Povratak u vreme kada je život diktirala muzička scena

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.023
Od danas izložba u Muzeju istorije Jugoslavije

Povratak u vreme kada je život diktirala muzička scena

Milena Marjanović| 17. 12. 2011. - 14:00h| Blic Online

Izložba netipičnog naslova „Poslednja mladost u Jugoslaviji…“, koja se danas u podne otvara u Muzeju istorije Jugoslavije, bavi se produkcijom omladinske alternativne pop kulture u SFRJ krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina XX veka.

1.jpg
Goranka Matić: Sa probe VIS "Idoli"

Autori izložbe (produkcija MIJ, „Academica“ i Studentski kulturni centar) su Marina Martić i Stevan Vuković, a njen dizajn potpisuju Monika Lang i Andreja Mirić.

- Jeste naslov netipičan, ali je prigodan, s ploče dueta „Krstić-Šaper“ izdate 1987. Od autora smo dobili dozvolu da ga iskoristimo za naslov naše izložbe. Naravno, hteli smo da izložba bude jugoslovenska, ali nismo imali dovoljno novca. Zato se nadam da ćemo našom inspirisati druge da nastave istraživanje koje smo mi započeli s „beogradskom epizodom“ - kaže Marina Martić i dodaje da je reč o poslednjoj autentičnoj omladinskoj sceni jugoslovenskog prostora, koja nije imala nikakav nacionalni predznak.

Izložba „Poslednja mladost u Jugoslaviji“ biće otvorena do 15. januara 2012, svakoga dana, osim ponedeljka, od 10 do 16 sati,
a na njoj će gledaoci moći da vide i relevantne delove TV programa iz tog vremena pozajmljene od RTS-a, a imaće na raspolaganju i slušalice da čuju muziku „Dečaka“, „Idola“, „Discipline kičme“, „Ekatarine Druge“…

- Retko ko u novonastaloj generaciji za njih ne zna, zato ih očekujemo na izložbi - kažu autori.

- Ipak, za njih će biti i otkrića kao, na primer, da je Milan Mladenović počeo kao pesnik, da je recitovao i tuđu poeziju. Ni on ni Koja ništa nisu radili slučajno - bili su dobro upućeni u svetske tokove. Improvizovani su bili studiji koji su, zapravo, bili gradski podrumi. Možda će novina biti i naznaka da je „Lajbah kunst“ napravljen u Beogradu!

Po mišljenju naših sagovornika, ali i drugih aktera, potom se jugoslovenski kulturni prostor deli, i oficijelna i disidentska kulturna sfera razlažu na srpsku, hrvatsku, slovenačku..., s jedne strane, a s druge - mnogi ulaze u mejnstrim kulturu.

2.jpg
Mladi Srđan Žika Todorović

- Mladi autori, ohrabreni slobodama koje je osvojio pank pokret, uvode nove forme izražavanja i delovanja u kulturu. Novu nezavisnu muzičku scenu prate fanzini, omladinska štampa, ali i oficijelni mediji, poput Radio-televizije Beograd.
Oko muzičke scene se organizuje društveni život kao spoj koncerata, žurki, spontanih umetničkih akcija, tribina... Princip ‘uradi sam’ gotovo da briše razlike između publike i izvođača - kroz improvizaciju i eksperiment nastaje bogata produkcija flajera, postera, audio-kaseta, stripova, slika i časopisa - objašnjava Stevan Vuković.

Početna tačka u svemu je fanzin - časopis koji se zove „Izgled“, lokalna verzija Vorholovog časopisa „Intervju“.

3.jpg
Nebojša Čanković: Goranka i Dragan Papić

- Zanimljivo je kako je nastao: slikar po obrazovanju Vladimir Jovanović koji je radio u pop maniru, fasciniran Vorholom i Bouvijem, predložio je da katalog za njegovu izložbu ne bude klasičan već da se ugleda na Vorholov „Intervju“.

(Fanzin „Izgled“ objavljen je tri puta uz izložbe u „Srećnoj galeriji“, dva njegova izdanja vezana su za Bitef i jedan za muzički festival u Zagrebu.) Zatim se na konkursima pojavljuju rok fotografi, priređuju se prve izložbe polaroida, startuje grupa „Kos(z)metiks“ koja izdaje samo jednu ploču, jer nema nameru da izađe na tržište. Grupa se, naravno, gasi, ali ostaje upamćena za sva vremena. Slušamo je svake nedelje u „Utisku“ Olje Bećković na špici „Utisaka puna glava“ - skreće pažnju Martićeva.

Bez obzira na prostor Muzeja „25. maj“ koji nije mali (1.600 m2), ova beogradska scena nije mogla da bude predstavljena u celosti, jer je količina još neobrađene a relevantne građe - neiscrpna.

Nezamenljivi i nikad viđeni

Fokus izložbe je na vremenu pre nego što su amblematske muzičke grupe potpisale ugovore sa velikim izdavačkim kućama.
- Na primer: Dragan Papić, bitan stožer te potkulture, bio je menadžer jednog singla „Idola“, a već za reizdanje, produkciju im radi Goran Bregović i bend izlazi na tržište. Hronološki, naša se izložba završava 1984. kada kultura iz domena eksperimenta prelazi u domen muzičke industrije. Grupe su stekle dovoljan broj fanova, a bilo je i novca za lajf-stajl - ukazuje Vuković. - Ipak, više smo našu izložbu bazirali na fenomenima nego na autorima. Što se tiče rok fotografije koja je proizvod tog vremena, nezamenljiva je Goranka Matić.




 
Natrag
Top