Šta je novo?

Poznate licnosti iz Nisa

Član
Učlanjen(a)
25.01.2010
Poruka
2.177
DRAGAN STOJKOVIĆ - PIKSI

prtq9.jpg


Rođen je 3. marta 1965. godine u Nišu a njegova porodica je tada živela u selu Pasi Poljana blizu grada. Karijeru započeo u Radničkom iz Niša. Godine 1986. prelazi u F.K. Crvena Zvezda. Ubrzo postaje kapiten tima i najbolji igrač u Jugoslaviji. Međutim, najveće priznanje je dobio kada je 3. maja 1989. promovisan u petu Zvezdinu Zvezdu. 1990. godine prelazi u francuski Olimpik iz Marseja sa kojim već u prvoj sezoni dolazi do finala Kupa evropskih šampiona, u kome je igrao svega nekoliko minuta i to upravo protiv svog bivšeg kluba, Crvene Zvezde. Iz Olimpika zatim prealazi u Veronu gde provodi jednu sezonu. Svoju igračku karijeru je završio u Nagoji u kojoj je ostavio neizbrisiv trag, nakon nekoliko uspešnih godina igranja u zemlji izlazećeg sunca. Za reprezantaciju je odigrao 84 utakmice, debitovao je za nacionalni tim 1984. u Francuskoj. Učesnik je Svetskog Prvenstva 1990. godine u Italiji i Francuskoj 1998. kao i Evropskog Prvenstva 2000. u Holandiji i Belgiji. Po završetku igračke karijere bio je predsednik Fudbalskog Saveza Jugoslavije, a od jula 2005. je predsednik F.K. Crvena Zvezda. Oženjen je i ima troje dece. Piksi važi za jednog od najomiljenijih srpskih igrača svih vremena, i dan-danas se pamte njegova dva gola u osmini finala Mundijala u Italiji 1990. kada je sahranio favorizovane Špance (pogotovo fintu kod drugog gola kada je poslao španskog odbrambenog igrača po burek). U Nagoji, gde je igrao, smatraju ga živom legendom (tamo mu je saigrač bio Geri Lineker a trener Arsen Venger) zato ima svoj trg a jedna tribina stadiona nosi njegovo ime. Piksi je u Nišu poznat i po sledećoj zezalici: Dragiša Binić - "Piksiiiiiii! Centriši be!", Piksi - "A, be, blokišu me!"
 
Član
Učlanjen(a)
25.01.2010
Poruka
2.177
IVAN MILJKOVIĆ

2ly6dle.jpg



(13. septembar 1979. Niš) Srpski odbojkaš, reprezentativac odbojkaške reprezentacije Srbije. Svoju profesionalnu karijeru započeo je u Partizanu 1997. godine. Zajedno sa Andrijom Gerićem igrao u italijanskom klubu Lube Maćerata. Igra na poziciji korektora i visok je 206 cm. U leto 2007 godine prešao je u Roma volej. Na završnom turniru Svetske lige u Beogradu 2005, dobio je priznanje najboljeg igrača (mvp) i osvojio ček od 40 000 dolara, takođe je proglašen i za najboljeg servera i dobio još 17 500 dolara. Na Evropskom prvenstvu u Moskvi 2008, proglašen je za najboljeg poentera
 
Član
Učlanjen(a)
22.10.2009
Poruka
688
Pa najpoznatija osoba iz Niša meni je moj tata! Šalim se malo sory i veliki pozdrav Nišlijama, sa njima sam provodila najlepše raspuste...
 
Član
Učlanjen(a)
13.11.2010
Poruka
317
Pa poznatih Nislija ima mnogo.Miki Manojlovic svetski glumac, pa Ljubisa Samardzic,pa Zika Milenkovic,pa Saban Barjamovic...rasadnik talenta
 
Član
Učlanjen(a)
25.01.2010
Poruka
2.177
Живојин Миленковић

zikamilenkovic.jpg


Живојин Жика Миленковић (26. јануар 1928, Ниш, Србија, Југославија – 18. март 2008, Београд, Србија) је био српски глумац.

Биографија

Родио се у Нишу, и ту почео глумачку каријеру у Нишком народном позоришту. Касније прелази у Београдско драмско позориште где је глумио до пензионисања. Једно време у Нишу је био професор књижевности. Глумио је у преко 30 филмова, преко 300 телевизијских емисија (драме и серије) и око 150 позоришних представа.


U Beogradskom dramskom pozorištu Žika Milenković je počeo da igra 1952, da bi od 1960. glumio u kontinuitetu gotovo četiri decenije. Za to vreme odigrao je nekoliko stotina predstava, među kojima su posebno značajne uloge: Knjaz Miloš, Agaton, Klaudije, Spasoje Krtalić...

„Glumac tumači dve-tri uloge u sezoni, a to znači 150 u karijeri. Kada se sve to pomnoži sa predstavama – ispadne mnogo. Ali tako mora i da bude, jer je gluma pomalo i sudbina. Gluma je i žrtvovanje. Ona je i nesanica, neizvesnost. Gluma je i sreća i tuga. Ali, tužno je to što glumac živi samo između dizanja i spuštanja zavesa. Posle toga ostaju sećanja o pojedincima, većini sledi – zaborav. Prokletstvo i lepota ovog posla sastoji se u stalnom izazovu i dokazivanju. Ne može se živeti samo od jedne dobre uloge. Svaka premijera je diplomski ispit, a svaka predstava ispit koji se nanovo polaže. Takav posao se ne može obavljati bez izuzetne ljubavi”, pričao je Milenković.

A Žika Milenković nikada nije zakasnio na probu, predstavu, snimanje. Išao je iz uloge u ulogu sa podjednakim žarom. Jedne godine odigrao je čak 172 predstave u sezoni. Tumačio je tokom karijere i nekoliko negativaca: Rika Gizdića, generala Fonštropa... Branio je te likove jer nijedan čovek o sebi ne govori da je gadan, već likovi uvek imaju i nešto pozitivno u sebi.

Među likovima koje je tumačio Žika Milenković je posebno izdvajao ulogu Besemjonova u „Malograđanima”, domaćina kojem se, sticajem okolnosti rastače porodica, a on pokušava da poveže konce. Jako je voleo i deda Trajka u „Porodičnom blagu”...

Pamte se njegove uloge u zabavnom programu „Veselo veče”, zatim u serijama Televizije Beograd „Ljubav na seoski način”, „Vruć vetar”, „Srećni ljudi”, „Porodično blago”. Na velikom ekranu igrao je u filmovima „Žuta”, „Sok od šljiva”, „Davitelj protiv davitelja”, „Šmeker”, „Neka druga zemlja”... Žika Milenković je dobitnik mnogobrojnih priznanja.


Улоге

Год. Назив Улога
1959. Три Аморове стреле
1961. Серафимов клуб
1962. Три приче о Џефу Питерсу
1962. Јунаци дана газда Радисав
1963. Дугме за пети спрат
1963. Безазлене душе
1964. Народни посланик Секулић
1966. Црни снег директор Павле Катић
1966. Људи и папагаји Симче
1967. Будућност света
1967. Кад будем мртав и бео
1967. Једно туце жена
1967. Златна праћка свештеник
1967. Забавља вас Мија Алексић
1967. Офелија редитељ
1967. Круг двојком
1967. Дежурна улица
1968. Спавајте мирно Раде
1968. Сачулатац Миличин зет
1969. Покојник Спасоје Благојевић
1969. Бог је умро узалуд Мићко
1970. Хајдучија Ранко Тајсић
1970. Милораде, кам бек Цветко
1970. Ђидо Маринко
1970. Љубав на сеоски начин Цветко
1971. Операција 30 слова
1971. Опклада
1970-1971. Леваци Милинковић
1971. Цео живот за годину дана
1971. Дипломци Сисоје Митровић
1972. И Бог створи кафанску певачицу Дамњан Илић
1972. Мајстори Гвозден
1973. Слике без рама - из дечијих књига цар Кајсар
1973. Позориште у кући Мајстор Миливоје
1973. Камионџије Божа Зец
1973. Жута милиционер
1974. Зашто је пуцао Алија Алијагић
1974. Кошава шеф градилишта
1974. Димитрије Туцовић свештеник Минић
1975. Познајете ли Павла Плеша?
1975. Зимовање у Јакобсфелду
1975. Салаш у малом риту
1975. Голгота
1975. Ђавоље мердевине Булат
1975. Драги, буди ми непознат
1976. Успон и пад Жике Проје Жика Проја
1977. Више од игре начелник Васић
1978. Госпођа министарка Риста Тодоровић
1978. Повратак отписаних наредник Срета
1979. Прва Српска железница Трифун Јеремић
1979. Јоаким
1980. Авантуре Боривоја Шурдиловића Сотир Шурдиловић
1980. Било, па прошло
1980. Врућ ветар Сотир Шурдиловић
1981. Сок од шљива Ујак
1983. Последње совуљаге и први петли
1983. Како сам систематски уништен од идиота Министар
1984. Давитељ против давитеља инспектор Гане
1984. Проклета авлија чиновник
1984. Варљиво лето '68 берберин
1984. Камионџије поново возе Бора Гуџевић
1985. И то ће проћи Станко
1986. Неозбиљни Бранислав Нушић Душан Раденковић
1986. Одлазак ратника, повратак маршала председник општине
1986. Шмекер Крца
1987. Бољи живот Крста
1987. Хајде да се волимо
1988. Нека чудна земља министар пољопривреде
1988. Вук Караџић Хаџи-Стоило
1988. Тајна манастирске ракије командир милиције
1988. Тесна кожа 3 мајстор Раца
1988. Балкан експрес 2 Рајчевић
1989. Доме, слатки доме Проф. Влаисављевић
1989. Како је пропао рокенрол Митар
1989. Балкан експрес (серија) Рајчевић
1990. Балканска перестројка милиционер
1991. Оружје збогом
1991. У име закона народни посланик
1992. Полицајац са Петловог брда
1993. Рај
1993. Раденко и Силвана
1993. Обрачун у казино кабареу газда Бузда
1993. Полицајац са Петловог Брда отац
1994. Слатко од снова газда
1994. Срећни људи Тиосав Марјановић Гарац
1995. Сложна браћа Војо Кецман
1995. Знакови Петроније
1995. Отворена врата комшија
1995-1996. Срећни људи Тиосав Марјановић Гарац
1999. Ђенерал Милан Недић (ТВ) Милан Аћимовић
1998-2001. Породично благо (серија) Трајко Гавриловић
2000. А сад адио Трајко Гавриловић
2002. Хотел са 7 звездица
2002. Породично благо Трајко Гавриловић
2002. 1 на 1 пензионер
2004. Стижу долари Мазнићев деда
 
Član
Učlanjen(a)
25.09.2010
Poruka
178
Zaboravili ste grupu Kerber, pa Galiju.....a tu je i Katarina iz aktuelnog Survivor-a:)
 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
BILJANA BILJA KRSTIĆ

grad-Nis-NisCafe-8589ac4b9f.jpg

Rodjena u Nišu gde je i završila osnovno i srednje muzičko obrazovanje u MŠ “Dr Vojislav Vučković”. U Beogradu je upisala i završila Fakultet muzičke umetnosti. Pevala je u horu mladih Dr Vojislav Vučković” iz Niša i u Akademskom horu “Collegium musicum”. Paralelno sa tim radila je i muziku za više pozorišnih predstava u Narodnom pozorištu u Beogradu. Na domaćoj pop sceni Bilja Krstić je prisutna dugi niz godina. Posle grupa SUNCOKRET i RANI MRAZ započinje solo karijeru i izdaje tri albuma pop orjentacije: “Prevari večeras svoje društvo sa mnom”, “Iz unutrašnjeg džepa” i “Bilja” kao i jedan namenjen deci “Loptom do zvezda”. Uporedo sa karijerom pop pevacice Biljana sledi svoje najdublje afinitete i više godina strpljivo prikuplja autentične audio i notne zapise izvorne muzike. To su uglavnom retko izvodjene a većinom i neobjavljene muzičke teme sa Kosova, južne Srbije, Vlaške oblasti, Makedonije, Rumunije, Bugarske i Madjarske. Rezultat ovog rada su kompakt diskovi "Bistrik" i "Zapisi", koji su nastali kao fuzija tradicionalne muzike i savremenog aranžerskog postupka. Tokom 2003. godine Bilja i Bistrik su radili na muzici za naš najgledaniji film svih vremena - “Zona Zamfirova”. Sa svojim kolegama sa FMU-a 2001. godine osniva orkestar Bistrik i postiže velike uspehe u svetu i u našoj zemlji na preko 170 koncerata, što je doprinelo da je pozovu kao jedinog ženskog vokalnog predstavnika - solistu Mediterraneo orkestra na festivalu Mostra Sesc de Artes u Sao Paulu 2005 godine; Mediterraneo Orkestar je specijalno za ovu priliku sastavljen od 25 vrhunskih muzičara iz celog sveta.Njen treći CD – pod nazivom Tarpoš, pojavio se na evropskom tržištu početkom 2007 u izdanju nemačke izdavačke kuće “Intuition”. Radi kao muzički urednik prvog programa Radio Beograda.
 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
ANA STANIĆ

ana-stanic.jpg

ANA STANIĆ je rođena 8. decembra 1975. godine u Nišu.
Od 1994. počinje da se bavi pevanjem u muzičkom duetu „Mobi Dik“. Posle tri snimljena albuma i velikog uspeha u duetu, sa ukupno preko 300.000 prodatih ploča, odlučuje se na solo karijeru, i od 1998. godine nastupa samostalno. Do sada je snimila 6 samostalnih albuma. Krajem 2008. godine diplomirala je filmsku i TV produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti, a u toku studiranja bila je producent filma „Apsolutnih 100“.

Diskografija

Metar iznad asfalta, 1998, PGP RTS
Ana Stanić, 1999, Automatik
Vidim te kad, 1999, PGP RTS
Tri, 2002, PGP RTS
U ogledalu, 2004, City Records
Sudar, 2008, PGP RTS
 
Top