LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Potrošnja lekova u Srbiji raste iz godine u godinu
Dok je 2006. godine jedan pacijent prosečno podizao 16, danas uzima čak 21 kutiju medikamenata godišnje
Potrošnja lekova na recept
Tokom prošle godine u Srbiji potrošeno je 10,6 miliona kutija sedativa, a analiza Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje pokazuje da raste potrošnja lekova za smirenje, kao i da je samo u prva tri meseca ove godine izdato 2,3 miliona kutija medikamenata više nego u istom periodu prošle godine. Stručnjaci objašnjavaju da se građani sve više odlučuju da se sami leče, pri tome ne vodeći računa o tome šta kupuju i koliko nekontrolisana upotreba medikamenata može da naruši njihovo zdravlje. Veliki broj ljudi ima naviku da stvara kućne apoteke i da lekove uzima po sopstvenom nahođenju, a često dosta kutija moraju da bace, jer im je istekao rok trajanja. Osim što se na taj način neracionalno troši novac, „odlaze” i budžetska sredstva, koja bi, kažu u RZZO, svakako mogla da se koriste za uvođenje novih i efikasnijih lekova, koji su bolesnima itekako potrebni.
Sanja Mirosavljević, pi-ar RZZO-a, kaže da od 2006. godine iz meseca u mesec raste uzimanje svih vrsta lekova, a posebno zabrinjava podatak da je broj osiguranika koji podižu lekove na recept gotovo isti, a potrošnja lekova sve veća.
– Ako i nismo bolesni, sigurno se tako osećamo, jer je potrošnja iz godine u godinu sve veća. Godine 2006. jedan pacijent je prosečno podizao 16 kutija godišnje, a sada čak 21 kutiju. Recimo, 2006. godine 1,3 miliona ljudi je podiglo osam miliona pakovanja lekova iz dijazepamske grupe (lekovi za umirenje), a 2010. podignuto je 10,6 miliona kutija – naglasila je Mirosavljevićeva.
Do kraja godine, kaže naša sagovornica, ako se nastavi trend povećane potrošnje medikamenata, doći će se do cifre od 100 miliona propisanih kutija lekova u 2011. godini. Samo u prva tri meseca ove godine je, primera radi, propisano čak 300.000 kutija više antibiotika, nego u prva tri meseca prošle godine.
– Za lekove za kardiovaskularne bolesti u prva tri meseca propisano je 700.000 kutija više nego u istom periodu lane. Ako se nastavi ovaj trend, do kraja godine propisaće se neverovatnih tri miliona kutija više iz takozvane Ce grupe lekova. Naravno da nisu samo građani krivi za sve učestaliju neracionalnu potrošnju i kupovinu lekova. Farmaceutske kuće sve više utiču na lekare da prepisuju određene medikamente, a za uzvrat ih vode na seminare, kongrese i stručna usavršavanja – dodaje naša sagovornica.
Profesor dr Dragan Delić, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, kaže da lekari veoma lako propisuju antibiotike i da naš narod više ceni one lekare koji im propišu što više medikamenata.
– Često se antibiotici propisuju zbog virusnih infekcija, na šta nemaju efekta. A ne razmišljaju o tome da vremenom mogu da steknu otpornost na neki lek, jer široka i nekontrolisana upotreba antibiotika otvara vrata rezistentnosti organizma. Činjenica je da kod nas postoji kult lekova, da se oni masovno koriste, a da neki doktori povlađuju pacijentima i propisuju im medikamente „za svaki slučaj” – naglasio je dr Delić.
Politika
Dok je 2006. godine jedan pacijent prosečno podizao 16, danas uzima čak 21 kutiju medikamenata godišnje
Potrošnja lekova na recept
Tokom prošle godine u Srbiji potrošeno je 10,6 miliona kutija sedativa, a analiza Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje pokazuje da raste potrošnja lekova za smirenje, kao i da je samo u prva tri meseca ove godine izdato 2,3 miliona kutija medikamenata više nego u istom periodu prošle godine. Stručnjaci objašnjavaju da se građani sve više odlučuju da se sami leče, pri tome ne vodeći računa o tome šta kupuju i koliko nekontrolisana upotreba medikamenata može da naruši njihovo zdravlje. Veliki broj ljudi ima naviku da stvara kućne apoteke i da lekove uzima po sopstvenom nahođenju, a često dosta kutija moraju da bace, jer im je istekao rok trajanja. Osim što se na taj način neracionalno troši novac, „odlaze” i budžetska sredstva, koja bi, kažu u RZZO, svakako mogla da se koriste za uvođenje novih i efikasnijih lekova, koji su bolesnima itekako potrebni.
Sanja Mirosavljević, pi-ar RZZO-a, kaže da od 2006. godine iz meseca u mesec raste uzimanje svih vrsta lekova, a posebno zabrinjava podatak da je broj osiguranika koji podižu lekove na recept gotovo isti, a potrošnja lekova sve veća.
– Ako i nismo bolesni, sigurno se tako osećamo, jer je potrošnja iz godine u godinu sve veća. Godine 2006. jedan pacijent je prosečno podizao 16 kutija godišnje, a sada čak 21 kutiju. Recimo, 2006. godine 1,3 miliona ljudi je podiglo osam miliona pakovanja lekova iz dijazepamske grupe (lekovi za umirenje), a 2010. podignuto je 10,6 miliona kutija – naglasila je Mirosavljevićeva.
Do kraja godine, kaže naša sagovornica, ako se nastavi trend povećane potrošnje medikamenata, doći će se do cifre od 100 miliona propisanih kutija lekova u 2011. godini. Samo u prva tri meseca ove godine je, primera radi, propisano čak 300.000 kutija više antibiotika, nego u prva tri meseca prošle godine.
– Za lekove za kardiovaskularne bolesti u prva tri meseca propisano je 700.000 kutija više nego u istom periodu lane. Ako se nastavi ovaj trend, do kraja godine propisaće se neverovatnih tri miliona kutija više iz takozvane Ce grupe lekova. Naravno da nisu samo građani krivi za sve učestaliju neracionalnu potrošnju i kupovinu lekova. Farmaceutske kuće sve više utiču na lekare da prepisuju određene medikamente, a za uzvrat ih vode na seminare, kongrese i stručna usavršavanja – dodaje naša sagovornica.
Profesor dr Dragan Delić, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, kaže da lekari veoma lako propisuju antibiotike i da naš narod više ceni one lekare koji im propišu što više medikamenata.
– Često se antibiotici propisuju zbog virusnih infekcija, na šta nemaju efekta. A ne razmišljaju o tome da vremenom mogu da steknu otpornost na neki lek, jer široka i nekontrolisana upotreba antibiotika otvara vrata rezistentnosti organizma. Činjenica je da kod nas postoji kult lekova, da se oni masovno koriste, a da neki doktori povlađuju pacijentima i propisuju im medikamente „za svaki slučaj” – naglasio je dr Delić.
Politika