Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Prazan džep sanja Evropu
Među više od 723.000 nezaposlenih građana Srbije, koliko ih je zvanično bilo početkom decembra, nije malo onih koji odluku o ukidanju viznog režima za države Evropske unije vide kao priliku da konačno reše svoje egzistencijalne probleme. Rok od 90 dana, koliko tokom šest meseci mogu da se zadrže u zemljama EU, za mnoge nezaposlene je dovoljan period za privremeno zaposlenje i zaradu od koje će moći da prežive ostatak godine.
Problem je, upozoravaju nadležni, što vize ukinute za putovanja u EU znače slobodan protok ljudi, ali ne i radne snage, jer za zapošljavanje u EU i dalje su neophodne radne vize. U Kancelariji za evropske integracije podsećaju da ukidanje viza može da olakša direktni kontakt sa potencijalnim poslodavcima, ali radne vize i dalje ostaju - obavezne.
Naši građani mogu da rade privremene, sezonske poslove, pre svega u ugostiteljstvu, poljoprivredi, građevini. Ali, i za te delatnosti je obavezna radna dozvola, odnosno radna viza, jer u suprotnom posledice snose i poslodavci i radnici, upozoravaju u Migracionom servisnom centru u Beogradu.
Advokat Igor Paunović podseća da se boravak u zemljama EU reguliše na osnovu pravila o kretanju i boravku stranaca države u kojoj se nalaze.
- Ukoliko neko bude zatečen da radi bez dozvole ili na crno, podleže readmisiji, odnosno deportaciji. U zemljama EU postoji, međutim, novi plavi karton, kako bi se regulisalo crno tržište radne snage i privukli kvalifikovani radnici iz zemalja koje nisu u EU. To je jedinstvena evropska radna viza, koja, kada se jedanput dobije, važi za sve države EU osim u Velikoj Britaniji, Irskoj i Danskoj. Onaj ko dobije plavi karton može za sebe i svoju porodicu da ostvari određena socijalna prava i pomoć u periodu od jedne do četiri godine. Zemlje koje su usvojile ovaj program, njih 24, imaju rok do 2011. da ga ugrade u nacionalno zakonodavstvo - objašnjava advokat Paunović.
Prema podacima Eurostata, u zemljama EU trenutno radi između četiri i po i osam miliona radnika na crno, većinom u građevinarstvu, ugostiteljstvu i poljoprivredi.
Zemlje EU su propisale stroge kazne za poslodavce koji se ogluše o nove propise. Tako, na primer, ako se utvrdi da je radnika na crno angažovala kompanija koja se bavi javnim nabavkama ili posluje sa državom, dobija zabranu učešća na tenderima u roku od pet godina. Kazne za poslodavce su rigorozne - od velikih novčanih iznosa do zatvora.
Dražen Maravić, šef Biroa za međunarodnu saradnju MUP-a, objašnjava da je u slučaju ilegalnog imigranta podeljena odgovornost zemlje u kojoj se nalazi i zemlje čiji je državljanin:
- Država prijema, međutim, treba da ih locira i utvrdi njihov boravišni status.
Bez obzira na sve, nema sumnje da će hiljade nezaposlenih Srba pokušati da nađe radno mesto na Zapadu, kao što su to ranije uradile komšije iz Rumunije i Bugarske.
U izveštaju Medija Galupa, posvećenog ovome, zaključuje se da će vizna liberalizacija proizvesti talas migracije, ali da neće biti masovan. Istraživanje pokazuje da bi se gotovo četvrtina građana Srbije rado zaposlila na Zapadu. Najviše građana koji bi napustili Srbiju evropsku platu bi zarađivali u Nemačkoj. Među onima koji su najspremniji da krenu trbuhom za kruhom su žitelji jugoistočne Srbije, dok se Beograđani i stanovnici centralne i zapadne Srbije teže odlučuju za napuštanje domovine.
Ipak valja znati da ni razvijenim zemljama Evrope ne cvetaju ekonomske ruže. Službe za zapošljavanje nude znatno manje radnih mesta nego pre samo 12 meseci. Dok je prošle godine na sajtu njnjnj.europa.eu koji služi kao zvanična baza podataka za ponudu poslova, bilo 1,2 miliona slobodnih radnih mesta, ove godine ih je tek 450.000.
Ko ima šansu
Evropska unija uvođenjem takozvane plave karte želi da privuče inženjere, lekare, stručnjake za informatiku, naučne istraživače i druge stručnjake pošto je suočena sa nedovoljnim brojem visokokvalifikovanih radnika, jer je stanovništvo EU sve starije - kažu u našem Migracionom servisnom centru.
Plan je sličan programima koji postoje u SAD, Australiji i Kanadi.
- Imigracija visokokvalifikovanih radnika u Evropu povećava našu konkurentnost i ekonomski rast. Takvi imigranti uvek su dobrodošli u EU - rekao je evropski komesar Žak Baro.
Najbolje u Norveškoj
Prema pokazateljima Agencije za statistiku Evropske unije, Eurostat, u jednoj od najbogatijih zemalja sveta, Norveškoj, čije tržište rada nudi najviše mogućnosti, stopa nezaposlenosti je 3,2 odsto i najniža je u celoj Evropi.
Norveška se oslanja na bogate zalihe nafte i zemnog gasa i najviše zaposlenih ima upravo u sektoru eksploatacije nafte. Osim toga, norveška vlada ima poseban fond iz kojeg, pored ostalog, finansira kurseve prekvalifikacije i pomaže nezaposlenima da se što pre vrate na posao.
Francuski slučaj
Francuske vlasti se često uzimaju kao primer lokalpatriotizma u odbrani radnih mesta od najezde radnika iz istočne Evrope. One izdaju takozavnu privremenu radnu dozvolu, i to stranim državljanima koji su pozvani na privremeni rad ne duži od godinu dana. Ipak, i ova vrsta zapošljavanja je moguća samo ukoliko u Francuskoj nema raspoloživih kvalifikovanih radnika.
Najgore u Loznici i Leskovcu
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, najviše nezaposlenih čeka posao od jedne do dve godine, a slede oni koji na posao čekaju od tri do pet godina.
Naveća nezaposlenost je u Loznici, Leskovcu, Novom Pazaru, Jagodini i Kragujevcu, a najmanja u Beogradu, Valjevu, Užicu, Novom Sadu i Požarevcu.
Izvor: Večernje novosti
Među više od 723.000 nezaposlenih građana Srbije, koliko ih je zvanično bilo početkom decembra, nije malo onih koji odluku o ukidanju viznog režima za države Evropske unije vide kao priliku da konačno reše svoje egzistencijalne probleme. Rok od 90 dana, koliko tokom šest meseci mogu da se zadrže u zemljama EU, za mnoge nezaposlene je dovoljan period za privremeno zaposlenje i zaradu od koje će moći da prežive ostatak godine.
Problem je, upozoravaju nadležni, što vize ukinute za putovanja u EU znače slobodan protok ljudi, ali ne i radne snage, jer za zapošljavanje u EU i dalje su neophodne radne vize. U Kancelariji za evropske integracije podsećaju da ukidanje viza može da olakša direktni kontakt sa potencijalnim poslodavcima, ali radne vize i dalje ostaju - obavezne.
Naši građani mogu da rade privremene, sezonske poslove, pre svega u ugostiteljstvu, poljoprivredi, građevini. Ali, i za te delatnosti je obavezna radna dozvola, odnosno radna viza, jer u suprotnom posledice snose i poslodavci i radnici, upozoravaju u Migracionom servisnom centru u Beogradu.
Advokat Igor Paunović podseća da se boravak u zemljama EU reguliše na osnovu pravila o kretanju i boravku stranaca države u kojoj se nalaze.
- Ukoliko neko bude zatečen da radi bez dozvole ili na crno, podleže readmisiji, odnosno deportaciji. U zemljama EU postoji, međutim, novi plavi karton, kako bi se regulisalo crno tržište radne snage i privukli kvalifikovani radnici iz zemalja koje nisu u EU. To je jedinstvena evropska radna viza, koja, kada se jedanput dobije, važi za sve države EU osim u Velikoj Britaniji, Irskoj i Danskoj. Onaj ko dobije plavi karton može za sebe i svoju porodicu da ostvari određena socijalna prava i pomoć u periodu od jedne do četiri godine. Zemlje koje su usvojile ovaj program, njih 24, imaju rok do 2011. da ga ugrade u nacionalno zakonodavstvo - objašnjava advokat Paunović.
Prema podacima Eurostata, u zemljama EU trenutno radi između četiri i po i osam miliona radnika na crno, većinom u građevinarstvu, ugostiteljstvu i poljoprivredi.
Zemlje EU su propisale stroge kazne za poslodavce koji se ogluše o nove propise. Tako, na primer, ako se utvrdi da je radnika na crno angažovala kompanija koja se bavi javnim nabavkama ili posluje sa državom, dobija zabranu učešća na tenderima u roku od pet godina. Kazne za poslodavce su rigorozne - od velikih novčanih iznosa do zatvora.
Dražen Maravić, šef Biroa za međunarodnu saradnju MUP-a, objašnjava da je u slučaju ilegalnog imigranta podeljena odgovornost zemlje u kojoj se nalazi i zemlje čiji je državljanin:
- Država prijema, međutim, treba da ih locira i utvrdi njihov boravišni status.
Bez obzira na sve, nema sumnje da će hiljade nezaposlenih Srba pokušati da nađe radno mesto na Zapadu, kao što su to ranije uradile komšije iz Rumunije i Bugarske.
U izveštaju Medija Galupa, posvećenog ovome, zaključuje se da će vizna liberalizacija proizvesti talas migracije, ali da neće biti masovan. Istraživanje pokazuje da bi se gotovo četvrtina građana Srbije rado zaposlila na Zapadu. Najviše građana koji bi napustili Srbiju evropsku platu bi zarađivali u Nemačkoj. Među onima koji su najspremniji da krenu trbuhom za kruhom su žitelji jugoistočne Srbije, dok se Beograđani i stanovnici centralne i zapadne Srbije teže odlučuju za napuštanje domovine.
Ipak valja znati da ni razvijenim zemljama Evrope ne cvetaju ekonomske ruže. Službe za zapošljavanje nude znatno manje radnih mesta nego pre samo 12 meseci. Dok je prošle godine na sajtu njnjnj.europa.eu koji služi kao zvanična baza podataka za ponudu poslova, bilo 1,2 miliona slobodnih radnih mesta, ove godine ih je tek 450.000.
Ko ima šansu
Evropska unija uvođenjem takozvane plave karte želi da privuče inženjere, lekare, stručnjake za informatiku, naučne istraživače i druge stručnjake pošto je suočena sa nedovoljnim brojem visokokvalifikovanih radnika, jer je stanovništvo EU sve starije - kažu u našem Migracionom servisnom centru.
Plan je sličan programima koji postoje u SAD, Australiji i Kanadi.
- Imigracija visokokvalifikovanih radnika u Evropu povećava našu konkurentnost i ekonomski rast. Takvi imigranti uvek su dobrodošli u EU - rekao je evropski komesar Žak Baro.
Najbolje u Norveškoj
Prema pokazateljima Agencije za statistiku Evropske unije, Eurostat, u jednoj od najbogatijih zemalja sveta, Norveškoj, čije tržište rada nudi najviše mogućnosti, stopa nezaposlenosti je 3,2 odsto i najniža je u celoj Evropi.
Norveška se oslanja na bogate zalihe nafte i zemnog gasa i najviše zaposlenih ima upravo u sektoru eksploatacije nafte. Osim toga, norveška vlada ima poseban fond iz kojeg, pored ostalog, finansira kurseve prekvalifikacije i pomaže nezaposlenima da se što pre vrate na posao.
Francuski slučaj
Francuske vlasti se često uzimaju kao primer lokalpatriotizma u odbrani radnih mesta od najezde radnika iz istočne Evrope. One izdaju takozavnu privremenu radnu dozvolu, i to stranim državljanima koji su pozvani na privremeni rad ne duži od godinu dana. Ipak, i ova vrsta zapošljavanja je moguća samo ukoliko u Francuskoj nema raspoloživih kvalifikovanih radnika.
Najgore u Loznici i Leskovcu
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, najviše nezaposlenih čeka posao od jedne do dve godine, a slede oni koji na posao čekaju od tri do pet godina.
Naveća nezaposlenost je u Loznici, Leskovcu, Novom Pazaru, Jagodini i Kragujevcu, a najmanja u Beogradu, Valjevu, Užicu, Novom Sadu i Požarevcu.
Izvor: Večernje novosti