не плаши бабу с дебел колац
горан м. антић
пред фајронт
- лепи! дај за мене и за новинара по једну! али, пошто је пред фајронт, дај по дуплу! не буни се новинаре, знамо се који смо и какви смо - “немој дуплу”! то ти је оно, што каже народ – не плаши бабу с дебел чиндо...
- с комшију сам на суд, па сам све уилан. толике године смо лепо живели, као једна кућа, сад ме тужио суду. али, ја па на њега контратужбу! ће се накркају адвокати, оне крвопије; само банкари су побетер од њи'. оно, душа ваља, није тужио мене, него жену ми, али то му дође на исто; ако добије, опет ја мора да плаћам.
- зашто је тужио, питаш. за сексуално узнемиравање и тешке телесне повреде! ај ово за тешке телесне повреде и могу да разумем, жена ми, кад се изнервира, то ти један такав апаш, боље мазга да те ритне или брзи воз удари, него она кад попизди. али, за сексуално узнемиравање!
- ја си с моју жену много добро живим, свако јутро јој у кревет кафу доносим, на њу остаје само да је смеља и да скува. волимо се и не испуштамо се у јарибаш, сексуални живот нам је као у порњаве, свашта радимо, и свугде, на фрижидер, на шпорет (додуше, само кад су искључене рингле), само још не мож' да нађемо модус како да се укачимо на лустер. у инкриминисано јутро, то смо радили на веш машину, а пуштимо центрифугу. дрма па растура, као земљотрес у краљево!
- а већ неколко дана пре то сабајле, жена ме мобингује – запушио се сифон на судоперу, навирило се оно, онај гад, талог од кафу, масноћа, што ти не. а и на судоперу смо правили безобразно, пливају по ону тињу сперматозоиди. и жена ми по цео дан звоца, ка'ће очистиш сифон, па ка'ће очистиш сифон? а ја, брате, ти ме барем знаш, не волим да радим такви домаћински послови, у ствари, уопште не волим да радим било што, ја сам си човек школован, интелектуалац, кломфер у успешни гигант. онда је почела да ми приноси ручак на новину; ни тањир, ни кашика, виљушка, нож. што је ово сад? па, каже, док не откукаш судоперу, ја немам де да оперем судови, и има да једеш на новину, као студент; и ја што ћу, мацање, све осмице правим с оно залче леба по шерпу.
- и то јутро, пођем на работу, одрадисмо оно на центрифугу, она опет – добро, ће очистиш ли ти овај сифон, или ја да подносим тужбу за развод брака? реко, љубави, много се журим, касним на работу, али ето, због тебе, ће га очистим. она ми крна језичину, и отиде у радњу да купи провијант, нафаку за тај дан. ето ти прилика да утекнем! истрчим на сокак, и кога ће видим прво, комшију ми дотичног, с кога смо сад на суд. што је бре, комшијо, пита, де си се залауфао толко, мава ли те неко, само кажи, крв да му се напијем! на мене ми сина сијалица у мозак, као на проку проналазача! комшија је иначе тишљер, али умејатан човек, све му иде од анђела, у све се разбира, дајма чита једну оволку књигу, једину што има у кућу, “сам свој мајстор”.
- комшо, реко, спашавај ми брак, као редова рајана! закукала ми се судопера, жена ми оће да се разводи, а ја то не умем да оправим! жив ти ја, отидни ти, направи то, за тебе је то зајебанција, па моје пијење, на туђу славу! ајде бе, комшијо, нацери се он, тап тап по раме, за тебе све, гледај си ти работу, а хер комшија све ће реши, немаш гајле. и ја отперјам на работу, у једну душу.
- шта се после дешавало? жена ми док је била у дућан, комшија отрчи по алат и дође да откука сифон. а кажем ти, живели смо као једна кућа, он зна све де је код мене, као и ја код њега. и комша се загњете у онај елемент, као јазавац, само дупе му вири отуда, и почне да баје на онај сифон, који није чишћен од памтивека. е сад, за причу је битно, и за суд, оно што сам ти реко – комшија и ја смо генерација, слична грађа, још смо па и исту гардеробу, кошуље и чакшире, купили на некакву распродају; и жена ми се врати из пазар, види неко се натртио у судоперу, па помисли да сам ја, и да ме пријатно изненади што сам, ето, решио против свих мојих принципа да нешто у кућу урадим, да ме части, још па и због јутрошњу центрифугу, она комшију бангауу! за јајца отпозади, комшија се истера из памет, рипне као попарен пет'л, вррооуу! с лејку у судоперу, ицепи главу и падне у несвес'! дванаес копче су му ставили, и сад тужи жену ми за сексуално узнемиравање и тешке телесне повреде.
- али, ја па на њега контратужбу, научи ме адвокат. јербо, кад су комшију пуштили од пто, он право дома, пиштољ у шаке, и код мене на порту, с оволку чалму на чутуру. излазите, каже, душмани, ја да ви пресудим, ни моја жена ме не фаћа за јајца, глота, каже, јутре на деца леб месим, те туђа ће ме фаћа! жена и ја ћутимо као поганци у рупу, ја одма зовем полицију, дођоше, разоружаше га. и ја му поднесем контратужбу за опсаду породичне куће и покушај убиства.
-и на суд, имате ли дозволу за пиштољ, пита га судија, једна женска, комшија у своју одбрану, каже – не, часни суде, није то мој пиштољ, него на покојног брата ми. па имате ли неку потврду, пита судија, што је остало од покојнога брата, да утврдимо чињенично стање. имам, каже комшија, како да немам, ево доказ. и извади једну кесу, а из њу оволику коску, бутну, и бам! на астал пред судију. оно па женско, судија, одма изврна белци, и записничарка, ми трчи по воду, прскај, врћај у свесно стање, да се процес настави.
- разбарави се она, сад како се каже, судијница ли, пита, шта је бре ово? па, каже комшија, брат ми је погинао у саобраћајну несрећу, под дејством алкохола ударио у цистерну с бензин, букнало оно, спепелосало га, и то је све што је остало од њега!
Izvor: Vranjske
горан м. антић
пред фајронт
- лепи! дај за мене и за новинара по једну! али, пошто је пред фајронт, дај по дуплу! не буни се новинаре, знамо се који смо и какви смо - “немој дуплу”! то ти је оно, што каже народ – не плаши бабу с дебел чиндо...
- с комшију сам на суд, па сам све уилан. толике године смо лепо живели, као једна кућа, сад ме тужио суду. али, ја па на њега контратужбу! ће се накркају адвокати, оне крвопије; само банкари су побетер од њи'. оно, душа ваља, није тужио мене, него жену ми, али то му дође на исто; ако добије, опет ја мора да плаћам.
- зашто је тужио, питаш. за сексуално узнемиравање и тешке телесне повреде! ај ово за тешке телесне повреде и могу да разумем, жена ми, кад се изнервира, то ти један такав апаш, боље мазга да те ритне или брзи воз удари, него она кад попизди. али, за сексуално узнемиравање!
- ја си с моју жену много добро живим, свако јутро јој у кревет кафу доносим, на њу остаје само да је смеља и да скува. волимо се и не испуштамо се у јарибаш, сексуални живот нам је као у порњаве, свашта радимо, и свугде, на фрижидер, на шпорет (додуше, само кад су искључене рингле), само још не мож' да нађемо модус како да се укачимо на лустер. у инкриминисано јутро, то смо радили на веш машину, а пуштимо центрифугу. дрма па растура, као земљотрес у краљево!
- а већ неколко дана пре то сабајле, жена ме мобингује – запушио се сифон на судоперу, навирило се оно, онај гад, талог од кафу, масноћа, што ти не. а и на судоперу смо правили безобразно, пливају по ону тињу сперматозоиди. и жена ми по цео дан звоца, ка'ће очистиш сифон, па ка'ће очистиш сифон? а ја, брате, ти ме барем знаш, не волим да радим такви домаћински послови, у ствари, уопште не волим да радим било што, ја сам си човек школован, интелектуалац, кломфер у успешни гигант. онда је почела да ми приноси ручак на новину; ни тањир, ни кашика, виљушка, нож. што је ово сад? па, каже, док не откукаш судоперу, ја немам де да оперем судови, и има да једеш на новину, као студент; и ја што ћу, мацање, све осмице правим с оно залче леба по шерпу.
- и то јутро, пођем на работу, одрадисмо оно на центрифугу, она опет – добро, ће очистиш ли ти овај сифон, или ја да подносим тужбу за развод брака? реко, љубави, много се журим, касним на работу, али ето, због тебе, ће га очистим. она ми крна језичину, и отиде у радњу да купи провијант, нафаку за тај дан. ето ти прилика да утекнем! истрчим на сокак, и кога ће видим прво, комшију ми дотичног, с кога смо сад на суд. што је бре, комшијо, пита, де си се залауфао толко, мава ли те неко, само кажи, крв да му се напијем! на мене ми сина сијалица у мозак, као на проку проналазача! комшија је иначе тишљер, али умејатан човек, све му иде од анђела, у све се разбира, дајма чита једну оволку књигу, једину што има у кућу, “сам свој мајстор”.
- комшо, реко, спашавај ми брак, као редова рајана! закукала ми се судопера, жена ми оће да се разводи, а ја то не умем да оправим! жив ти ја, отидни ти, направи то, за тебе је то зајебанција, па моје пијење, на туђу славу! ајде бе, комшијо, нацери се он, тап тап по раме, за тебе све, гледај си ти работу, а хер комшија све ће реши, немаш гајле. и ја отперјам на работу, у једну душу.
- шта се после дешавало? жена ми док је била у дућан, комшија отрчи по алат и дође да откука сифон. а кажем ти, живели смо као једна кућа, он зна све де је код мене, као и ја код њега. и комша се загњете у онај елемент, као јазавац, само дупе му вири отуда, и почне да баје на онај сифон, који није чишћен од памтивека. е сад, за причу је битно, и за суд, оно што сам ти реко – комшија и ја смо генерација, слична грађа, још смо па и исту гардеробу, кошуље и чакшире, купили на некакву распродају; и жена ми се врати из пазар, види неко се натртио у судоперу, па помисли да сам ја, и да ме пријатно изненади што сам, ето, решио против свих мојих принципа да нешто у кућу урадим, да ме части, још па и због јутрошњу центрифугу, она комшију бангауу! за јајца отпозади, комшија се истера из памет, рипне као попарен пет'л, вррооуу! с лејку у судоперу, ицепи главу и падне у несвес'! дванаес копче су му ставили, и сад тужи жену ми за сексуално узнемиравање и тешке телесне повреде.
- али, ја па на њега контратужбу, научи ме адвокат. јербо, кад су комшију пуштили од пто, он право дома, пиштољ у шаке, и код мене на порту, с оволку чалму на чутуру. излазите, каже, душмани, ја да ви пресудим, ни моја жена ме не фаћа за јајца, глота, каже, јутре на деца леб месим, те туђа ће ме фаћа! жена и ја ћутимо као поганци у рупу, ја одма зовем полицију, дођоше, разоружаше га. и ја му поднесем контратужбу за опсаду породичне куће и покушај убиства.
-и на суд, имате ли дозволу за пиштољ, пита га судија, једна женска, комшија у своју одбрану, каже – не, часни суде, није то мој пиштољ, него на покојног брата ми. па имате ли неку потврду, пита судија, што је остало од покојнога брата, да утврдимо чињенично стање. имам, каже комшија, како да немам, ево доказ. и извади једну кесу, а из њу оволику коску, бутну, и бам! на астал пред судију. оно па женско, судија, одма изврна белци, и записничарка, ми трчи по воду, прскај, врћај у свесно стање, да се процес настави.
- разбарави се она, сад како се каже, судијница ли, пита, шта је бре ово? па, каже комшија, брат ми је погинао у саобраћајну несрећу, под дејством алкохола ударио у цистерну с бензин, букнало оно, спепелосало га, и то је све што је остало од њега!
Izvor: Vranjske