LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Poželjan strani kapital
Potrebno je da i strani investitori preuzimu više rizika za ulaganja u našu ekonomiju, a ne da cenu kursnog i drugih rizika „plate” samo naša privreda i građani
Prilivi stranog kapitala u Srbiju bili su pre izbijanja svetske finansijske krize okosnica našeg modela rasta i nesumnjivo su pomogli srpskoj privredi da u odsustvu domaće štednje ostvari svoj potencijal za tranzicionu konvergenciju. Omogućili su, takođe, našim domaćinstvima i državi da značajno podignu potrošnju. Pre izbijanja krize praktično čitav dohodak Srbije odlazio je u potrošnju. Takav model rasta je bio socijalno privlačan, ali ekonomski neodrživ.
Nema sumnje da su nam za obnavljanje ekonomskog rasta u narednom periodu potrebni značajni prilivi stranog kapitala. Upravo zato je nužno sagledati šta je bio ključni problem priliva stranog kapitala u Srbiju pre krize. Pored činjenice da su prilivi stranog kapitala bili kanalisani u potrošnju umesto u investicije, ključni problem predstavljala je neravnomerna podela rizika među tržišnim učesnicima, kao i neusklađenost valutne strukture finansiranja, što je dalje ugrožavalo stabilnost našeg finansijskog sistema. Tranzicija je dugotrajan proces i zahteva dugoročno finansiranje. Deo izvora našeg finansiranja bio je, međutim, kratkoročan, zbog čega je njihovo zanavljanje često bilo neophodno. Dodatni problem bio je u tome što je najveći deo izvora finansiranja bio u stranoj valuti, dok je većina prihoda bila u dinarima.
Dakle, suprotno ustaljenom mišljenju, našu privredu nije dovelo u opasnost izuzetno rizično ponašanje stranih investitora, već upravo njihovo neprihvatanje rizika.
Rizike uzrokovane valutnom i ročnom neusklađenošću nisu preuzeli strani investitori nego domaća privreda i delimično stanovništvo. Oni su ti koji su podneli najveći teret kada su prilivi kapitala presušili i kada je dinar oslabio.
Upravo zbog ovakve neravnomerne raspodele rizika, kreatori makroekonomske politike treba da ostanu oprezni po pitanju priliva stranog kapitala. Naša makroekonomska i finansijska stabilnost je bila pogođena u vreme krize ne zato što smo se zaduživali u inostranstvu da bismo finansirali rast, već zato što strani investitori nisu preuzimali odgovarajući deo rizika koji je povezan s tim aktivnostima.
Sa stanovišta Narodne banke svi oblici priliva stranog kapitala dobrodošli su sve dok je rizik povezan sa njima u dobroj meri na stranom investitoru, a ne u našem sistemu. To znači da ćemo raditi na tome da se prednost radije da dugoročnim u odnosu na kratkoročne prilive, budući da većina investicionih projekata zahteva i takvo finansiranje. Najpoželjniji oblici priliva stranog kapitala za nas svakako su direktne strane investicije ili zajednička ulaganja, jer nam, između ostalog, donose i druge koristi u vidu stručnog znanja i tehnologije. Investitori koji preuzimaju više rizika na sebe, jasno pokazuju svoju dugoročnu posvećenost srpskoj privredi.
Mi podržavamo i čiste finansijske prilive – čak i kratkoročne, ukoliko su oni usklađeni sa našim investicionim potrebama. I ovi prilivi, iz brojnih razloga koje sam prethodno naveo, doprinose razvoju finansijskog tržišta i podstiču neophodnu diversifikaciju rizika.
Zbog svega navedenog, Narodna banka podržava učešće stranih investitora u trgovini najavljenim srednjoročnim dinarskim državnim obveznicama, što bi moglo da obnovi interes stranih investitora za ulaaganja u Srbiju. Međutim, naglašavam da imamo jasne preporuke po pitanju vidova njihovog učešća. Smatramo da su poželjniji vidovi po osnovu kojih strani investitori preuzimaju najveći deo kreditnog i deviznog rizika, kao što je to u slučaju direktne kupovine za tzv. banking book po principu „kupi i čuvaj“ ili za tzv. trading book po principu „kupi i prodaj“.
Narodna banka će regulatornim merama odmah reagovati ukoliko procenimo da akumuliranje rizika usled njegove neravnomerne raspodele, opet ugrožava stabilnost finansijskog sistema.
Da zaključim, sa stanovišta Narodne banke smanjenje priliva stranog kapitala nipošto nije u interesu Srbije, ali je poželjna promena strukture priliva u odnosu na onu koju smo imali pre krize. Želimo da se postigne takva struktura priliva kapitala koja će podrazumevati da strani investitori preuzimaju više rizika po osnovu ulaganja u našu ekonomiju. To ne znači da podržavamo samo direktne strane investicije i zajednička ulaganja. Podržavamo i čiste finansijske prilive pod uslovom da kreditni i devizni rizik, kao i rizik ročnosti, ne padaju u potpunosti na teret domaćeg finansijskog sistema.
Viceguverner Narodne banke Srbije
Bojan Marković
Izvor: Politika
Potrebno je da i strani investitori preuzimu više rizika za ulaganja u našu ekonomiju, a ne da cenu kursnog i drugih rizika „plate” samo naša privreda i građani
Prilivi stranog kapitala u Srbiju bili su pre izbijanja svetske finansijske krize okosnica našeg modela rasta i nesumnjivo su pomogli srpskoj privredi da u odsustvu domaće štednje ostvari svoj potencijal za tranzicionu konvergenciju. Omogućili su, takođe, našim domaćinstvima i državi da značajno podignu potrošnju. Pre izbijanja krize praktično čitav dohodak Srbije odlazio je u potrošnju. Takav model rasta je bio socijalno privlačan, ali ekonomski neodrživ.
Nema sumnje da su nam za obnavljanje ekonomskog rasta u narednom periodu potrebni značajni prilivi stranog kapitala. Upravo zato je nužno sagledati šta je bio ključni problem priliva stranog kapitala u Srbiju pre krize. Pored činjenice da su prilivi stranog kapitala bili kanalisani u potrošnju umesto u investicije, ključni problem predstavljala je neravnomerna podela rizika među tržišnim učesnicima, kao i neusklađenost valutne strukture finansiranja, što je dalje ugrožavalo stabilnost našeg finansijskog sistema. Tranzicija je dugotrajan proces i zahteva dugoročno finansiranje. Deo izvora našeg finansiranja bio je, međutim, kratkoročan, zbog čega je njihovo zanavljanje često bilo neophodno. Dodatni problem bio je u tome što je najveći deo izvora finansiranja bio u stranoj valuti, dok je većina prihoda bila u dinarima.
Dakle, suprotno ustaljenom mišljenju, našu privredu nije dovelo u opasnost izuzetno rizično ponašanje stranih investitora, već upravo njihovo neprihvatanje rizika.
Rizike uzrokovane valutnom i ročnom neusklađenošću nisu preuzeli strani investitori nego domaća privreda i delimično stanovništvo. Oni su ti koji su podneli najveći teret kada su prilivi kapitala presušili i kada je dinar oslabio.
Upravo zbog ovakve neravnomerne raspodele rizika, kreatori makroekonomske politike treba da ostanu oprezni po pitanju priliva stranog kapitala. Naša makroekonomska i finansijska stabilnost je bila pogođena u vreme krize ne zato što smo se zaduživali u inostranstvu da bismo finansirali rast, već zato što strani investitori nisu preuzimali odgovarajući deo rizika koji je povezan s tim aktivnostima.
Sa stanovišta Narodne banke svi oblici priliva stranog kapitala dobrodošli su sve dok je rizik povezan sa njima u dobroj meri na stranom investitoru, a ne u našem sistemu. To znači da ćemo raditi na tome da se prednost radije da dugoročnim u odnosu na kratkoročne prilive, budući da većina investicionih projekata zahteva i takvo finansiranje. Najpoželjniji oblici priliva stranog kapitala za nas svakako su direktne strane investicije ili zajednička ulaganja, jer nam, između ostalog, donose i druge koristi u vidu stručnog znanja i tehnologije. Investitori koji preuzimaju više rizika na sebe, jasno pokazuju svoju dugoročnu posvećenost srpskoj privredi.
Mi podržavamo i čiste finansijske prilive – čak i kratkoročne, ukoliko su oni usklađeni sa našim investicionim potrebama. I ovi prilivi, iz brojnih razloga koje sam prethodno naveo, doprinose razvoju finansijskog tržišta i podstiču neophodnu diversifikaciju rizika.
Zbog svega navedenog, Narodna banka podržava učešće stranih investitora u trgovini najavljenim srednjoročnim dinarskim državnim obveznicama, što bi moglo da obnovi interes stranih investitora za ulaaganja u Srbiju. Međutim, naglašavam da imamo jasne preporuke po pitanju vidova njihovog učešća. Smatramo da su poželjniji vidovi po osnovu kojih strani investitori preuzimaju najveći deo kreditnog i deviznog rizika, kao što je to u slučaju direktne kupovine za tzv. banking book po principu „kupi i čuvaj“ ili za tzv. trading book po principu „kupi i prodaj“.
Narodna banka će regulatornim merama odmah reagovati ukoliko procenimo da akumuliranje rizika usled njegove neravnomerne raspodele, opet ugrožava stabilnost finansijskog sistema.
Da zaključim, sa stanovišta Narodne banke smanjenje priliva stranog kapitala nipošto nije u interesu Srbije, ali je poželjna promena strukture priliva u odnosu na onu koju smo imali pre krize. Želimo da se postigne takva struktura priliva kapitala koja će podrazumevati da strani investitori preuzimaju više rizika po osnovu ulaganja u našu ekonomiju. To ne znači da podržavamo samo direktne strane investicije i zajednička ulaganja. Podržavamo i čiste finansijske prilive pod uslovom da kreditni i devizni rizik, kao i rizik ročnosti, ne padaju u potpunosti na teret domaćeg finansijskog sistema.
Viceguverner Narodne banke Srbije
Bojan Marković
Izvor: Politika