije Ogist Kont – filozof, ali se bavio I prirodnim naukama. Osnovao je pravac pozitivizam. Podela nauka po Kontu:
Fizika – praktična, najviše se bavio njom, a na poslednjem mestu društvene nauke.
Pravo ime sociologije je „socijalna fizika“. Društvo čne ljudi I njihovi medjusobni odnosi. Ime sociologija je izvedeno iz latinske reči: societas što znači društvo I logos što znači nauka. Opšta teorijska I osnovna (fundamentalna) nauka o društvu sociologija, proučava društvo kao celinu.
Teorijskim naukama je cilj da dodju do saznanja.
Rajt Mils – filozof, sociolog, rekao je da sociologija ima sociološku imaginaciju – orudje sociologije – odvajanje globalnog od ličnog člana.
Berger I Kelner – sociologija u novom ključu otkirvanja skrivene istinitosti čovekove društvenosti.
Robert Merton – manifestne (vidljive) I latentne (nevidljive) funkcije u društvu.
Funkcije – pozitivne posledice.
Disfunkcije – negativne posledice.
Socijalni psiholozi govore o:
- Nameravane funkcije,
- Nenameravane funkceije.
Zadatak sociologije je vrlo konstruktivan, razumevanje sebe I drugih.
Predmet sociologije je ljudsko društvo kao celina – totalitet.
Društvene pojave :
- Složen pojam objedinjuje sva društvena delovanja, socijalna akcija – aktivna strana čoveka.
- Društveno ponašanje – pasivna strana čoveka.
- 3. Društveni odnosi – socijalne interakcije (medjusobni uticaj I delovanje ljudi jednih na druge).
- Kolektivne društvene tvorevine – institucije I organizacija.
Društvena pojava je složen pojam – svaki oblik ponašanja pojedinaca koji je uslovljen delovanjem drugih pojedinaca.
Društvo – trajna celina društvenih pojava.
Dve oblasti koje proučavaju društvo:
- makro sociologija – proučava društvenu (globalnu) strukturu I promene.
- mikro sociologija – proučava odluke društvenosti, obrasci kulture, stil I način života itd.
Mlada nauka, nastala početkom 19. veka (period društva u krizi). Sociologija se još naziva nauka društva u krizi.
Osnivač sociologije Ogist Kont – filozof, ali se bavio I prirodnim naukama. Osnovao je pravac pozitivizam. Podela nauka po Kontu:
Fizika – praktična, najviše se bavio njom, a na poslednjem mestu društvene nauke.
Pravo ime sociologije je „socijalna fizika“. Društvo čne ljudi I njihovi medjusobni odnosi. Ime sociologija je izvedeno iz latinske reči: societas što znači društvo I logos što znači nauka. Opšta teorijska I osnovna (fundamentalna) nauka o društvu sociologija, proučava društvo kao celinu.
Teorijskim naukama je cilj da dodju do saznanja.
Rajt Mils – filozof, sociolog, rekao je da sociologija ima sociološku imaginaciju – orudje sociologije – odvajanje globalnog od ličnog člana.
Berger I Kelner – sociologija u novom ključu otkirvanja skrivene istinitosti čovekove društvenosti.
Robert Merton – manifestne (vidljive) I latentne (nevidljive) funkcije u društvu.
Funkcije – pozitivne posledice.
Disfunkcije – negativne posledice.
Socijalni psiholozi govore o:
- Nameravane funkcije,
- Nenameravane funkceije.
Zadatak sociologije je vrlo konstruktivan, razumevanje sebe I drugih.