- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.077
Са свих страна света
Прасенце у Манили, каша у Зимбабвеу
Божићна трпеза на Филипинима пуна печења, Мађари једу рибу, док Африканци морају да се задовоље кукурузом а илегални имигранти у Шпанији кексом и грицкалицама
Прасенце у Манили...




Због мноштва људи који се ових дана скупљају око уличних тезги у Манили, купци и продавци једва да се чују, али места за ценкање ионако нема – Филипинци воле да за Божић једу прасе и продавци то одлично знају.
На Филипинима се ужурбано спремају за празник, а најживописније је на пијацама и у оближњим радњама где се пече и продаје прасетина. Печење је омиљена храна кад год се нешто слави, посебно Христово рођење и Нова година. Зато ће свако ко се, како јављају светске агенције, ових дана прошета Манилом видети како радници машћу премазују корицу и намештају ражњеве док ћаскају са муштеријама. Уколико им се учини да се неки суграђанин окреће и мерка прасе са друге тезге, одмах износе ражањ на улицу и показују га уз све могуће похвале.
И док Филипинци воле да се за време празника почасте месом, Мађари, којима је ваљда доста гулаша и свињских одрезака, на празничну трпезу износе велике количине рибе. Рибари су побацали мреже и забацили удице како би удовољили муштеријама и задовољили потражњу која скаче једино у ово доба године. Иако рибе има у изобиљу, Мађарима је изгледа слатка само за Бадње вече.
То се не може рећи и за Кинезе којима не треба разлог да би јели морске плодове, али им Божић дође као одличан повод да оките градове, спреме богатију трпезу и купују више него обично. Иако није у духу њихове културе, овај празник не може да прође необележен, па улични продавци гледају да им тезге у ово доба године буду добро снабдевене. Међутим, рибу, морске плодове и поврће су морали да понуде по високим ценама пошто је у последње време у Кини скочила вредност основних намирница. То не може да избрише ниједан празник, баш као ни чињеницу да у руралним деловима Зимбабвеа породице ни за овај Божић неће моћи да приуште одело или колач. Данашње Бадње вече биће као и свако друго јер ће га сељаци углавном дочекати празних стомака. Бићемо срећни ако будемо имали мало кукуруза од кога ћемо спремити кашу, кажу тамошње домаћице. Њима ништа не значи то што су некада празни рафови сада напуњени разном робом јер немају новца па ни разлога да улазе у пуне продавнице.
Али уопште гледано, води се рачуна о томе да макар за Божић нико не остане гладан. За бескућнике у Берлину недавно је организован божићни банкет на коме су се Немцима без крова над главом поделили пакетићи и вечера од гушчјег меса. Кекс, макарони и грицкалице се вероватно неће наћи на већини столова шпанских породица за Божић, али су добродошли илегалним имигрантима који се боре за голи живот у Мадриду, Барселони и другим градовима. Зато су католичке хуманитарне организације из Памплоне на северу земље отвориле своја врата странцима без папира и понудиле им пакете са храном и гардеробом. Тако су имигранти без права на боравак и рад на Иберијском полуострву збринути макар накратко.
На крају, нису остале ненахрањене ни животиње у зоолошком врту у Сиднеју, посебно не један кенгур који се почастио лубеницом исеченом у облику јелке.
Ј. Стевановић
Објављено: 24.12.2010.
Извор: Политика
Прасенце у Манили, каша у Зимбабвеу
Божићна трпеза на Филипинима пуна печења, Мађари једу рибу, док Африканци морају да се задовоље кукурузом а илегални имигранти у Шпанији кексом и грицкалицама
Прасенце у Манили...




Због мноштва људи који се ових дана скупљају око уличних тезги у Манили, купци и продавци једва да се чују, али места за ценкање ионако нема – Филипинци воле да за Божић једу прасе и продавци то одлично знају.
На Филипинима се ужурбано спремају за празник, а најживописније је на пијацама и у оближњим радњама где се пече и продаје прасетина. Печење је омиљена храна кад год се нешто слави, посебно Христово рођење и Нова година. Зато ће свако ко се, како јављају светске агенције, ових дана прошета Манилом видети како радници машћу премазују корицу и намештају ражњеве док ћаскају са муштеријама. Уколико им се учини да се неки суграђанин окреће и мерка прасе са друге тезге, одмах износе ражањ на улицу и показују га уз све могуће похвале.
И док Филипинци воле да се за време празника почасте месом, Мађари, којима је ваљда доста гулаша и свињских одрезака, на празничну трпезу износе велике количине рибе. Рибари су побацали мреже и забацили удице како би удовољили муштеријама и задовољили потражњу која скаче једино у ово доба године. Иако рибе има у изобиљу, Мађарима је изгледа слатка само за Бадње вече.
То се не може рећи и за Кинезе којима не треба разлог да би јели морске плодове, али им Божић дође као одличан повод да оките градове, спреме богатију трпезу и купују више него обично. Иако није у духу њихове културе, овај празник не може да прође необележен, па улични продавци гледају да им тезге у ово доба године буду добро снабдевене. Међутим, рибу, морске плодове и поврће су морали да понуде по високим ценама пошто је у последње време у Кини скочила вредност основних намирница. То не може да избрише ниједан празник, баш као ни чињеницу да у руралним деловима Зимбабвеа породице ни за овај Божић неће моћи да приуште одело или колач. Данашње Бадње вече биће као и свако друго јер ће га сељаци углавном дочекати празних стомака. Бићемо срећни ако будемо имали мало кукуруза од кога ћемо спремити кашу, кажу тамошње домаћице. Њима ништа не значи то што су некада празни рафови сада напуњени разном робом јер немају новца па ни разлога да улазе у пуне продавнице.
Али уопште гледано, води се рачуна о томе да макар за Божић нико не остане гладан. За бескућнике у Берлину недавно је организован божићни банкет на коме су се Немцима без крова над главом поделили пакетићи и вечера од гушчјег меса. Кекс, макарони и грицкалице се вероватно неће наћи на већини столова шпанских породица за Божић, али су добродошли илегалним имигрантима који се боре за голи живот у Мадриду, Барселони и другим градовима. Зато су католичке хуманитарне организације из Памплоне на северу земље отвориле своја врата странцима без папира и понудиле им пакете са храном и гардеробом. Тако су имигранти без права на боравак и рад на Иберијском полуострву збринути макар накратко.
На крају, нису остале ненахрањене ни животиње у зоолошком врту у Сиднеју, посебно не један кенгур који се почастио лубеницом исеченом у облику јелке.
Ј. Стевановић
Објављено: 24.12.2010.
Извор: Политика