Prebrojte i pregledajte svoje mladeže

[crvendac_011]

Prebrojte i pregledajte svoje mladeže

Ljepota.ba 12.06.2010 12:21



S obzirom na to da je vreme letnjih vrućina i štetnog UV zračenja pred nama je tema o mladežima, i najzloćudnijem tumoru, odnosno melanomu kože koja je uvek aktuelna

Prije ljeta potrebno je pregledati, kao i prebrojiti mladeže. Istraživanje je pokazalo da osobe koje imaju više od 20 mladeža trebaju izbjegavati sunčanje, kao i solarij, jer spadaju u rizičnu grupu za nastanak melanoma.

Svaki mladež koji je veći od 6 mm, ima nejasan rub, krvari, ili je promjenio boju, svakako je sumnjiv i zahtijeva dermatološku obradu.
Ne zaboravite da sunčanje uvijek treba biti „pametno sunčanje“, te da jedino preparati sa visokim zaštitnim faktorom mogu zaštiti našu kožu i spriječiti nastanak zloćudnih promjena koje danas i nisu tako rijetka pojava.

 

[crvendac_011]

Mladeži produžavaju život?

Mladeži produžavaju život?

Blic žena

Savremenoj nauci je nepoznata biološka funkcija mladeža ili neva, kako se nazivaju u medicini. Ne zna se čak ni da li su oni nekakav defekt ili odraz određenih procesa u organizmu. Ipak, nema čoveka bez mladeža, jer ih priroda, očigledno, poklanja svima bez izuzetka, mada ne u istom broju, boji ili obliku. Mogu se pojaviti bilo gde: na kosmatom delu glave, na grudima, leđima, ispod pazuha, između prstiju...



Većina ljudi ima između 10 i 40 mladeža, iako njihov broj varira tokom života. To znači da novi mogu da se pojave u mladosti, a pošto traju oko 50 godina, neki od njih mogu nestati u kasnijem dobu.

Danas su mladeži potpuno normalna pojava, međutim, u srednjem veku su se smatrali pečatom đavola. Trista godina kasnije prevladalo je verovanje da donose sreću i da deluju erotično. Žene su počele same da ih crtaju ili lepe ne samo na licu, već i na drugim, skrivenim delovima tela.

U naše vreme mladeži nisu obavijeni bilo kakvom mistikom, mada ima ljudi koji smatraju da je ogrebati mladež isto što i razbiti ogledalo. Ali to nema nikakve veze s mistikom. Onkolozi kažu da u retkim slučajevima mladeži mogu da se izrode u rak kože, naročito posle povrede ili preteranog sunčanja.

Britanski genetičari i američki stručnjaci za starenje čoveka, na čelu sa Veronikom Batajli i Timom Spektorom iz londonskog Kraljevskog koledža, objavili su u časopisu "Cancer Epidemiology Biomarkers & Prevention" Američkog udruženja za istraživanje raka rezultate svog 10-godišnjeg rada. Naučnici su pregledali skoro dve hiljade ljudi (preko 900 pari blizanaca) starosti od 18 do 79 godina i došli su do sledećeg zaključka: što su mladeži krupniji i brojniji na telu čoveka, to on sporije stari.

"Na telu čoveka evropeidne rase u proseku može da se nabroji oko 30 mladeža", kaže Veronika Batajli. "Njihov prečnik iznosi od jedan do pet milimetara. Međutim, ima i osoba sa stotinu mladeža, među kojima se nađu i oni krupniji." Naučnica kaže da ona i njeni saradnici nisu imali za cilj da otkriju koliko su srećni ljudi sa tako mnogo mladeža. "Ali smo ustanovili da duže žive. A ukoliko dve osobe imaju isto godina, biološki je mlađa ona sa više mladeža. Razlika dostiže i do 10 godina."

Ako je verovati rezultatima ovog istraživanja, svakih 25 mladeža mimo onih prosečnih 30 snižavaju biološku starost za dve do tri godine i približno toliko produžavaju život.

Pravo na dug život

Proučavajući mladeže, genetičari su došli do sledećeg zaključka: Što čovek ima više mladeža, to je veća verovatnoća da njegov DNK poseduje poseban mehanizam zaštite od starenja. Ali, nažalost, oni za sada nisu uspeli da otkriju tajnu tog mehanizma. Međutim, ipak su ustanovili vezu između broja mladeža i dužine telomera - končastih krajeva hromozoma, koji se sve više skraćuju kako organizam stari. Na kraju nestaju, ćelija prestaje da se deli i umire. Ispostavlja se da čovek sa više mladeža ima duže telomere, što znači da su mu ćelije dugovečnije. Ali zašto - ostaje tajna. A dok je naučnici ne odgonetnu, onkolozi savetuju osobama "obdarenim " brojnim mladežima da ne preteruju sa sunčanjem da bi maksimalno iskoristili svoju biološku predispoziciju za dug život.

 

[Golden red]

Zablude o mladežima i melanomu




Odavno je poznato da se sa mladežima ne treba igrati. Jednom godišnje posetite dermatologa u svom gradu kako biste bili sigurni da su sva vaša "jedinstvena obeležja" dobroćudna

​

​

Ipak, i dalje nas određeni mitovi vode u greške koje mogu biti ozbiljne pa i kobne. Gde najčešće grešimo i šta sve ne znamo o mladežima i melanomu?

Zabluda broj jedan - Samo ljudi bele rase mogu imati melanom

Potpuna zabluda. Podaci pokazuju da afro-amerikanci dobijaju melanom na regijama koje nisu izložene Suncu: sluzokoža genitalija i usta, nokti ili stopala. Kod osoba bele rase melanom se u 90% slučajeva javlja na delovima tela izloženim sunčevoj svetlosti a kod tamnoputih u svega 30%.

Zabluda broj dva - Mladeži koji imaju dlake ne mogu biti karcinomi

Napredak dijagnostike melanoma ukazuje da je ovo pravilo postalo zabluda. Kada mladež sa dlakama postane melanom dlake postoje i dalje. Tek kasnije, kako maligne ćelije napreduju uništava se koren dlake i one nestaju. To znači da samo kod napredovalih melanoma nećemo naći dlaku ali da u stadijumu u kome možemo operativno izlečiti ovaj karcinom dlaka još uvek postoji.

Zabluda broj tri - Svaki melanom ispunjava ABCD pravilo (asimetrija, nepravilna ivica, promena boje, veličina veća od 6mm) pa je lako bez lekara primetiti loš mladež

U pitanju je delimična zabluda jer pravilo važi samo za odredjeni tip mladeža. Melanomi koji su nodularni - okruglasti ne ispunjavaju ovo pravilo a najagresivniji su. Pacijenti ih često previde jer ne ispunjavaju ni jedan od kriterijuma koji se najčešće pominju u medijima. Njihova karakteristika je iznenadan i brz rast. Ovo nije jedini primer. Melanom ne mora imati ni malo pigmenta i tada se naziva amelanotični a manifestuje se nejasnim crvenilom na koži.

Zabluda broj četiri - Ne boli, znači dobar je

Velika zabluda. Iako je melanom jedan od najagresivnijih karcinoma on raste bez ikakvih simptoma. Kada prokrvari ili počne da boli najčešće je već kasno jer krvarenje označava poodmakli stadijum melanoma.

Zabluda broj pet - Uklanjanje mladeža laserom je najbezbednije

Ogromna zabluda! Laseri su mistifikovani, plasiraju se informacije da ne oštećuju kožu, da intervencije ne bole i da se ne stvara ožiljak nakon intervencije, što su sve potpuno pogrešne i netačne informacije. Uz sve ispred navedeno, laser uvek izgori i ispari ceo mladež tako da se on ne može poslati na patohistološku analizu. Koliko god mladež delovao zdravo, jedino patohistološka analiza može da verifikuje da je on i zaista zdrav. Nodularni amelanotični mladeži izgledaju kao bradavičasti čvorić boje kože, bez uobičajenih kriterijuma za melanom. Patolog je jedini lekar koji ga može pouzdano dijagnostifikovati na osnovu pregleda ćelija u uzorku uklonjenog mladeža. Dermoskopija mladeža bez pigmenta može biti nedovoljna da razlikuje zdrav od bolesnog mladeža. Energija laserskog zraka može stimulisati ćelije mladeža da postanu maligne, kao što ih svaka druga iritacija može izmeniti.

Zabluda broj šest - Ogrebao sam mladež, mogao bih da dobijem rak

Zabluda. Mladež kao i svaki drugi deo naše kože može da se povredi i da zaraste bez posledica.

Zabluda broj sedam - Kiselina uspešno skida sve ćelije mladeža

Strašna zabluda. Zastrašujuca procedura kojom nestručna lica “tope” mladeže kiselinom i time dovode u opasnost živote ljudi koji veruju da je to “prirodna metoda” i da je samim tim potpuno bezbedna. Posledice se vide nakon nekog vremena kada se pojave metastaze na unutrašnjim organima.

Zabluda broj osam - Korišćenje solarijuma nije štetnije od sunčevog zračenja

Potpuno netačno. Sunčevo zračenje sadrži UVA i UVB zračenje a solarijumi i do 97% UVA zračenja. UVB zračenje nas opominje da gorimo tako što dovodi do crvenila kože. Isto tako dovodi do zadebljanja kože kako bi ona postala manje propusna za UVA zračenje. U solarijumu nemamo osećaj da gorimo a zraci prodiru duboko u kožu i dovode do preranog starenja kao i izmena u ćelijskoj strukturi kože. Više puta je dokazano je da je UVA zračenje kancerogeno.

Zabluda broj devet - Ne treba dirati mladež da ne bi nastao rak kože

Ovo je najopasniji način razmišljanja. Hirurška intervencija uklanjanja mladeža ne može dovesti do lošeg ishoda. Uklanjanjem ćelija mladeža na tom mestu nikada više ne možete imati rak koji nastaje od tih ćelija. Jedini lek do sada pronadjen za rani melanom jeste upravo hirurško uklanjanje ćelija mladeža. Samo na taj način ne mogu nastati metastaze. Ne diranjem mladeža koji se promenio omogućavamo kancerogenim ćelijama da prodju kroz celu dubinu kože i odu u unutrašnje organe dajući metastaze melanoma za koje za sada ne postoji lek.




Izvor: B92

 

[maja_jevtic]

S toplijim danima, kada smo izloženiji suncu, promene na koži mogu biti znak melanoma, najtežeg oblika raka kože...

Foto: Profimedia
Mladeži, koji sami po sebi nisu opasni, ponekad mogu znak upozorenja na ozbiljnu bolest. U odnosu na ostale oblike raka, melanom ili rak kože mnogo je lakše uočiti, a ako je rano otkriven, u velikom broju slučajeva biva izlečena.

Riziku od melanoma, koji je najopasniji oblik raka kože, izloženi smo svi, ali neki više od drugih: osobe bledog tena i sklone opekotinama od sunca, osobe koje su zadobile opekotine od sunca u detinjstvu, oni koji mnogo vremena provode na suncu (npr. zbog posla ili hobija) ili su izloženi intenzivnom sunčevom zračenju u kratkom periodu (tokom godišnjeg odmora), osobe koje koriste solarijume, oni koji imaju više od 50 mladeža ili u porodici imaju nekoga ko je imao rak kože, svi stariji od 50 godina..

U faktore rizika spadaju genetsko nasleđe i godine života, jer se vremenom akumiliraju negativni efekti zračenja i uticaja sredine, ali i rizičnog ponašanja, kakvo je boravak u solarijumu. Koža pamti Od 50 do 80 odsto ukupnog ukupnog oštećenja kože od sunca apsorbuje se do 18 godine života i zato je veoma značajna zaštita dece i adolescenata od sunca. Iako nije precizno utvrđeno vreme izlaganja suncu koje nije štetna, veruje se da je od pet do trideset minuta dnevno dovoljno da se sintetiše potrebna količina vitamina D3, a da svako duže izlaganje sunčevima zracima povećava rizik od raka kože.

Opasnost za tinejdžere posebno predstavlja upotreba solarijuma, koji emitiju samo UVA zrake, a ne mogu dovesti do adekvatne sinteze vitamina D. Sunčanjem u solarijumu rizik od melanoma povećava se za 75 odsto.

Najbolja zaštita je izbegavanje direktnog dejstva sunca u periodu kada je ono najntenzivnije. Pokušajte, dok ste napolju, da hodate što više po hladovini i obucite adekvatnu odeću, koja je najbolja zaštita od sunca. Dugački rukavi, duge nogavice, šeširi sa širokim obodom i tamne naočare zaštitiće veći deo vašeg tela, a ostali manji deo zaštitite kremom.

Radi lakšeg uočavanja promena na mladežu treba poznavati ABCDE pravila, gde svako slovo označava nepravilnost na koži na koju treba obratiti posebnu pažnju.

lisa.rs