- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
Pravilni izbor namirnica put do zdravlja
Dijagnostički centri u kojima se može uraditi test intolerancije na hranu, krcati su danima, a na slobodan termin čeka se i po mesec dana. – Zvanična medicina nije upoznata sa metodama kojima se može preko laboratorijskog testa utvrditi uticaj hrane na organizam
Ono što je za jednog čoveka hrana, poručio je Lukrecije, rimski filozor i pesnik, za drugog bi moglo da bude jak otrov.Ni do današnjeg doba po tom pitanju ništa se značajno nije promenilo, osim cene koju pacijent mora da plati. Da bi neko uradio sve popularniji test na netoleranciju hrane moraće da odvoji i do 24.000 dinara. Cenu testiranja određuju laboratorijski reagensi koji su inače prilično skupi ali potrebni za sporovođenje ove metode. Bez obzira na to, interesovanje za zdrav način života postalo je deo svakodnevice, a uz pomoć ovog testa, tvrde stručnjaci, može da se otkrije koje namirnice otežavaju osobi da ostane zdrava i vitalna.
Dijagnostički centri i bihemijske laboratorije u kojima se može uraditi ovaj test krcati su, a na slobodan termin čeka se i po mesec dana. Cene se kreću se od 2.900 dinara do čak 23.700 u zavisnosti od metoda koje se primenjuju. U pojedinim laboratorijama rezultati netolerantnosti na namirnice dobijaju se na osnovu nalaza iz kapi pacijentove krvi. Netrpeljivost na namirnice može se utvrditi i na osnovu uzorka iz venske krvi i putem takozvanih biorezonantnih talasa. Programima je obuhvaćeno maksimalno 230 namirnica, dok se jedino u centru „Antiejdžing” ovaj test radi pomoću „biorezonantnih” talasa i to na 370 namirnica, uz ispitivanja dodatnih 300 agenasa kao što su emulgatori, polen, teški metali, dlake kućnih ljubimaca, pesticidi, bakterije, virusi...
Postavlja se, međutim, pitanje ko su zapravo građani kojima je potrebna ovakva vrsta pomoći. Mada je ciljna grupa jedinog savetovališta u našoj zemlji koja primenjuje program hrononutricije – zdrava populacija, na vrata ovog centra najčešće kucaju sugrađani sa zdravstvenim problemima.
– Dolaze osobe sa povišenim šećerom, trigliceridima, holesterolom, krvnim pritiskom, oboljenjem štitaste žlezde ali i karcinomima, što ukazuje na to da spadamo u bolesnu naciju. Na hiljadu pacijenata dolazi tek dvadesetak zdravih osoba – objašnjava dr Ana Gifing, iz dijagnostičkog centra „Antiejdžing”, koja izučava granu medicine koja se bavi individualnim režimom ishrane.
Endokrinolozi međutim smatraju da kada neko ima zdravstvene tegobe poput dijabetesa ili poremećaja u radu štitaste žlezde, najpre treba da zatraži pomoć u endokrinološkoj ambulanti, a ne u dijagnostičkim centrima ili laboratorijama.
Prof. dr Nebojša Lalić, zamenik direktora Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije, napominje da ishrana osoba sa endokrinološkim problemima ima velikog značaja u procesu ozdravljenja.
– Promenjen način ishrane igra veliku ulogu u lečenju dijabetesa, jer lekovi ne mogu da ostvare poseban efekat ako namirnice koje pacijenti unose nisu odgovarajuće. U oboljenjima štitaste žlezde je to ipak manje izraženo. Zvanična medicina nije upoznata sa metodama koje mogu da pokažu rezistenciju na pojedine vrste hrane. Nismo upoznati ni sa metodama kojima se može preko laboratorijskog testa utvrditi kakav će uticaj hrana imati na organizam i oboljenje – napominje dr Nebojša Lalić.
Posle testiranja kod većine pacijenta se utvrdi da negativno reaguju na mleko i mlečne proizvode. Ana Todorović, nutricionista Doma zdravlja „Savski venac”, napominje da mleko kao izvor kalcijuma može biti zamenjeno drugim namirnicama u ishrani poput susama, badema ili cimeta. Izostavljanje ovog minerala nije preporučljivo, napominje nutricionista DZ „Savski venac”.
– Zvanična medicina test ne priznaje, ali ne vidim razlog da se smatra štetnim. Iz iskustva pacijenata koji su se već podvrgavali testu intolerancije na hranu saznajemo da ova metoda dobrodošla. Time se organizam čisti od viška otrova, a popravlja se i opšte zdravstveno stanje. Ima i onih koji su se ugojili posle tretmana, što samo treba da bude znak da je prilikom konzumacije odabranih namirnica potrebno napraviti kvalitetan balans – ističe Todorovićeva.
Netolerancija na hranu je rastući problem savremenog društva, smatra mr Radmila Vrzić, specijalista medicinske biohemije iz laboratorije „Analiza”. Tegobe mogu biti različite, od stomačnih, neuroloških, respiratornih do dermatoloških, a sve češće i problemi sa regulacijom telesne težine.
– Netolerancija je posledica pojave antitela u našem organizmu. Antitela se bore protiv određene namirnice koju ne prepoznaju misleći da je neprijatelj tela. Pomoću „eliza” tehnike radimo 93 testa na 93 različite namirnice, kao i test na 40 vrsta hrane, ali i sve popularniji „skrining” test zbog najniže cene na koji se odlučuju pacijenti sa povećanom telesnom kilažom – objašnjava mr Vrzić.
Medicinske strudije pokazuju da više od 20 procenata stanovništva u svetu pati od netolerancije na hranu. Osim ovog testa, u „Antiejdžing” centru su hrononutritivnim režimom ishrane obuhvaćeni „in bodi” analiza, pregled nutricioniste i lekara specijaliste. Najugroženija grupa među pacijentima su žene pred menopauzom, ističe dr Gifing, dok su mlade devojke zbog estetskog momenta češći gosti ovog centra od mladića. Muškarci u godinama sa postojećim zdravstvenim tegobama su „najposlušniji”, dodaje doktorka, što pokazuju njihovi postignuti rezultati.
– Sa potpuno novim režimom ishrane, uz individualno uvođenje dodatnih minerala i vitamina, pacijenti uspevaju da spuste nivo holesterola sa deset na pet, da smršaju za dva meseca neverovatnih 28 kilograma – ističe dr Gifing.
U sezoni gripa aktuelno je i pitanje da li od tolikog gubitka kilograma može da nastrada imuni sistem pacijenta.
– To je zabluda, jer unosom pravih namirnica imunitet samo može da ojača, nikako da strada – tvrdi doktorka. Mala deca do tri godine ne treba da se podvrgavaju hrononutritivnom režimu ishrane – dodaje ona. Tek kada navrše pet godina i kada su spremna za saradnju mogu da urade popularni test netolerancije na hranu. Svaki roditelj bi trebalo da zna da belo brašno kao visoko kisela namirnica mora da bude izbačeno iz ishrane, kao i beli šećer, slatkiši, slatko mleko...
I dr Olga Hadžić, specijalista higijene u savetovalištu za ishranu pri privatnom Domu zdravlja „Dr Ristić”, ističe da netolerancija na hranu nije opasna po život, ali može kao dopunska metoda da pomogne u otklanjanju pojedinih tegoba.
– U DZ „DR Ristić” ova metoda se primenjuje od septembra. Uzorak krvi se uzima iz vene u prepodnevnim časovima. Radimo test na 96 namirnica, iako je dobro poznato da svaka osoba konzumira u proseku 40 namirnica – objašnjava dr Hadžić, napominjući da intolerancija na hranu nije nikakav univerzalni lek.
M. Brakočević
Politika
Dijagnostički centri u kojima se može uraditi test intolerancije na hranu, krcati su danima, a na slobodan termin čeka se i po mesec dana. – Zvanična medicina nije upoznata sa metodama kojima se može preko laboratorijskog testa utvrditi uticaj hrane na organizam
Ono što je za jednog čoveka hrana, poručio je Lukrecije, rimski filozor i pesnik, za drugog bi moglo da bude jak otrov.Ni do današnjeg doba po tom pitanju ništa se značajno nije promenilo, osim cene koju pacijent mora da plati. Da bi neko uradio sve popularniji test na netoleranciju hrane moraće da odvoji i do 24.000 dinara. Cenu testiranja određuju laboratorijski reagensi koji su inače prilično skupi ali potrebni za sporovođenje ove metode. Bez obzira na to, interesovanje za zdrav način života postalo je deo svakodnevice, a uz pomoć ovog testa, tvrde stručnjaci, može da se otkrije koje namirnice otežavaju osobi da ostane zdrava i vitalna.
Dijagnostički centri i bihemijske laboratorije u kojima se može uraditi ovaj test krcati su, a na slobodan termin čeka se i po mesec dana. Cene se kreću se od 2.900 dinara do čak 23.700 u zavisnosti od metoda koje se primenjuju. U pojedinim laboratorijama rezultati netolerantnosti na namirnice dobijaju se na osnovu nalaza iz kapi pacijentove krvi. Netrpeljivost na namirnice može se utvrditi i na osnovu uzorka iz venske krvi i putem takozvanih biorezonantnih talasa. Programima je obuhvaćeno maksimalno 230 namirnica, dok se jedino u centru „Antiejdžing” ovaj test radi pomoću „biorezonantnih” talasa i to na 370 namirnica, uz ispitivanja dodatnih 300 agenasa kao što su emulgatori, polen, teški metali, dlake kućnih ljubimaca, pesticidi, bakterije, virusi...
Postavlja se, međutim, pitanje ko su zapravo građani kojima je potrebna ovakva vrsta pomoći. Mada je ciljna grupa jedinog savetovališta u našoj zemlji koja primenjuje program hrononutricije – zdrava populacija, na vrata ovog centra najčešće kucaju sugrađani sa zdravstvenim problemima.
– Dolaze osobe sa povišenim šećerom, trigliceridima, holesterolom, krvnim pritiskom, oboljenjem štitaste žlezde ali i karcinomima, što ukazuje na to da spadamo u bolesnu naciju. Na hiljadu pacijenata dolazi tek dvadesetak zdravih osoba – objašnjava dr Ana Gifing, iz dijagnostičkog centra „Antiejdžing”, koja izučava granu medicine koja se bavi individualnim režimom ishrane.
Endokrinolozi međutim smatraju da kada neko ima zdravstvene tegobe poput dijabetesa ili poremećaja u radu štitaste žlezde, najpre treba da zatraži pomoć u endokrinološkoj ambulanti, a ne u dijagnostičkim centrima ili laboratorijama.
Prof. dr Nebojša Lalić, zamenik direktora Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije, napominje da ishrana osoba sa endokrinološkim problemima ima velikog značaja u procesu ozdravljenja.
– Promenjen način ishrane igra veliku ulogu u lečenju dijabetesa, jer lekovi ne mogu da ostvare poseban efekat ako namirnice koje pacijenti unose nisu odgovarajuće. U oboljenjima štitaste žlezde je to ipak manje izraženo. Zvanična medicina nije upoznata sa metodama koje mogu da pokažu rezistenciju na pojedine vrste hrane. Nismo upoznati ni sa metodama kojima se može preko laboratorijskog testa utvrditi kakav će uticaj hrana imati na organizam i oboljenje – napominje dr Nebojša Lalić.
Posle testiranja kod većine pacijenta se utvrdi da negativno reaguju na mleko i mlečne proizvode. Ana Todorović, nutricionista Doma zdravlja „Savski venac”, napominje da mleko kao izvor kalcijuma može biti zamenjeno drugim namirnicama u ishrani poput susama, badema ili cimeta. Izostavljanje ovog minerala nije preporučljivo, napominje nutricionista DZ „Savski venac”.
– Zvanična medicina test ne priznaje, ali ne vidim razlog da se smatra štetnim. Iz iskustva pacijenata koji su se već podvrgavali testu intolerancije na hranu saznajemo da ova metoda dobrodošla. Time se organizam čisti od viška otrova, a popravlja se i opšte zdravstveno stanje. Ima i onih koji su se ugojili posle tretmana, što samo treba da bude znak da je prilikom konzumacije odabranih namirnica potrebno napraviti kvalitetan balans – ističe Todorovićeva.
Netolerancija na hranu je rastući problem savremenog društva, smatra mr Radmila Vrzić, specijalista medicinske biohemije iz laboratorije „Analiza”. Tegobe mogu biti različite, od stomačnih, neuroloških, respiratornih do dermatoloških, a sve češće i problemi sa regulacijom telesne težine.
– Netolerancija je posledica pojave antitela u našem organizmu. Antitela se bore protiv određene namirnice koju ne prepoznaju misleći da je neprijatelj tela. Pomoću „eliza” tehnike radimo 93 testa na 93 različite namirnice, kao i test na 40 vrsta hrane, ali i sve popularniji „skrining” test zbog najniže cene na koji se odlučuju pacijenti sa povećanom telesnom kilažom – objašnjava mr Vrzić.
Medicinske strudije pokazuju da više od 20 procenata stanovništva u svetu pati od netolerancije na hranu. Osim ovog testa, u „Antiejdžing” centru su hrononutritivnim režimom ishrane obuhvaćeni „in bodi” analiza, pregled nutricioniste i lekara specijaliste. Najugroženija grupa među pacijentima su žene pred menopauzom, ističe dr Gifing, dok su mlade devojke zbog estetskog momenta češći gosti ovog centra od mladića. Muškarci u godinama sa postojećim zdravstvenim tegobama su „najposlušniji”, dodaje doktorka, što pokazuju njihovi postignuti rezultati.
– Sa potpuno novim režimom ishrane, uz individualno uvođenje dodatnih minerala i vitamina, pacijenti uspevaju da spuste nivo holesterola sa deset na pet, da smršaju za dva meseca neverovatnih 28 kilograma – ističe dr Gifing.
U sezoni gripa aktuelno je i pitanje da li od tolikog gubitka kilograma može da nastrada imuni sistem pacijenta.
– To je zabluda, jer unosom pravih namirnica imunitet samo može da ojača, nikako da strada – tvrdi doktorka. Mala deca do tri godine ne treba da se podvrgavaju hrononutritivnom režimu ishrane – dodaje ona. Tek kada navrše pet godina i kada su spremna za saradnju mogu da urade popularni test netolerancije na hranu. Svaki roditelj bi trebalo da zna da belo brašno kao visoko kisela namirnica mora da bude izbačeno iz ishrane, kao i beli šećer, slatkiši, slatko mleko...
I dr Olga Hadžić, specijalista higijene u savetovalištu za ishranu pri privatnom Domu zdravlja „Dr Ristić”, ističe da netolerancija na hranu nije opasna po život, ali može kao dopunska metoda da pomogne u otklanjanju pojedinih tegoba.
– U DZ „DR Ristić” ova metoda se primenjuje od septembra. Uzorak krvi se uzima iz vene u prepodnevnim časovima. Radimo test na 96 namirnica, iako je dobro poznato da svaka osoba konzumira u proseku 40 namirnica – objašnjava dr Hadžić, napominjući da intolerancija na hranu nije nikakav univerzalni lek.
M. Brakočević
Politika