LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Prazna priča o manjim nametima
27. januar 2011. | Piše: Lj. Malešević | Izvor: Dnevnik
Udruženje poslodavaca “ Poslodavac”, čiji je predsednik prvi čovek „MK-grupe„ Miodrag Kostić, zatražilo je smanjenje poreza i doprinosa na zarade da bi se, kako tvrdi, oko 800.000 radnika koji sada rade u sivoj ekonomiji uvelo u legalne tokove. On ističe da gazde koje odavno muče nelikvidnost i razne administrativne prepreke, smatraju da bi smanjenje tih stopa omogućilo veći obuhvat naplate i urednije izvršavanje obaveza, od čega bi sve zainteresovane strane, dakle, i oni, ali i država i zaposleni, imali koristi.
Ovakav zahtev, koji je samo jedan od nekoliko koji su prošle godine javno izneti, da se ostvaruje ono što je u proleće prošle godine najavila ministarska finansija Diana Dragutinović najavljujući poreske reforme u ovoj godini, “kucao” bi na otvorena vrata.
Međutim, teško je poverovati u to da bi nakon usvojenog budžeta, koji ima planirani deficit ali i već najavljene dodatne troškove mimo njega, mogao dozvoliti da se sada smanjuju porezi na zarade. S druge strane, pošto je ovo predizborna godina, moguće je da se vlast odluči i na takav potez, a da kroz povećanje nekih drugih poreza nadomesti to što bi izgubila smanjenjem doprinosa na zaradu.
Naime, ministarka Dragutinović prošlog proleća je najavila novi poreski sistem u ovoj godini po kojem bi doprinosi na zarade trebalo da budu smanjeni između 15 i 30 odsto, a da će, s druge strane, biti povećan porez na potrošnju podizanjem akciza na cigarete i alkohol.
Ona je precizirala da se razmatra smanjenje poreza na zarade za trećinu jer je procenjeno da bi to moglo podstaći proizvodnju i zaposlenost, dodajući da bi ujedno donelo i značajno olakšanje poslodavcima.
"Poresko opterećenje za 100 dinara neto plate je oko 60 dinara. Zamislite da poslodavac umesto 160 dinara plaća najviše 140 dinara. To je za njega značajno olakšanje", izjavila je tada ministarka, dodajući da visina poreskog opterećenja zavisi od kategorije zaposlenih pa bi tako poslodavci bili potpuno oslobođeni plaćanja doprinosa za zaposlene koji primaju platu manju od 16.500 dinara, što je granica siromaštva.
Već nakon njene najave o potrebi smanjenja poreza i doprinosa na plate postavilo se pitanje kako će država nadomestiti eventualno smanjenje priliva novca u budžet.
Čulo se da - a s tim predlogom složili su se delimično i poslodavaci - da bi zaista trebalo smanjiti poreze i doprinose na zarade a konto povećanja PDV-a, no pod uslovom da se promeni način njegove naplate, ali i da država odustane od toga da ga od poslodavaca naplaćuje unapred. Državna računica nije se uklapala u takve predloge.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić još prošle godine izrazio je nevericu da će Vlada Srbije ove godine sprovesti poresku reformu koja će doneti smanjenje doprinosa na zarade od čak 30 odsto. Kako je objasnio, nije logično da se u godini pred izbore sprovede bilo kakva reforma, pa i da je najbolja.
Dodao je da ove 2011. kreće izborna kampanja, a nijedna vlada nikada nije pokušala da menja sistem u tom periodu. Ekonomista Milan Kovačević je istakao da najava smanjenja poreza na zarade a povećanja PDV-a znači da Vlada nije spremna da smanji javnu potrošnju.
On postavlja pitanje zašto Vlada ne ide na postepeno smanjenje poreza na zarade bez povećanja drugih nameta, tvrdeći da bi to čak moglo smanjiti deficit budžeta ako su spremni na to da istovremeno smanje javnu potrošnju.
Član premijerovog Ekonomskog saveta Mirko Arsić ocenio je da bi smanjenje doprinosa na zarade povećalo zaposlenost, dodajući da bi ih trebalo smanjiti najmanje 20 odsto i tvrdeći da bi se najveći deo gubitaka budžetskih prihoda zbog smanjenja doprinosa nadoknadio povećanjem PDV-a.
Porezi i doprinosi 60 odsto plate
Porez na zarade i doprinosi sada su oko 60 odsto zarade. Tako je porez na zaradu 12 posto, penzijski doprinos 22 odsto, za zdravstvo 12,3 odsto, a za slučaj nezaposlenosti jedan i po odsto. Polovinu tog iznosa država uzima iz bruto plate radnika, a polovinu iz prihoda firme.
B92
27. januar 2011. | Piše: Lj. Malešević | Izvor: Dnevnik
Udruženje poslodavaca “ Poslodavac”, čiji je predsednik prvi čovek „MK-grupe„ Miodrag Kostić, zatražilo je smanjenje poreza i doprinosa na zarade da bi se, kako tvrdi, oko 800.000 radnika koji sada rade u sivoj ekonomiji uvelo u legalne tokove. On ističe da gazde koje odavno muče nelikvidnost i razne administrativne prepreke, smatraju da bi smanjenje tih stopa omogućilo veći obuhvat naplate i urednije izvršavanje obaveza, od čega bi sve zainteresovane strane, dakle, i oni, ali i država i zaposleni, imali koristi.
Ovakav zahtev, koji je samo jedan od nekoliko koji su prošle godine javno izneti, da se ostvaruje ono što je u proleće prošle godine najavila ministarska finansija Diana Dragutinović najavljujući poreske reforme u ovoj godini, “kucao” bi na otvorena vrata.
Međutim, teško je poverovati u to da bi nakon usvojenog budžeta, koji ima planirani deficit ali i već najavljene dodatne troškove mimo njega, mogao dozvoliti da se sada smanjuju porezi na zarade. S druge strane, pošto je ovo predizborna godina, moguće je da se vlast odluči i na takav potez, a da kroz povećanje nekih drugih poreza nadomesti to što bi izgubila smanjenjem doprinosa na zaradu.
Naime, ministarka Dragutinović prošlog proleća je najavila novi poreski sistem u ovoj godini po kojem bi doprinosi na zarade trebalo da budu smanjeni između 15 i 30 odsto, a da će, s druge strane, biti povećan porez na potrošnju podizanjem akciza na cigarete i alkohol.
Ona je precizirala da se razmatra smanjenje poreza na zarade za trećinu jer je procenjeno da bi to moglo podstaći proizvodnju i zaposlenost, dodajući da bi ujedno donelo i značajno olakšanje poslodavcima.
"Poresko opterećenje za 100 dinara neto plate je oko 60 dinara. Zamislite da poslodavac umesto 160 dinara plaća najviše 140 dinara. To je za njega značajno olakšanje", izjavila je tada ministarka, dodajući da visina poreskog opterećenja zavisi od kategorije zaposlenih pa bi tako poslodavci bili potpuno oslobođeni plaćanja doprinosa za zaposlene koji primaju platu manju od 16.500 dinara, što je granica siromaštva.
Već nakon njene najave o potrebi smanjenja poreza i doprinosa na plate postavilo se pitanje kako će država nadomestiti eventualno smanjenje priliva novca u budžet.
Čulo se da - a s tim predlogom složili su se delimično i poslodavaci - da bi zaista trebalo smanjiti poreze i doprinose na zarade a konto povećanja PDV-a, no pod uslovom da se promeni način njegove naplate, ali i da država odustane od toga da ga od poslodavaca naplaćuje unapred. Državna računica nije se uklapala u takve predloge.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić još prošle godine izrazio je nevericu da će Vlada Srbije ove godine sprovesti poresku reformu koja će doneti smanjenje doprinosa na zarade od čak 30 odsto. Kako je objasnio, nije logično da se u godini pred izbore sprovede bilo kakva reforma, pa i da je najbolja.
Dodao je da ove 2011. kreće izborna kampanja, a nijedna vlada nikada nije pokušala da menja sistem u tom periodu. Ekonomista Milan Kovačević je istakao da najava smanjenja poreza na zarade a povećanja PDV-a znači da Vlada nije spremna da smanji javnu potrošnju.
On postavlja pitanje zašto Vlada ne ide na postepeno smanjenje poreza na zarade bez povećanja drugih nameta, tvrdeći da bi to čak moglo smanjiti deficit budžeta ako su spremni na to da istovremeno smanje javnu potrošnju.
Član premijerovog Ekonomskog saveta Mirko Arsić ocenio je da bi smanjenje doprinosa na zarade povećalo zaposlenost, dodajući da bi ih trebalo smanjiti najmanje 20 odsto i tvrdeći da bi se najveći deo gubitaka budžetskih prihoda zbog smanjenja doprinosa nadoknadio povećanjem PDV-a.
Porezi i doprinosi 60 odsto plate
Porez na zarade i doprinosi sada su oko 60 odsto zarade. Tako je porez na zaradu 12 posto, penzijski doprinos 22 odsto, za zdravstvo 12,3 odsto, a za slučaj nezaposlenosti jedan i po odsto. Polovinu tog iznosa država uzima iz bruto plate radnika, a polovinu iz prihoda firme.
B92