Prazne se lokali u Novom Sadu

Učlanjen(a)
07.02.2010
Poruka
14.864
Prazne se lokali u Novom Sadu







Izvor:
B92.net



Novi Sad -- Iako Vlada Vojvodine tvrdi da je nezaposlenost pod kontrolom, čini se da se u Novom Sadu privatnici sve češče odlučuju da stave katanac na svoje poslovanje.



21211949564ed4d8e85f50c478555926_orig.jpg



To potvrđuje i činjenica da je, i pored popusta prilikom rentiranja, veliki broj lokala u Novom Sadu prazan.Troškovi, nove takse i smanjen promet naterali su Cvetka Mihaljicu da posle 20 godina sruši kiosk u centru Novog Sada. Sad već bivši radnici završili su na birou, a on je od uspešnog preduzetnika poslovanje sveo na ovu radnju sa polupraznim rafovima.

"Plaćali smo za tende, plaćali smo što nam frižider stoji ispred trafike, a promet je bio smanjen 50 odsto. Još dođe inspekcija, sad će doći i naći će neku manu, rećiće iskrivljena ti je cena. Odeš kod sudije za prekršaje i to je odmah kazna", kaže Mihaljica.

Totalna rasprodaja i sablasno prazni lokali u poslovnom centru "Lupus" potvrđuju da se građani sve ređe odlučuju na samostalan biznis.

Prema podacima Vojvođanskog udruženje trgovaca, na jednu otvorenu radnju u Novom Sadu dolaze čak tri zatvorene

"Povećava se cena goriva, cena gasa, grejanja, taksi... A istovremeno vas ograničavaju maržama, najnovija je sad ova marža na jogurt. Smešno, jer jer ja treba da prodam 200 jogurta da zaradim 80 dinara, to je za celu nedelju. Ko da plati radnike, njihove doprinose? Ili ona izmišljotina da treba da se plati i SOKOJ-u za slušanje muzike", objašnjava Slavica Petkovska Brkić iz Vojvođanskog udruženja trgovaca.

Ona dodaje da odobren popust na rentu lokala gotovo ne znači ništa, jer je ranije cena zakupa znatno porasla.

To, prema njenim rečima, znači da će se negativan trend zatvaranja lokala nastaviti, jer se država trudi da cene životnih namirnica ne budu visoke, dok preduzetnicima stalno poskupljuju troškovi poslovanja.
 
Učlanjen(a)
07.02.2010
Poruka
14.864
Prazne se i prestonički lokali










Izvor:
B92.net






Beograd -- Cene zakupa poslovnog prostora u Srbiji nikada nisu bile povoljnije. Ponuda je bogata, a uprkos niskim cenama većina lokala je pod katancem.

U poslednjih godinu dana kirije su manje i do 50 odsto, ali ni to ne privlači zakupce.
Izuzetak je samo potez od Terazija do Kalemegdana u Beogradu, gde slobodnih lokala nema, a cene su i dalje paprene, mesečno između 100 i 150 evra po kvadratu.



269939714f06b4cd44b2e633285975_orig.jpg



Traže se lokali i u kineskim tržnim centrima, gde se manji prostori izdaju i za 2.000 evra mesečno.

Sav ostali poslovni prostor u glavnom gradu, prema rečima Aleksandre Kon, suvlasnice agencije Alka,teško nalazi stanare bez obzira na to što ima i onih gde kirija košta samo oko pet evra po kvadratu.

Nekada atraktivni tržni centri poput „Čumića“, „Siti pasaža“, „Milenijuma“ prvo su izgubili posetioce, a onda i zakupce.

Sve veći broj vlasnika piljarnica, butika, trafika, kafića, pekara
u Novom Sadu navodi da im je, zbog malog prometa, isplativo samo da „stave ključ u bravu“.

Polovina poslovnog prostora u tržnim centrima „Apolo“, „Lupus“, „Dalton“ i „Pariski magazin“ i na „Spensu“ nije zakupljena.

JP „Poslovni prostor“ je oglasio licitaciju za 34 poslovna prostora i dva skladišta, čija je početna cena kvadrata u proseku 350 dinara.

Na spisku je najjeftinija zakupnina od 2.760 dinara za lokal od 23 kvadrata u Jevrejskoj ulici, anajskuplji je prostor od 391 kvadrat na Trgu slobode, predviđen za bankarstvo, ugostiteljstvo i trgovinu - 887.179 dinara.

Kineski tržni centar je pun zakupaca, dok u „Bazaru“ nema niti jednog zakupljenog lokala.

I u gradu na Nišavi je pala cena zakupa lokala između 20 i 50 odsto. Najviše praznog poslovnog prostora ima u tržnim centrima „Kalča“ i „Podzemni prolaz“.

Nisu retki slučajevi da vlasnici svoj poslovni prostor nude bez naknade samo da ne stoji prazan i da se izmiruju komunalije.

Primera radi, zakup lokala u tržnim centrima i u samom centru Niša staje od 15 do 40 evra po kvadratu. Samo u užem centru Niša oko 400 lokala je prazno, a Niš više nije atraktivan ni Kinezima.

Brojne trgovinske i zanatske radnje u Čačku u poslednjih nekoliko meseci stavile su katance na brave. Tako je, recimo, lokal na Gradskom šetalištu lane promenio tri zakupca, koji su prodavali različitu robu, ali im nije išlo.

“Jedino što opstaje su kafići, osiguravajuća društva, prodavnice mobilnih telefona i banke.Zakup lokala u centru Čačka je oko 20 evra po kvadratu. Toliku cenu ne može da isprati nijedna druga delatnost osim onih koje donose veliki profit, pre svega, banke. U čačanskim agencijama, ipak, vlada veliko interesovanje za kupovinu poslovnog prostora u centru grada. Cene se kreću od 3.000 do 3.500 evra po kvadratu”, kaže Rade Simović iz agencije „Tatalović“.
 
Natrag
Top