- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
ПОЗОРИШТЕ: ТАЊА БОШКОВИЋ У „ТАЈНИ ГРЕТЕ ГАРБО“
ВОЛИМ ИСКРЕНУ ПУБЛИКУ
Позната глумица је бриљирала у улози несхваћене холивудске диве, а нама открила заблуде из своје младости и зашто срећна проводи прве пензионерске дане
Нови комад хрватског аутора Мира Гаврана „Тајна Грете Гарбо“ почео је да се игра на сцени београдског позоришта „Мадленијанум“. Режије се прихватила Ђурђа Тешић, док улоге у овој мелодрами о усамљености, успеху и неуспеху, правом и лажном пријатељству, играју Тања Бошковић (насловни лик), Миодраг Мики Крстовић, Јована Балашевић и Петар Бенчина. Као повод за причу, аутор је искористио тајанствено и изненадно повлачење са сцене холивудске глумице Грете Гарбо 1941. године, када је била на врхунцу популарности. Иако се комад бави оним што се дешавало у њеном животу касније, педесетих година прошлог века, када је увелико живела у самоизолацији, представа није никаква биографија холивудске звезде већ приказивање свих нас, познатих и непознатих људи, у ситуацији када користимо прилику да се јавно залажемо за добро друге особе или заједнички интерес, а у ствари мислимо (само) на себе.
Са Тањом Бошковић разговарали смо непосредно после премијере крајем фебруара.
Шта вас је привукло улози Грете Гарбо?
- Директорка драме „Мадленијанума“ позвала ме је на читање текста у време када сам се спремала за летовање, а ја низашта на свету не бих пропустила тај одмор и море. Када сам прочитала текст, схватила сам да нећу ићи у Тиват да радим пробе представе „Медитерано“ и да ћу још осам дана остати у Београду. Била сам очарана. Знате, кад осетите да је комад за вас и да је улога за вас. Не знам зашто, једноставно сам то осећала. Још нисам знала ни ко ће режирати, ни ко ће глумити. Само сам рекла себи да то желим да играм, знајући да ћу ускоро отићи у пензију и да више нико не може да ме спречи да радим оно што хоћу.
Онда је уследило дуготрајно истраживање теме?
- Већ сам играла у представама по делима Мира Гаврана и знам да он манипулише истинитим или полуистинитим догађајима и да прави сновиђења, као у „Љубавима Џорџа Вашингтона“. То је био савршен комад за две глумице, једне мушке чизме и неколико кошуља. Целу Југославију смо прошли са том представом. „Тајна Грете Гарбо“ је нов комад који се бави психологијом и поставља питање да ли је то наука или моћ човека да саосећа са својим ближњима?
Глумачка екипа представе „Тајна Грете Гарбо“: Јована Балашевић, Миодраг Крстовић, Тања Бошковић и Петар Бенчина
А када сте видели да и ваш колега Мики Крстовић игра у представи, одлука је била коначна?
- А, не. То сам ја инсистирала јер сам сматрала да жена мора да режира ту причу, и добила сам Ђурђу Тешић, а онда и да ми партнер буде Мики. Он и ја осамнаест година играмо „Љубавно писмо“ и годинама трагамо за још нечим што ћемо играти заједно. Сматрам да смо он и ја у „Тајни Грете Гарбо“ права холивудска подела, и то кажем потпуно нескромно. Баш смо складан пар.
Како сте се слагали са млађом половином глумачке екипе, Јованом Балашевић и Петром Бенчином?
- Прве читалачке пробе смо правили у мом стану. Волим кућну атмосферу, комоцију и то што могу да пушим. Када је Јована дошла први пут, имала сам предрасуде и питала се зашто долази дете из Новог Сада као да нема глумица у Београду, па сам мислила да је то дете са познатим презименом и да ту мора да има нешто друго, а онда сам је видела у серији „Мирис кише на Балкану“. Видела сам врло занимљиву, лепу, вредну и озбиљну глумицу. Права реткост.
Бенчину сте толико исхвалили у једном телевизијском гостовању, да је и њему било непријатно?
- Њега сам најмање познавала. Редитељка ме је послала да гледам представу „Млеко“ у којој игра и с врата се види да је то глумчина. На нашој Академији не уче глумце партнерству, важној дисциплини у позоришном животу, а овај дечко је велики партнер, захвалан, студиозан, учтив, леп, миришљав, што је такође веома важно, са великим поштовањем и човек који уме да прими поштовање. Да вам испуни срце.
Да ли је Грета Гарбо икада била међу вашим омиљеним глумицама?
- Има их неколико које су за мене потпуне легенде. Била сам опчињена са Бет Дејвис. Изузетна је била Ана Мањани. А Грета, код ње ми је увек недостајао крај. Она је у мојој глави остала црно-бела. Овом улогом, она је за мене добила боју. Док сам живела у Њујорку, становала сам у њеном комшилуку. За време студија сам доста читала о животу глумаца, гледала много филмова и много их боље познајем него редитеље.
На психијатријском каучу: Тања Бошковић као Грета Гарбо
Имам утисак да сте уживали на премијери ове представе у „Мадленијануму“, у овацијама и букетима цвећа које сте добили, у аплаузима свих тих значајних људи који су седели у публици?
- Грдно се варате! Мрзим премијере из дна душа, када бих могла, никада не бих изашла на премијеру. Мислим да је премијера једна велика глумачка неправда. Ту долазе људи који вам суде, с врата, пре него што су ишта видели. Мисле да знају све о вама, писцу, представи. Волим чедну публику, неотровану знањем било које врсте. Највише волим да одем на фестивал у страну земљу где ме нико не познаје и ако ту прођем, онда ваљам. Не поричем да сам била срећна, али зато што су сви мајстори и сарадници који су радили на представи били задовољни. Од десетог извођења ја почињем да играм, до тада – плутам. Ја бих да играм пет стотина претпремијера, само да ниједну премијеру не одиграм.
Ко је од тих ликова у представи моралан?
- Нико, они сви манипулишу. Има нешто јако сурово у Грети, и овој у комаду и оној правој. Сетите се оног брачног пара који је бринуо о њој. Она је отела мужа, а његова жена је остала да живи спрат испод. Чини ми се да Грета није довољно веровала у Бога и да све што ју је болело и догодило јој се потиче одатле. Мада, не можемо никоме да судимо. Врло је сложен комад у том смислу и у њему нема много морала јер Холивуд је неморалан и површан, а Грету Гарбо је све водило ка Холивуду, тамо би завршила шта год да је радила.
Представа се бави и могућношћу избора - бити сам или бити окружен погрешним људима?
- Може и тако да се чита, али говори и да сви ми имамо право да покушамо још једном. Грета и ја се прилично разликујемо, али немам права да судим. То је занимљива тема за разговор, али у великим градовима све је мање разговора. Овде нико никог не грли, нико никог не држи за руку. У неким, можда, руралним пределима неко још и разговара. Требало је да видите наше читалачке пробе, какве су то биле размене животног искуства сваког од нас! Редитељка има тридесетак година, а ја педесет девет. Што се тиче Грете Гарбо, она у овој представи има педесетак година. Наша редитељка нема то искуство, а ја имам. Видим шта су очекивања и претпоставке једног нежног, рафинираног бића у односу на оно што јој долази. То ме усхити. Видим све заблуде које је чекају, а немам права да се мешам јер можда ће тако бити, а можда и неће.
Јесте ли разумели то Гретино повлачење са сцене?
- Потпуно. Грета је била јако млада када је напустила Шведску, била је ишчупана из корена и страшне ствари пролазила на свом путу. Изгубила је оца у тринаестој години, смрт сестре је једва преживела, стално чезнула за мајком и домовином у месту које је било једно упаковано ништа. Сама је написала да јој је најлепши дан у Холивуду онај када иде на пошту да пошаље новац својима у Шведску. Гретина одлука да напусти глуму и згњечи своје креативно биће сигурно није била лака, али сасвим сам сигурна да је њен дух отишао на неку другу страну где је могао да буде испуњен. Сигурно је негде успоставила склад који је њен живот чинио могућим јер не би доживела тако дубоку старост. Она је, пре свега, била духовита жена. Погледајте њене филмове и уверићете се. Она се није лажно представљала. Имала је тежак акценат, дубок глас и волела је себе и ништа од тога није скривала. Једино људе није волела зато што су људи често простаци, посебно тамо, у Холивуду.
Холивудски тандем: Тања Бошковић и Миодраг Крстовић
Ви не бисте могли њеним путем?
[TABLE]
[TR]
[TD]- Не, али сам у пензију отишла са радошћу и то ме неће спречити да радим оно што волим. Првог јануара сам отишла у пензију и три дана касније почела пробе за ову представу. Никада нисам осећала неправду због које бих напустила глуму. Неправда постоји само уколико сте охоли. Да нисам својевремено доживела велика оспоравања, ја бих полудела и мислила да ми све припада. Господ се побринуо да ме сачува од сопствене будалаштине. Био је милостив да ме сачува, тако пусту, тако безобразну каква сам била у младости.
У тој младости нисте толико спомињали Бога?
- Ја Бога не спомињем, ја у њега верујем. И то је нормално. Велики је несклад између мудрости и снаге. Ја сам онда имала снагу за четири коња дебела, а мудрост пилећу. Временом се склад успоставља. Никада није касно, поготово за спознају Бога. Неко се покаје на крсту, секунду пре него што ће пред Господа изаћи.
Једно обећање нисте испунили које сте и мени дали приликом интервјуа пре неколико година – да ћете уписати студије архитектуре чим и ваша деца буду уписала факултет?
- Уписала сам се на факултет, али сам га после пет дана напустила јер то није било оно што сам ја очекивала, да то буду предавања, да се студира, а они су сви говорили о пролазности, да књиге не треба читати од корица до корица већ да све то има на компјутеру у три димензије. Рекла сам да не желим да учествујем у тој стварности. Ови млади имају времена за губљење колико им треба. Ми, у овим годинама, немамо тог времена, оно се некако згуснуло. Не желим да га потрошим на пролазност.
Већ на још неки упечатљив позоришни или стварни лик?
- Немам ту врсту очекивања ни жеља. Верујте ми, не јурим за улогама јер су оне мене увек стизале, те које је требало да одиграм саме су ме нашле.
Са филмом стојите слабије него са позориштем? Нема вас на биоскопском платну?
- Ништа се не узбуђујем. Кад неком будем била потребна, тај ће ме наћи. Ако ми се буде допала или допао, ми ћемо направити неку уметност или радост. Немам фрку никакву, ја сам срећна жена, заиста. Кад дођете у моје године, видећете како човек само, како бих рекла, као четком се очисти од сувишка и брига које је сам себи натоварио.
Срђан ЈОКАНОВИЋ
Извор: Илустрована политика
[/TD]
[TD]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
ВОЛИМ ИСКРЕНУ ПУБЛИКУ
Позната глумица је бриљирала у улози несхваћене холивудске диве, а нама открила заблуде из своје младости и зашто срећна проводи прве пензионерске дане
Нови комад хрватског аутора Мира Гаврана „Тајна Грете Гарбо“ почео је да се игра на сцени београдског позоришта „Мадленијанум“. Режије се прихватила Ђурђа Тешић, док улоге у овој мелодрами о усамљености, успеху и неуспеху, правом и лажном пријатељству, играју Тања Бошковић (насловни лик), Миодраг Мики Крстовић, Јована Балашевић и Петар Бенчина. Као повод за причу, аутор је искористио тајанствено и изненадно повлачење са сцене холивудске глумице Грете Гарбо 1941. године, када је била на врхунцу популарности. Иако се комад бави оним што се дешавало у њеном животу касније, педесетих година прошлог века, када је увелико живела у самоизолацији, представа није никаква биографија холивудске звезде већ приказивање свих нас, познатих и непознатих људи, у ситуацији када користимо прилику да се јавно залажемо за добро друге особе или заједнички интерес, а у ствари мислимо (само) на себе.
Са Тањом Бошковић разговарали смо непосредно после премијере крајем фебруара.
Шта вас је привукло улози Грете Гарбо?
- Директорка драме „Мадленијанума“ позвала ме је на читање текста у време када сам се спремала за летовање, а ја низашта на свету не бих пропустила тај одмор и море. Када сам прочитала текст, схватила сам да нећу ићи у Тиват да радим пробе представе „Медитерано“ и да ћу још осам дана остати у Београду. Била сам очарана. Знате, кад осетите да је комад за вас и да је улога за вас. Не знам зашто, једноставно сам то осећала. Још нисам знала ни ко ће режирати, ни ко ће глумити. Само сам рекла себи да то желим да играм, знајући да ћу ускоро отићи у пензију и да више нико не може да ме спречи да радим оно што хоћу.
Онда је уследило дуготрајно истраживање теме?
- Већ сам играла у представама по делима Мира Гаврана и знам да он манипулише истинитим или полуистинитим догађајима и да прави сновиђења, као у „Љубавима Џорџа Вашингтона“. То је био савршен комад за две глумице, једне мушке чизме и неколико кошуља. Целу Југославију смо прошли са том представом. „Тајна Грете Гарбо“ је нов комад који се бави психологијом и поставља питање да ли је то наука или моћ човека да саосећа са својим ближњима?
Глумачка екипа представе „Тајна Грете Гарбо“: Јована Балашевић, Миодраг Крстовић, Тања Бошковић и Петар Бенчина
А када сте видели да и ваш колега Мики Крстовић игра у представи, одлука је била коначна?
- А, не. То сам ја инсистирала јер сам сматрала да жена мора да режира ту причу, и добила сам Ђурђу Тешић, а онда и да ми партнер буде Мики. Он и ја осамнаест година играмо „Љубавно писмо“ и годинама трагамо за још нечим што ћемо играти заједно. Сматрам да смо он и ја у „Тајни Грете Гарбо“ права холивудска подела, и то кажем потпуно нескромно. Баш смо складан пар.
Како сте се слагали са млађом половином глумачке екипе, Јованом Балашевић и Петром Бенчином?
- Прве читалачке пробе смо правили у мом стану. Волим кућну атмосферу, комоцију и то што могу да пушим. Када је Јована дошла први пут, имала сам предрасуде и питала се зашто долази дете из Новог Сада као да нема глумица у Београду, па сам мислила да је то дете са познатим презименом и да ту мора да има нешто друго, а онда сам је видела у серији „Мирис кише на Балкану“. Видела сам врло занимљиву, лепу, вредну и озбиљну глумицу. Права реткост.
Бенчину сте толико исхвалили у једном телевизијском гостовању, да је и њему било непријатно?
- Њега сам најмање познавала. Редитељка ме је послала да гледам представу „Млеко“ у којој игра и с врата се види да је то глумчина. На нашој Академији не уче глумце партнерству, важној дисциплини у позоришном животу, а овај дечко је велики партнер, захвалан, студиозан, учтив, леп, миришљав, што је такође веома важно, са великим поштовањем и човек који уме да прими поштовање. Да вам испуни срце.
Да ли је Грета Гарбо икада била међу вашим омиљеним глумицама?
- Има их неколико које су за мене потпуне легенде. Била сам опчињена са Бет Дејвис. Изузетна је била Ана Мањани. А Грета, код ње ми је увек недостајао крај. Она је у мојој глави остала црно-бела. Овом улогом, она је за мене добила боју. Док сам живела у Њујорку, становала сам у њеном комшилуку. За време студија сам доста читала о животу глумаца, гледала много филмова и много их боље познајем него редитеље.
На психијатријском каучу: Тања Бошковић као Грета Гарбо
Имам утисак да сте уживали на премијери ове представе у „Мадленијануму“, у овацијама и букетима цвећа које сте добили, у аплаузима свих тих значајних људи који су седели у публици?
- Грдно се варате! Мрзим премијере из дна душа, када бих могла, никада не бих изашла на премијеру. Мислим да је премијера једна велика глумачка неправда. Ту долазе људи који вам суде, с врата, пре него што су ишта видели. Мисле да знају све о вама, писцу, представи. Волим чедну публику, неотровану знањем било које врсте. Највише волим да одем на фестивал у страну земљу где ме нико не познаје и ако ту прођем, онда ваљам. Не поричем да сам била срећна, али зато што су сви мајстори и сарадници који су радили на представи били задовољни. Од десетог извођења ја почињем да играм, до тада – плутам. Ја бих да играм пет стотина претпремијера, само да ниједну премијеру не одиграм.
Ко је од тих ликова у представи моралан?
- Нико, они сви манипулишу. Има нешто јако сурово у Грети, и овој у комаду и оној правој. Сетите се оног брачног пара који је бринуо о њој. Она је отела мужа, а његова жена је остала да живи спрат испод. Чини ми се да Грета није довољно веровала у Бога и да све што ју је болело и догодило јој се потиче одатле. Мада, не можемо никоме да судимо. Врло је сложен комад у том смислу и у њему нема много морала јер Холивуд је неморалан и површан, а Грету Гарбо је све водило ка Холивуду, тамо би завршила шта год да је радила.
Представа се бави и могућношћу избора - бити сам или бити окружен погрешним људима?
- Може и тако да се чита, али говори и да сви ми имамо право да покушамо још једном. Грета и ја се прилично разликујемо, али немам права да судим. То је занимљива тема за разговор, али у великим градовима све је мање разговора. Овде нико никог не грли, нико никог не држи за руку. У неким, можда, руралним пределима неко још и разговара. Требало је да видите наше читалачке пробе, какве су то биле размене животног искуства сваког од нас! Редитељка има тридесетак година, а ја педесет девет. Што се тиче Грете Гарбо, она у овој представи има педесетак година. Наша редитељка нема то искуство, а ја имам. Видим шта су очекивања и претпоставке једног нежног, рафинираног бића у односу на оно што јој долази. То ме усхити. Видим све заблуде које је чекају, а немам права да се мешам јер можда ће тако бити, а можда и неће.
Јесте ли разумели то Гретино повлачење са сцене?
- Потпуно. Грета је била јако млада када је напустила Шведску, била је ишчупана из корена и страшне ствари пролазила на свом путу. Изгубила је оца у тринаестој години, смрт сестре је једва преживела, стално чезнула за мајком и домовином у месту које је било једно упаковано ништа. Сама је написала да јој је најлепши дан у Холивуду онај када иде на пошту да пошаље новац својима у Шведску. Гретина одлука да напусти глуму и згњечи своје креативно биће сигурно није била лака, али сасвим сам сигурна да је њен дух отишао на неку другу страну где је могао да буде испуњен. Сигурно је негде успоставила склад који је њен живот чинио могућим јер не би доживела тако дубоку старост. Она је, пре свега, била духовита жена. Погледајте њене филмове и уверићете се. Она се није лажно представљала. Имала је тежак акценат, дубок глас и волела је себе и ништа од тога није скривала. Једино људе није волела зато што су људи често простаци, посебно тамо, у Холивуду.
Холивудски тандем: Тања Бошковић и Миодраг Крстовић
Ви не бисте могли њеним путем?
[TABLE]
[TR]
[TD]- Не, али сам у пензију отишла са радошћу и то ме неће спречити да радим оно што волим. Првог јануара сам отишла у пензију и три дана касније почела пробе за ову представу. Никада нисам осећала неправду због које бих напустила глуму. Неправда постоји само уколико сте охоли. Да нисам својевремено доживела велика оспоравања, ја бих полудела и мислила да ми све припада. Господ се побринуо да ме сачува од сопствене будалаштине. Био је милостив да ме сачува, тако пусту, тако безобразну каква сам била у младости.
У тој младости нисте толико спомињали Бога?
- Ја Бога не спомињем, ја у њега верујем. И то је нормално. Велики је несклад између мудрости и снаге. Ја сам онда имала снагу за четири коња дебела, а мудрост пилећу. Временом се склад успоставља. Никада није касно, поготово за спознају Бога. Неко се покаје на крсту, секунду пре него што ће пред Господа изаћи.
Једно обећање нисте испунили које сте и мени дали приликом интервјуа пре неколико година – да ћете уписати студије архитектуре чим и ваша деца буду уписала факултет?
- Уписала сам се на факултет, али сам га после пет дана напустила јер то није било оно што сам ја очекивала, да то буду предавања, да се студира, а они су сви говорили о пролазности, да књиге не треба читати од корица до корица већ да све то има на компјутеру у три димензије. Рекла сам да не желим да учествујем у тој стварности. Ови млади имају времена за губљење колико им треба. Ми, у овим годинама, немамо тог времена, оно се некако згуснуло. Не желим да га потрошим на пролазност.
Већ на још неки упечатљив позоришни или стварни лик?
- Немам ту врсту очекивања ни жеља. Верујте ми, не јурим за улогама јер су оне мене увек стизале, те које је требало да одиграм саме су ме нашле.
Са филмом стојите слабије него са позориштем? Нема вас на биоскопском платну?
- Ништа се не узбуђујем. Кад неком будем била потребна, тај ће ме наћи. Ако ми се буде допала или допао, ми ћемо направити неку уметност или радост. Немам фрку никакву, ја сам срећна жена, заиста. Кад дођете у моје године, видећете како човек само, како бих рекла, као четком се очисти од сувишка и брига које је сам себи натоварио.
Срђан ЈОКАНОВИЋ
Извор: Илустрована политика
[/TD]
[TD]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]