познавање вере

Član
Učlanjen(a)
04.05.2010
Poruka
115
Колико познајете православну веру ?Јел знаште шта пише у крмчији Светог Саве?
 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
Колико год ми, лаици, мислили да познајемо веру, истина је да знамо веома мало. Шта пише у крмчији, готово нимало или боље рећи, баш нимало. А и да знамо, шта вреди кад већина не живи по ономе што зна, и како би требало живети хришћанским животом. Овде убрајам и себе.

На овом форуму у разним темама било је мнооооого оних који су напамет знали шта су учили св. оци и цитирали Свето Писмо, рекао би човек, нема тога што не знају! И вероватно јесте тако, да нема чега не знају о ПРАВОСЛАВЉУ, али за толеранцију, стрпљење, љубав, смирење, благост... Е за то као да никада чули нису....

Саговорницима су претили божјом казном и осветом, иако су знали, или је бар требало да знају, да се у судове господње не сме мешати, а још мање се сме позивати Бог да некога казни. И за себе и За друге се треба молити...Ваљда, тако учи православље.
 
Član
Učlanjen(a)
04.05.2010
Poruka
115
знање незнање

Па добро би било да људи позају крмчију јер онда не би веровали екуменистима.
 
Član
Učlanjen(a)
24.01.2010
Poruka
667
@ atom mrav

Dragi prijatelju

1.Postavio si jednu temu u kojoj nas pitaš da li znamo nešto.
2.Mi ti odgovorimo i kažemo da ne znamo i zamolimo te da nas poučiš.
3.Ti odgovaraš "kad bi vi znali onda bi bili pametni"

Kad postaviš pravila igre,moraš da ih se pridržavaš.
Pitao si nas ,mi smo rekli da ne znamo i sad si ti na redu da nam preneseš svoje znanje i da obrazložiš svoju tvrdnju.
Ako nam ne saopštiš šta znaš, nego samo tvrdiš da znaš neću te smatrati za ozbiljnog sagovornika.

Da li znaš ko je ovo napisao i da mi objasniš šta je ovde rečeno.
Овако упрошћујуће, небогословско и у великој мери агностичко, игнорантско постављање проблема односа између Православне Католичанске Цркве и Римске Цркве, не само што показује непознавање историје Цркве и стварне богословске проблематике, као и различитих сотириолошких перспектива које стоје иза догматских разлика Православља и Рима, него и потпомаже да се продужује и овековечује унионистички менталитет, лионско-флорентински менталитет који и данас постоји у Папској Цркви, нарочито у Ватикану. Унионистички менаталитет папоцентричног римског Екуменизма не може бити промењен и превазиђен оваквим извитоперењем истинског Православног Икуменизма, тј. бежањем од сучељавања са стварним богословским, сотириолошким и еклисиолошким проблемима који деле Римску Цркву од древне Православне Цркве Светих Отаца и Васељенских Сабора.
Јер, како је забележено од добрих познавалаца богословља и историје Цркве (какав је нпр. један Г. Флоровски), још у 14. веку, у време исихастичких спорова, у позадини сукоба око филиокве откривале су се корените разлике у богословским схватањима и о самом Богу, највероватније плод различитог духовног опита и искуства у веровању и доживљавању тајне Тројичнога Бога и Богопознања и Богоопштења, затим у схватању и доживљају благодати, спасења и обожења човека. Притом још треба додати и чињеницу да Рим није остао само на оним разликама 11. и 14. века, него се у своме развоју све више удаљавао од богословско-црквеног Предања древне Цркве заједничких Отаца и Сабора, нарочито од Тридентског концила па надаље (1545-63. г.) и после Првог Ватиканског концила (1870. г.), када су прокламовани нови, Откривењу и древној Цркви непознати и непостојећи „догмати", и одомаћена еклисиолошка застрањења и заблуде (апсолутни примат и непогрешивост папа, само зато што су из Рима!). Тиме су створене нове суштинске разлике и теолошке препреке за васпостављање јединства Вере и Цркве, теје тако још више продубљен јаз између хришћанског Истока и Запада. Нажалост, ту ни недавно одржани Други Ватикански концил (1962-65. г.), и поред многих реформи, није много изменио стање, јер је потврдио сва ранија одступања Римске Цркве од Православног Истока, и пре свега — папску власт и примат, и „непогрешивост" ex cathedra, учење и веровање којим је „заједница Духа Свешога' — кинониа ту агиу пвевматос (2 Кор. 13,13) —у Католичанској - Саборној Цркви искључена као критеријум Вере и Предања (јер је, по томе, папа непогрешив „по себи а не по сагласности Цркве" = ex ese et non ex consensu Ecclesiae).
За истински Православни Икуменизам потребно је, при било ком сусрету Православне Цркве са Римском, пре свега са светоотачком богословском трезвеношћу и историјском добросавесношћу и, наравно, са верношћу духу и слову Апостолскосветоотачког Јеванђеља Христа Богочовека и Свештеном Предању древне Цркве, преиспитати старе и нове Римске „догмате": Филиокве и папски примат и непогрешивост, као и њихове еклисиолошко-сотириолошке консеквенце. Сигурни смо да би се убрзо показало да ће бити потребно размотрити и оне тачке некада заједничке нам вере у којима многима изгледа да се Рим формално слаже са Православљем, као што су: место и улога Духа Светога и благодати у Цркви, питање греха и спасења, схватање Евхаристије и Епископата, питање Еклисиологије и Светог Предања.
За нас Православне критеријум те провере јесте „проповед Апостола и догмати Отаца и Сабора", како се каже у Кондаку Службе Св. Оцима Првог Васељенског сабора.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
@ atom mrav

Dragi prijatelju

1.Postavio si jednu temu u kojoj nas pitaš da li znamo nešto.
2.Mi ti odgovorimo i kažemo da ne znamo i zamolimo te da nas poučiš.
3.Ti odgovaraš "kad bi vi znali onda bi bili pametni"

Kad postaviš pravila igre,moraš da ih se pridržavaš.
Pitao si nas ,mi smo rekli da ne znamo i sad si ti na redu da nam preneseš svoje znanje i da obrazložiš svoju tvrdnju.
Ako nam ne saopštiš šta znaš, nego samo tvrdiš da znaš neću te smatrati za ozbiljnog sagovornika.

Слажем се. Па, да почнемо полако....Слушам, тачније, читам.
 
Član
Učlanjen(a)
04.05.2010
Poruka
115
Познато ми је ово.Али знаш са папистима нема дијалога.Ако је неко отпао од Тела Христовог Цркве као онми једино што је канонски исправно је да они познајући православно Богословље ,а сумњам да га не познају.Дакле да принесу покајање макар се само ретки појединци обратили у православље.Али морам да напишем да су овакви преговори које Флоровски заговара нанаели толико штете да су већином помесне цркве престале да буду православне.
 
Član
Učlanjen(a)
24.01.2010
Poruka
667
Познато ми је ово.Али знаш са папистима нема дијалога.Ако је неко отпао од Тела Христовог Цркве као онми једино што је канонски исправно је да они познајући православно Богословље ,а сумњам да га не познају.Дакле да принесу покајање макар се само ретки појединци обратили у православље.Али морам да напишем да су овакви преговори које Флоровски заговара нанаели толико штете да су већином помесне цркве престале да буду православне.

Dragi atom mrave.

Postavio si temu i želeo da diskutuješ o našoj veri i kmčiji Svetog Save.
Na molbu da nam napišeš šta tamo piše i da nam objasniš (upotrebiš citate s poreklom) ti ogdovaraš šta ti se prohte a ne na jasno pitanje.
Na moje pitanje ,dali znaš ko je napisao ovaj citat i o čemu se radi u citatu ti odgovaraš da ti je poznato.Pri tome nisi objasnio o čemu se radi u poznatom ti dokumentu.
Kako misliš da te bilo ko smatra za ozbiljnog diskutanta na ovom podforumu.
 
Član
Učlanjen(a)
04.05.2010
Poruka
115
дитати са пореклом

Овако упрошћујуће, небогословско и у великој мери агностичко, игнорантско постављање проблема односа између Православне Католичанске Цркве и Римске Цркве, не само што показује непознавање историје Цркве и стварне богословске проблематике, као и различитих сотириолошких перспектива које стоје иза догматских разлика Православља и Рима, него и потпомаже да се продужује и овековечује унионистички менталитет, лионско-флорентински менталитет који и данас постоји у Папској Цркви, нарочито у Ватикану. Унионистички менаталитет папоцентричног римског Екуменизма не може бити промењен и превазиђен оваквим извитоперењем истинског Православног Икуменизма, тј. бежањем од сучељавања са стварним богословским, сотириолошким и еклисиолошким проблемима који деле Римску Цркву од древне Православне Цркве Светих Отаца и Васељенских Сабора.

Ово је делимично тачно.Оно што неваља је такозвании православни икуменизам који колико знам није заснован на канонима.

Јер, како је забележено од добрих познавалаца богословља и историје Цркве (какав је нпр. један Г. Флоровски), још у 14. веку, у време исихастичких спорова, у позадини сукоба око филиокве откривале су се корените разлике у богословским схватањима и о самом Богу, највероватније плод различитог духовног опита и искуства у веровању и доживљавању тајне Тројичнога Бога и Богопознања и Богоопштења, затим у схватању и доживљају благодати, спасења и обожења човека. Притом још треба додати и чињеницу да Рим није остао само на оним разликама 11. и 14. века, него се у своме развоју све више удаљавао од богословско-црквеног

Ово јесте тачно.

За истински Православни Икуменизам потребно је, при било ком сусрету Православне Цркве са Римском, пре свега са светоотачком богословском трезвеношћу и историјском добросавесношћу и, наравно, са верношћу духу и слову Апостолскосветоотачког Јеванђеља Христа Богочовека и Свештеном Предању древне Цркве, преиспитати старе и нове Римске „догмате": Филиокве и папски примат и непогрешивост, као и њихове еклисиолошко-сотириолошке консеквенце. Сигурни смо да би се убрзо показало да ће бити потребно размотрити и оне тачке некада заједничке нам вере у којима многима изгледа да се Рим формално слаже са Православљем, као што су: место и улога Духа Светога и благодати у Цркви, питање греха и спасења, схватање Евхаристије и Епископата, питање Еклисиологије и Светог Предања.

Већ сам напоменуо да дијалог не диолази у обзир.Зар они као незнај православну веру?:fool:

Dodato posle 6 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Свети Марко Ефески († 1457 г.): „Јасно је да су они (Латини) јеретици, јер су се потпуно одвојили, при чему је њихово учење о Светом Духу - хула на Њега и највећа од свих опасности и ми их одбацујемо као јеретике..." Оно што се тиче Цркве, никада се не може разрешити путем компромиса.



А управо такозвани православни икуменизам по својим делима иде путем компомиса са папистима.
 
Poslednja izmena od urednika:
Član
Učlanjen(a)
24.01.2010
Poruka
667
Dragi atom mrave

Ovo što ti radiš niti je diskusija niti dijalog.

Ja nažalost ne mogu više s tobom da dangubim.

Nisi mi saopštio ništa novo,nego si komentarisao i kritikovao bez ijednog argumenta.

Nisi reagovao na moje molbe da odgovoriš na temu koju si započeo,a komentarisao si ovaj tekst kao da si veoma stručna osoba.

Ne znam koliko imaš godina,ali po tome koliko vodiš brigu o svom izražavanju i pravopisu rekao bih da si veoma star i da sa nama mlađima možeš da govoriš sa visine.

Svako dobro ti Gospod dao
 
Natrag
Top