- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.626
Pravda za sve, Porez za sve!
Samo su dve stvari sigurne u životu - smrt i porezi. Ova duhovita izreka, koja se često može čuti u razvijenim društvima Zapadne Evrope i Severne Amerike, govori o jednom od temelja uređenih država i savremenog društva. Javna dobra bez kojih bi savremeni život bio nezamisliv, poput zdravstvene i socijalne zaštite, obrazovanja, penzija, policije, vojske - jedino je moguće finansirati putem poreza. Otuda je neophodno da svi građani, shodno svojim primanjima i imovini, plaćaju porez i na taj način solidarno snose troškove javnih dobara i benefita koje pruža život u savremenom društvu.
Međutim, teško je pričati o neophodnosti plaćanja poreza prosečnom građaninu Istočne Evrope koji se svakodnevno na svakom koraku susreće sa korupcijom, sa dugim redovima u bolnicama, sa opadajućim kvalitetom obrazovanja u državnim ustanovama, sa niskim penzijama i dr. Otuda je poreski moral u Istočnoj Evropi na daleko nižem nivou nego u zapadnim zemljama Evropske unije.
Poreske utaje i siva ekonomija predstavljaju veliki izazov za zemlje u tranziciji, jer ometaju regularno funkcionisanje privrede i na taj način usporavaju privredni rast - na štetu čitavog društva. Zemlje Istočne Evrope su se odlučile da uvedu obavezu evidentiranja prometa putem fiskalnih kasa, koje su se pokazale kao izuzetno efikasno oruđe u borbi protiv poreskih utaja. Rezultati su bili impresivni. Primera radi, prihodi od porez na promet usluga, sektora gde visok stepen dodate vrednosti predstavlja snažan motiv za poreske utaje, u 2004. godini po uvođenju fiskalnih kasa realno su porasli za čak 20 odsto.
U slučaju neizdavanja fiskalnih računa, poreske vlasti mogu naplatiti novčanu kaznu i/ili privremeno zatvoriti privredni subjekt. Međutim, privremeno zatvaranje je kazna koja nije najbolje ciljana - jer pored vlasnika privrednog društva pogađa i druge aktere. Zaposleni radnici ne ostvaruju primanja kojima izdržavaju svoje porodice, a ni sama država ne ostvaruje redovne poreske prihode. Umesto privremenog zatvaranja, mnogo zemlje su uvele progresivne novčane kazne - svako ponovljeno neizdavanje fiskalnog računa povlači višestruko povećanje novčane kazne. Na ovaj način privredna društva se primoravaju da redovno izdaju fiskalne račune, ili se vlasnici skloni poreskim utajama suočavaju sa bankrotstvom i trajnim prestankom privredne delatnosti.
Borba protiv sive ekonomije zahteva sistemsko rešenje. Efikasna identifikacija i prevencija poreskih utaja od strane poreskih vlasti je samo prvi korak. Sledeći korak je odgovarajuća kaznena politika koju bi trebalo da sprovode pravosudni organi. U 2007. godini najviša izrečena pravosnažna kazna u slučaju poreskih utaja bila je šest meseci zatvora - za poresku utaju od 2,2 miliona evra. Nema sumnje da bi milioni građana Srbije rado menjali mesta sa pomenutim "prestupnikom" i dobrovoljno odležali šest meseci - ako bi ih po izlasku iz zatvora čekalo dovoljno novca da bezbrižno žive do kraja života. Postojeća kaznena politika u praksi više stimuliše poreske utaje nego što deluje u cilju povećanja poreske discipline.
U kontekstu sistema pravosuđa nemoguće je ne osvrnuti se na nedavni štrajk Advokatske komore Srbije. Naime, uvođenje fiskalnih kasa bi ugrozilo privilegovan poreski položaj velikog broja advokata koji (suprotno članu 40 Zakona o porezu na dohodak građana) plaćaju paušalni porez i nateralo bi ih da, kao i ostali preduzetnici, plaćaju porez u skladu sa ostvarenim prihodima. Tužno je bilo tri dana gledati predstavnike elite jednog društva i branioce pravde kako pokušavaju da objasne građanima zašto princip jednakosti pred zakonom - ne bi trebalo da važi u Srbiji!
Siva ekonomija i poreske utaje predstavljaju "ekonomski kancer" koji uništava zdrave i prosperitetne delove srpske privrede. Ukoliko se rast ovog kancera ne zaustavi, tekući proces tranzicije u Srbiji može biti i usporen, i kompletno paralisan. Da bismo uspešno okončali tranziciju i dostigli životni standard razvijenijih članica Evropske unije, neophodno je da naša društvena elita prihvati osnovne principe na kojima počivaju savremena društva i da razvijemo odgovarajuće institucije koje će biti u stanju da te principe sprovode. Pre svega, neophodno je razviti institucionalni sistem koji će omogućiti da svi građani Srbije budu jednaki pred zakonom i - pred porezom!
Nikola Altiparmakov
fiskalni savetnik USAID-a
Samo su dve stvari sigurne u životu - smrt i porezi. Ova duhovita izreka, koja se često može čuti u razvijenim društvima Zapadne Evrope i Severne Amerike, govori o jednom od temelja uređenih država i savremenog društva. Javna dobra bez kojih bi savremeni život bio nezamisliv, poput zdravstvene i socijalne zaštite, obrazovanja, penzija, policije, vojske - jedino je moguće finansirati putem poreza. Otuda je neophodno da svi građani, shodno svojim primanjima i imovini, plaćaju porez i na taj način solidarno snose troškove javnih dobara i benefita koje pruža život u savremenom društvu.
Međutim, teško je pričati o neophodnosti plaćanja poreza prosečnom građaninu Istočne Evrope koji se svakodnevno na svakom koraku susreće sa korupcijom, sa dugim redovima u bolnicama, sa opadajućim kvalitetom obrazovanja u državnim ustanovama, sa niskim penzijama i dr. Otuda je poreski moral u Istočnoj Evropi na daleko nižem nivou nego u zapadnim zemljama Evropske unije.
Poreske utaje i siva ekonomija predstavljaju veliki izazov za zemlje u tranziciji, jer ometaju regularno funkcionisanje privrede i na taj način usporavaju privredni rast - na štetu čitavog društva. Zemlje Istočne Evrope su se odlučile da uvedu obavezu evidentiranja prometa putem fiskalnih kasa, koje su se pokazale kao izuzetno efikasno oruđe u borbi protiv poreskih utaja. Rezultati su bili impresivni. Primera radi, prihodi od porez na promet usluga, sektora gde visok stepen dodate vrednosti predstavlja snažan motiv za poreske utaje, u 2004. godini po uvođenju fiskalnih kasa realno su porasli za čak 20 odsto.
U slučaju neizdavanja fiskalnih računa, poreske vlasti mogu naplatiti novčanu kaznu i/ili privremeno zatvoriti privredni subjekt. Međutim, privremeno zatvaranje je kazna koja nije najbolje ciljana - jer pored vlasnika privrednog društva pogađa i druge aktere. Zaposleni radnici ne ostvaruju primanja kojima izdržavaju svoje porodice, a ni sama država ne ostvaruje redovne poreske prihode. Umesto privremenog zatvaranja, mnogo zemlje su uvele progresivne novčane kazne - svako ponovljeno neizdavanje fiskalnog računa povlači višestruko povećanje novčane kazne. Na ovaj način privredna društva se primoravaju da redovno izdaju fiskalne račune, ili se vlasnici skloni poreskim utajama suočavaju sa bankrotstvom i trajnim prestankom privredne delatnosti.
Borba protiv sive ekonomije zahteva sistemsko rešenje. Efikasna identifikacija i prevencija poreskih utaja od strane poreskih vlasti je samo prvi korak. Sledeći korak je odgovarajuća kaznena politika koju bi trebalo da sprovode pravosudni organi. U 2007. godini najviša izrečena pravosnažna kazna u slučaju poreskih utaja bila je šest meseci zatvora - za poresku utaju od 2,2 miliona evra. Nema sumnje da bi milioni građana Srbije rado menjali mesta sa pomenutim "prestupnikom" i dobrovoljno odležali šest meseci - ako bi ih po izlasku iz zatvora čekalo dovoljno novca da bezbrižno žive do kraja života. Postojeća kaznena politika u praksi više stimuliše poreske utaje nego što deluje u cilju povećanja poreske discipline.
U kontekstu sistema pravosuđa nemoguće je ne osvrnuti se na nedavni štrajk Advokatske komore Srbije. Naime, uvođenje fiskalnih kasa bi ugrozilo privilegovan poreski položaj velikog broja advokata koji (suprotno članu 40 Zakona o porezu na dohodak građana) plaćaju paušalni porez i nateralo bi ih da, kao i ostali preduzetnici, plaćaju porez u skladu sa ostvarenim prihodima. Tužno je bilo tri dana gledati predstavnike elite jednog društva i branioce pravde kako pokušavaju da objasne građanima zašto princip jednakosti pred zakonom - ne bi trebalo da važi u Srbiji!
Siva ekonomija i poreske utaje predstavljaju "ekonomski kancer" koji uništava zdrave i prosperitetne delove srpske privrede. Ukoliko se rast ovog kancera ne zaustavi, tekući proces tranzicije u Srbiji može biti i usporen, i kompletno paralisan. Da bismo uspešno okončali tranziciju i dostigli životni standard razvijenijih članica Evropske unije, neophodno je da naša društvena elita prihvati osnovne principe na kojima počivaju savremena društva i da razvijemo odgovarajuće institucije koje će biti u stanju da te principe sprovode. Pre svega, neophodno je razviti institucionalni sistem koji će omogućiti da svi građani Srbije budu jednaki pred zakonom i - pred porezom!
Nikola Altiparmakov
fiskalni savetnik USAID-a