LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
POTVRDA O ŽIVOTU
... biće, možda, uskoro potrebna svakom gradjaninu u Srbiji koji se usudi da živi duže nego što država smatra pristojnim i mogućim
Svojevremeno je jedan naš humorista i novinar izazvao pravu političku buru kada je pre nekoliko decenija predložio da se gužve u beogradskim autobusima reše na taj način što će se penzionerima zabraniti da se u njima voze u špicu, kako se ovde, takodje nekad davno, nazivalo ono što danas zovemo rush hour . Tresao se tada čitav Beograd, grmelo je od protesta sa svih strana, uključujući i predstavnike penzionera, dok su se autor te zajedljive dosetke i njegovi drugari u redakciji zajebantski osmehivali....
Danas se niko ne smeje i svi ćute dok naši penzioneri ovog januara 2011. strpljivo i bojažljivo podnose maltretiranje koje je proizvod zasad još uvek anonimne birokratske duše (il' družine) koja je pomislila da bi gorepomenutu anegdotu i zajebanciju mogla pretočiti u stvarnost.
Prvog radnog dana (n)ove 2011. godine Uprava gradske opštine Novi Beograd, i mnoge druge dakako, na adrese mnogih a veoma starih ljudi, u koje spada i moj otac, uputila je preporučeno pismo u kome mu se nalaže da tog i tog dana obavezno dodje u opštinu, soba ta i ta, sprat taj i taj, ukoliko želi da mu se i dalje redovno uz penziju vrši isplata invaldiskog primanja, (što se nekad poštenije zvalo dodatak) , a da su posle te posete on i njemu slični dužni da se ''ubuduće svakih šest meseci jave ili dostave ovom ogranu potvrdu o životu''
U dopisu nije rečeno ko je, kada, gde i zašto doneo ovu odluku, kako izgleda, ko i gde se izdaje potvrda o životu ! Mada bi to bilo lepo znati.
U telefonskom razgovoru od strane opštinskog službenika sam obavešten (i to je još ''bolje'') da u stvari potvrdu o životu izdaje isti organ koji je i traži.
Valja reći, neki činovnici, koji sprovode ovu odluku u ime države ( koja štedi svuda gde može, a ne gde mora ) jedva hodajuće starine koje im po pozivu dolaze na noge dočekuju ipak učtivo, neki čak i sa neskrivanim snebivanjem, sve valjda misleći da bi i oni mogli dočekati duboku starost, mada je to kod nas, uprkos napretku medicine, sve manje verovatno.
Ne znam kako vi koji ovo čitate tumačite ovaj post ''humanost'' na delu.
Ja razmišljam da će možda uskoro ovaj zahtev države da joj dokažete da ste živi biti zahtevan u skladu sa starosnim dobom - oni koji, naprimer, žive preko 85 godina svaka tri meseca, a potom i češće...Sve dok ne umru u potrazi za potvrdom o životu.
A možda je sve ovo s primaocima invalidnina samo proba da se iste potvrde zahtevaju i istom tretmanu podvrgnu i svi oni primaoci penzija u Srbiji koji ih već dugo primaju , da će duboka starost u Srbiji uskoro biti smatrana asocijalnim ponašanjem i krivcem za muke onih koji odlučuju o budžetskim pitanjima i javnoj potrošnji itd. O odgovornima za PIO i da ne pišem...
Ali, neću da razmišljam i neću da prihvatim bilo kakvo opravdanje da je ovaj zahtev za potvrdama o životu poristekao na osnovu sumnji (ili dokaza ) da postoje i mrtve duše, lažni primaoci invalidnina (i penzija) , jer smatram da je država u obavezi da to otkriva na drugačiji način, a ne tako što će maltretirati starine.
Uprkos svemu, valjda još nismo postali društvo u kom ćemo svojim ostarelim roditeljima govoriti da su asocijalna pojava i da svojim daljim životom otežavaju naš.
Press
... biće, možda, uskoro potrebna svakom gradjaninu u Srbiji koji se usudi da živi duže nego što država smatra pristojnim i mogućim
Svojevremeno je jedan naš humorista i novinar izazvao pravu političku buru kada je pre nekoliko decenija predložio da se gužve u beogradskim autobusima reše na taj način što će se penzionerima zabraniti da se u njima voze u špicu, kako se ovde, takodje nekad davno, nazivalo ono što danas zovemo rush hour . Tresao se tada čitav Beograd, grmelo je od protesta sa svih strana, uključujući i predstavnike penzionera, dok su se autor te zajedljive dosetke i njegovi drugari u redakciji zajebantski osmehivali....
Danas se niko ne smeje i svi ćute dok naši penzioneri ovog januara 2011. strpljivo i bojažljivo podnose maltretiranje koje je proizvod zasad još uvek anonimne birokratske duše (il' družine) koja je pomislila da bi gorepomenutu anegdotu i zajebanciju mogla pretočiti u stvarnost.
Prvog radnog dana (n)ove 2011. godine Uprava gradske opštine Novi Beograd, i mnoge druge dakako, na adrese mnogih a veoma starih ljudi, u koje spada i moj otac, uputila je preporučeno pismo u kome mu se nalaže da tog i tog dana obavezno dodje u opštinu, soba ta i ta, sprat taj i taj, ukoliko želi da mu se i dalje redovno uz penziju vrši isplata invaldiskog primanja, (što se nekad poštenije zvalo dodatak) , a da su posle te posete on i njemu slični dužni da se ''ubuduće svakih šest meseci jave ili dostave ovom ogranu potvrdu o životu''
U dopisu nije rečeno ko je, kada, gde i zašto doneo ovu odluku, kako izgleda, ko i gde se izdaje potvrda o životu ! Mada bi to bilo lepo znati.
U telefonskom razgovoru od strane opštinskog službenika sam obavešten (i to je još ''bolje'') da u stvari potvrdu o životu izdaje isti organ koji je i traži.
Valja reći, neki činovnici, koji sprovode ovu odluku u ime države ( koja štedi svuda gde može, a ne gde mora ) jedva hodajuće starine koje im po pozivu dolaze na noge dočekuju ipak učtivo, neki čak i sa neskrivanim snebivanjem, sve valjda misleći da bi i oni mogli dočekati duboku starost, mada je to kod nas, uprkos napretku medicine, sve manje verovatno.
Ne znam kako vi koji ovo čitate tumačite ovaj post ''humanost'' na delu.
Ja razmišljam da će možda uskoro ovaj zahtev države da joj dokažete da ste živi biti zahtevan u skladu sa starosnim dobom - oni koji, naprimer, žive preko 85 godina svaka tri meseca, a potom i češće...Sve dok ne umru u potrazi za potvrdom o životu.
A možda je sve ovo s primaocima invalidnina samo proba da se iste potvrde zahtevaju i istom tretmanu podvrgnu i svi oni primaoci penzija u Srbiji koji ih već dugo primaju , da će duboka starost u Srbiji uskoro biti smatrana asocijalnim ponašanjem i krivcem za muke onih koji odlučuju o budžetskim pitanjima i javnoj potrošnji itd. O odgovornima za PIO i da ne pišem...
Ali, neću da razmišljam i neću da prihvatim bilo kakvo opravdanje da je ovaj zahtev za potvrdama o životu poristekao na osnovu sumnji (ili dokaza ) da postoje i mrtve duše, lažni primaoci invalidnina (i penzija) , jer smatram da je država u obavezi da to otkriva na drugačiji način, a ne tako što će maltretirati starine.
Uprkos svemu, valjda još nismo postali društvo u kom ćemo svojim ostarelim roditeljima govoriti da su asocijalna pojava i da svojim daljim životom otežavaju naš.
Press