- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.626
Potres na berzama zbog krize u Dubaiju
Pustinjski raj dospeo na ivicu bankrotstva
Strah od nove opasne etape ekonomske krize zahvatio je svet nakon što su brokeri reagovali na šokantnu vest da državna korporacija Dubaija, opterećena dugovima, nije u stanju da isplaćuje pristigla potraživanja poveriocima. Dubai je bio slika i prilika ekonomskog buma: društvo nezamislivog luksuza, neverovatno visokih nebodera i ostrva u obliku palmi. Ove nedelje on je postao oličenje kraha zbog recesije.
Svetske berze su juče drugi dan zaredom doživele potres nakon što je holding kompanija „Dubai vorld“ u toj ostrvskoj državi zatražila dodatnih šest meseci da bi mogla da isplati deo duga od 2,6 milijardi evra čija naplata dospeva idućeg meseca.
Iako je visina dugova Dubaija relativno skromna budući da iznosi 80 milijardi dolara, neizvesnost je uzdrmala berze, jer niko nije siguran ko su njegovi kreditori.
U opštoj panici nekoliko banaka je požurilo da izda saopštenja da bi umirile investitore, ističući da je njihov rizik mali. Cena nafte je pala na 74 dolara za barel.
„Dubai vorld“, državna korporacija koja je prouzrokovala ovu paniku tražeći odlaganje za otplatu kamata, pogoršao je situaciju kad je otkazao telekonferenciju sa vlasnicima svojih obveznica, pravdajući se preopterećenošću telefonskih linija.
Džerard Lajons, glavni ekonomista banke „Standard čarterd“, kaže da reakcija berzi pokazuje koliko su neke ekonomije ranjive na posledice dužničke krize. „Sad se vidi koliko je krhko svačije poverenje“, ističe Lajons.
Krajem prošle godine, kada su cene nekretnina pale za čak 70 odsto, došlo je do zastoja u razvoju, planovi za izgradnju trećeg ostrva Palme zakočeni su, planovi za podizanja tornja visine jedne milje otkazani, a preko 400 projekata ukupne vrednosti od 300 milijardi evra stavljeni su na led.
Saobraćajne gužve na drumovima tipične za grad preko noći su se proredile pošto su desetine hiljada ljudi izgubile svoje unosne poslove. Barovi luksuznih hotela u Dubaiju još uvek vrve od posetilaca tokom vikenda iako se masa sveta vidno proredila u popularnim noćnim klubovima hotelskog kompleksa „Madinat Džumeira“. Sektor nekretnina, nekadašnji izvor prihoda za radnike Dubaija koji žive u inostranstvu, sada je znatno uzdrman pošto su hiljade ljudi dobile otkaz. Arhitekte, agenti za nekretnine i građevinsko osoblje nestali su nakon što je posao na gradilištima zamro. „Dubizl“, lokalni vebsajt sličan „ibeju“, preplavljen je prodajnim oglasima.
Deo analitičara ipak smatra da su bojazni od novog talasa krize prourzokovanog finansijskim problemima pustinjskog raja preuveličane zbog toga što će Abu Dabi na kraju ipak pomoći Dubaiju kako bi Ujedinjeni Arapski Emirati bili pošteđeni neprijatnosti. „Dubai vorld“ ima dospele novčane obaveze od 39,6 milijardi evra, oko tri četvrtine ukupnog državnog duga Dubaija. Njegov ogranak „Nahil“ izgradio je ostrvo Palmu, ali je balon u domenu nekretnina pukao pre godinu dana, tako da su mnoge zgrade ostale nezavršene, dugovi neplaćeni, a bogatstvo u hartijama od vrednosti je nestalo.
Vladajuća porodica Dubaija pokušala je da smiri situaciju i ubedi svet da ne treba da se plaši ekonomske nestabilnosti. Šeik Ahmed bin Said al Maktum, koji se nalazi na čelu Vrhovnog fiskalnog komiteta grada, izdao je u četvrtak hitno saopštenje u kome se kaže da „shvata bojazni berzi, a naročito kreditora“. Ali dodaje: „Naša intervencija u ’Dubai vorldu’ pažljivo se planira“
Autor: J. Stojković
Pustinjski raj dospeo na ivicu bankrotstva
Strah od nove opasne etape ekonomske krize zahvatio je svet nakon što su brokeri reagovali na šokantnu vest da državna korporacija Dubaija, opterećena dugovima, nije u stanju da isplaćuje pristigla potraživanja poveriocima. Dubai je bio slika i prilika ekonomskog buma: društvo nezamislivog luksuza, neverovatno visokih nebodera i ostrva u obliku palmi. Ove nedelje on je postao oličenje kraha zbog recesije.
Svetske berze su juče drugi dan zaredom doživele potres nakon što je holding kompanija „Dubai vorld“ u toj ostrvskoj državi zatražila dodatnih šest meseci da bi mogla da isplati deo duga od 2,6 milijardi evra čija naplata dospeva idućeg meseca.
Iako je visina dugova Dubaija relativno skromna budući da iznosi 80 milijardi dolara, neizvesnost je uzdrmala berze, jer niko nije siguran ko su njegovi kreditori.
U opštoj panici nekoliko banaka je požurilo da izda saopštenja da bi umirile investitore, ističući da je njihov rizik mali. Cena nafte je pala na 74 dolara za barel.
„Dubai vorld“, državna korporacija koja je prouzrokovala ovu paniku tražeći odlaganje za otplatu kamata, pogoršao je situaciju kad je otkazao telekonferenciju sa vlasnicima svojih obveznica, pravdajući se preopterećenošću telefonskih linija.
Džerard Lajons, glavni ekonomista banke „Standard čarterd“, kaže da reakcija berzi pokazuje koliko su neke ekonomije ranjive na posledice dužničke krize. „Sad se vidi koliko je krhko svačije poverenje“, ističe Lajons.
Krajem prošle godine, kada su cene nekretnina pale za čak 70 odsto, došlo je do zastoja u razvoju, planovi za izgradnju trećeg ostrva Palme zakočeni su, planovi za podizanja tornja visine jedne milje otkazani, a preko 400 projekata ukupne vrednosti od 300 milijardi evra stavljeni su na led.
Saobraćajne gužve na drumovima tipične za grad preko noći su se proredile pošto su desetine hiljada ljudi izgubile svoje unosne poslove. Barovi luksuznih hotela u Dubaiju još uvek vrve od posetilaca tokom vikenda iako se masa sveta vidno proredila u popularnim noćnim klubovima hotelskog kompleksa „Madinat Džumeira“. Sektor nekretnina, nekadašnji izvor prihoda za radnike Dubaija koji žive u inostranstvu, sada je znatno uzdrman pošto su hiljade ljudi dobile otkaz. Arhitekte, agenti za nekretnine i građevinsko osoblje nestali su nakon što je posao na gradilištima zamro. „Dubizl“, lokalni vebsajt sličan „ibeju“, preplavljen je prodajnim oglasima.
Deo analitičara ipak smatra da su bojazni od novog talasa krize prourzokovanog finansijskim problemima pustinjskog raja preuveličane zbog toga što će Abu Dabi na kraju ipak pomoći Dubaiju kako bi Ujedinjeni Arapski Emirati bili pošteđeni neprijatnosti. „Dubai vorld“ ima dospele novčane obaveze od 39,6 milijardi evra, oko tri četvrtine ukupnog državnog duga Dubaija. Njegov ogranak „Nahil“ izgradio je ostrvo Palmu, ali je balon u domenu nekretnina pukao pre godinu dana, tako da su mnoge zgrade ostale nezavršene, dugovi neplaćeni, a bogatstvo u hartijama od vrednosti je nestalo.
Vladajuća porodica Dubaija pokušala je da smiri situaciju i ubedi svet da ne treba da se plaši ekonomske nestabilnosti. Šeik Ahmed bin Said al Maktum, koji se nalazi na čelu Vrhovnog fiskalnog komiteta grada, izdao je u četvrtak hitno saopštenje u kome se kaže da „shvata bojazni berzi, a naročito kreditora“. Ali dodaje: „Naša intervencija u ’Dubai vorldu’ pažljivo se planira“
Autor: J. Stojković