Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Prave ostrvo od plastike
Tim holandskih arhitekata planira da u Tihom okeanu izgradi ostrvo za stanovanje, odmor i proizvodnju hrane veličine Havaja. Ostrvo će nastati od reciklirane plastike koja pluta okeanom, a poslužiće kao utočište onima koji su pogođeni klimatskim promenama.
Tim arhitekata iz firme “Vajm arhitekt” iz Roterdama najavio je izgradnju ostrva, čime su još jednom skrenuli pažnju na milione tona smeća koje grupisano pluta Pacifikom, kao tzv. „plastična supa“ ili „ostrvo đubreta“. Arhitekte su najavile posetu smetlištu, koje bi uskoro moglo da postane luksuzna destinacija, najavio je milijarder i avanturista Dejvid de Rotšild.
“Plastična supa” je, u stvari, smetlište veličine oko 1,4 miliona kvadrata koje pluta Tihom okeanom. Ime je dobila po prozirnoj boji i plastičnim predmetima, među kojima ima odbačenih kajaka, fudbalskih lopti, lego-kockica i plastičnih vrećica, a sve predmete na okupu drže podvodne struje. Ovaj otpad je tačno ispod vodene površine, pa ga nije moguće videti na satelitskim fotografijama. Ovo neželjeno ostrvo od poluplutajućeg smeća sastavljeno je od dva dela, a nalazi se s obe strane Havaja, na oko 500 nautičkih milja od obale Kalifornije i proteže se sve do Japana. Petina otpada u okeanu završila je sa nekog broda ili naftne platforme, dok je sve ostalo stiglo sa obale.
Ideja je da se sva ta plastika sakupi, reciklira i od nje naprave plastični blokovi za izgradnju. Plan predviđa i kompletnu infrastrukturu na ostrvu koje bi se održavalo sopstvenim resursima tako što bi moglo da proizvodi hranu i energiju (solarnu i od vetra i talasa) i reguliše otpad. Stanovnicima bi bili obezbeđeni svi uslovi za rad, rekreaciju i trgovinu, a plaže postavljene odmah do njihovih urbanih domova, doduše plastičnih.
Za sada se radi o istraživačkom projektu kako bi se sagledale sve mogućnosti gradnje jednog takvog ostrva. Kako stoji na internet stranici ovih arhitekata, glavni ciljevi projekta su čišćenje okeana od ogromne količine plastičnog otpada, stvaranje novog zemljišta i izgradnja održivog staništa.
Plastični otpad opasan po zdravlje
Američki okeanograf Čarls Mur slučajno je otkrio „ostrvo smeća“ 1997. godine, kada se vraćao kući sa regate.
– Svaki put kad sam došao na palubu, pokraj broda je plutalo nekakvo smeće. Nije mi jasno kako smo uspeli da zagadimo tako veliku površinu
– pitao se Mur. On takođe upozorava da smeće može dvostruko da se uveća u narednoj deceniji ako ne smanjimo korišćenje plastičnog otpada. A tolike količine smeća su vrlo štetne po zdravlje ljudi i životinja. Zbog plastičnog otpada godišnje umre više od milion morskih ptica i 100.000 morskih sisara. U želucima uginulih morskih ptica nađeni su špricevi, upaljači i četkice za zube. Hemikalije koje se nalaze u smeću lako mogu da dođu do prehrambenog lanca. Sve što završi u okeanu, jednom završi u želucu životinja, a zatim i na našim tanjirima.
Izvor: Blic online
Tim holandskih arhitekata planira da u Tihom okeanu izgradi ostrvo za stanovanje, odmor i proizvodnju hrane veličine Havaja. Ostrvo će nastati od reciklirane plastike koja pluta okeanom, a poslužiće kao utočište onima koji su pogođeni klimatskim promenama.
Tim arhitekata iz firme “Vajm arhitekt” iz Roterdama najavio je izgradnju ostrva, čime su još jednom skrenuli pažnju na milione tona smeća koje grupisano pluta Pacifikom, kao tzv. „plastična supa“ ili „ostrvo đubreta“. Arhitekte su najavile posetu smetlištu, koje bi uskoro moglo da postane luksuzna destinacija, najavio je milijarder i avanturista Dejvid de Rotšild.
“Plastična supa” je, u stvari, smetlište veličine oko 1,4 miliona kvadrata koje pluta Tihom okeanom. Ime je dobila po prozirnoj boji i plastičnim predmetima, među kojima ima odbačenih kajaka, fudbalskih lopti, lego-kockica i plastičnih vrećica, a sve predmete na okupu drže podvodne struje. Ovaj otpad je tačno ispod vodene površine, pa ga nije moguće videti na satelitskim fotografijama. Ovo neželjeno ostrvo od poluplutajućeg smeća sastavljeno je od dva dela, a nalazi se s obe strane Havaja, na oko 500 nautičkih milja od obale Kalifornije i proteže se sve do Japana. Petina otpada u okeanu završila je sa nekog broda ili naftne platforme, dok je sve ostalo stiglo sa obale.
Ideja je da se sva ta plastika sakupi, reciklira i od nje naprave plastični blokovi za izgradnju. Plan predviđa i kompletnu infrastrukturu na ostrvu koje bi se održavalo sopstvenim resursima tako što bi moglo da proizvodi hranu i energiju (solarnu i od vetra i talasa) i reguliše otpad. Stanovnicima bi bili obezbeđeni svi uslovi za rad, rekreaciju i trgovinu, a plaže postavljene odmah do njihovih urbanih domova, doduše plastičnih.
Za sada se radi o istraživačkom projektu kako bi se sagledale sve mogućnosti gradnje jednog takvog ostrva. Kako stoji na internet stranici ovih arhitekata, glavni ciljevi projekta su čišćenje okeana od ogromne količine plastičnog otpada, stvaranje novog zemljišta i izgradnja održivog staništa.
Plastični otpad opasan po zdravlje
Američki okeanograf Čarls Mur slučajno je otkrio „ostrvo smeća“ 1997. godine, kada se vraćao kući sa regate.
– Svaki put kad sam došao na palubu, pokraj broda je plutalo nekakvo smeće. Nije mi jasno kako smo uspeli da zagadimo tako veliku površinu
– pitao se Mur. On takođe upozorava da smeće može dvostruko da se uveća u narednoj deceniji ako ne smanjimo korišćenje plastičnog otpada. A tolike količine smeća su vrlo štetne po zdravlje ljudi i životinja. Zbog plastičnog otpada godišnje umre više od milion morskih ptica i 100.000 morskih sisara. U želucima uginulih morskih ptica nađeni su špricevi, upaljači i četkice za zube. Hemikalije koje se nalaze u smeću lako mogu da dođu do prehrambenog lanca. Sve što završi u okeanu, jednom završi u želucu životinja, a zatim i na našim tanjirima.
Izvor: Blic online