LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Pred ustavnim sudom 7 000 predmeta
[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Pred Ustavnim sudom je više od 7.000 predmeta, 1.040 iz oblasti normativne kontrole i 6.000 ustavnih žalbi kaže predsednik Ustavnog suda dr Dragiša Slijepčević.
Ove brojke najbolje pokazuju koliko su važne izmene i dopune zakona kojim su uvedene promene u načinu rada Suda, kaže Slijepčević.
Ustavni sud je i sada "zatrpan" predmetima, uprkos tome što je u prošloj godini rešio ukupno 515 predmeta iz normativne kontrole i 2.798 ustavnih žalbi, naveo je Slijepčević.
On je rekao da je od samog broja rešenih predmeta važnija činjenica da je Sud meritorno odlučio u 823 predmeta, što je povećanje od 50 odsto u odnosu na prethodnu 2010. godinu.
Istakavši da je generalno zadovoljan izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, Slijepčević je objasnio da je najvažnija izmena norme prema kojoj je Sud ranije bio u obavezi da sve svoje akte - odluke, rešenja i zaključke - donosi na sednici od 15 sudija, većinom glasova.
"Ustavni sud odlukama ocenjuje ustavnost i zakonitost i utvrdjuje povrede Ustavom zajamčenih ljudskih i manjinskih prava, odnosno rešava spor i samo taj akt mora doneti većinom glasova svih sudija. U svim drugim slučajevima, kada ne odlučuje o suštini spora, već utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki za pokretanje postupka, Sud donosi rešenje ili zaključak", objasnio je Slijepčević.
Prema njegovim rečima, zakonodavac je dobro postupio kada je omogućio da Ustavni sud tada radi i odlučuje u užim telima - velikom i malom veću.
"Na taj nacin je otklonjen propust iz osnovnog teksta zakona, kojim je ustavna norma o obavezi Ustavnog suda da donosi odluke većinom glasova svih sudija, protumačena u svom bukvalnom jezičkom značenju, tako što su se pojmom "odluka" označavali svi akti Ustavnog suda, bez obzira na njihovu sustinsku razliku i pravne posledice koje pojedinacno proizvode", objasnio je Slijepčević.
Izmenama Zakona, kako je kazao, otklonjen je ovaj apsurd i utvrdjeno je pravo značenje navedene ustavne norme - jezičkim, ciljnim i logičkim tumačenjem.
"Time je stvorena zakonska mogućnost da Sud, postupajući u veću od troje sudija, može vrlo brzo da odvoji, kako narod kaže, 'žito od kukolja', da u kratkom roku odbaci zahteve koji nisu iz njegove nadležnosti i da više pažnje i vremena posveti onim predmetima u kojima presudjuje i donosi konacnu odluku", dodao je Slijepčević. U prilog tome je naveo da je, od konstituisanja u sadašnjem sastavu, Ustavni sud imao u proceduri 7.535 ustavnih žalbi, od kojih dve trećine nisu isunjavale uslove da o njima Sud odlučuje.
[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Pred Ustavnim sudom je više od 7.000 predmeta, 1.040 iz oblasti normativne kontrole i 6.000 ustavnih žalbi kaže predsednik Ustavnog suda dr Dragiša Slijepčević.
Ustavni sud je i sada "zatrpan" predmetima, uprkos tome što je u prošloj godini rešio ukupno 515 predmeta iz normativne kontrole i 2.798 ustavnih žalbi, naveo je Slijepčević.
On je rekao da je od samog broja rešenih predmeta važnija činjenica da je Sud meritorno odlučio u 823 predmeta, što je povećanje od 50 odsto u odnosu na prethodnu 2010. godinu.
Istakavši da je generalno zadovoljan izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, Slijepčević je objasnio da je najvažnija izmena norme prema kojoj je Sud ranije bio u obavezi da sve svoje akte - odluke, rešenja i zaključke - donosi na sednici od 15 sudija, većinom glasova.
"Ustavni sud odlukama ocenjuje ustavnost i zakonitost i utvrdjuje povrede Ustavom zajamčenih ljudskih i manjinskih prava, odnosno rešava spor i samo taj akt mora doneti većinom glasova svih sudija. U svim drugim slučajevima, kada ne odlučuje o suštini spora, već utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki za pokretanje postupka, Sud donosi rešenje ili zaključak", objasnio je Slijepčević.
Prema njegovim rečima, zakonodavac je dobro postupio kada je omogućio da Ustavni sud tada radi i odlučuje u užim telima - velikom i malom veću.
"Na taj nacin je otklonjen propust iz osnovnog teksta zakona, kojim je ustavna norma o obavezi Ustavnog suda da donosi odluke većinom glasova svih sudija, protumačena u svom bukvalnom jezičkom značenju, tako što su se pojmom "odluka" označavali svi akti Ustavnog suda, bez obzira na njihovu sustinsku razliku i pravne posledice koje pojedinacno proizvode", objasnio je Slijepčević.
Izmenama Zakona, kako je kazao, otklonjen je ovaj apsurd i utvrdjeno je pravo značenje navedene ustavne norme - jezičkim, ciljnim i logičkim tumačenjem.
"Time je stvorena zakonska mogućnost da Sud, postupajući u veću od troje sudija, može vrlo brzo da odvoji, kako narod kaže, 'žito od kukolja', da u kratkom roku odbaci zahteve koji nisu iz njegove nadležnosti i da više pažnje i vremena posveti onim predmetima u kojima presudjuje i donosi konacnu odluku", dodao je Slijepčević. U prilog tome je naveo da je, od konstituisanja u sadašnjem sastavu, Ustavni sud imao u proceduri 7.535 ustavnih žalbi, od kojih dve trećine nisu isunjavale uslove da o njima Sud odlučuje.