LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Potrebni aparati stoje beskorisni
Izvor: politika.rs |
U nekim ustanovama ima medicinskih uređaja, a nema prostora, u drugima je obrnuto, a trećim – nema obučenih kadrova.
Iako poseduju medicinske uređaje neophodne za lečenje i dijagnostikovanje bolesti pacijenata, neke zdravstvene ustanove godinama nisu ni otpakovale aparate koji im stoje u podrumima, skupljajući prašinu.
Najviše uređaja nije montirano za dijalizu bubrežnih bolesnika, ali su problem i mamografi, aparati za dijagnostikovanje raka dojke, jer mnoge ustanove nemaju stručnjake koji mogu da tumače njegove snimke. Rukovodioci zdravstvenih ustanova nerado govore o tome koje uređaje ne koriste i zbog čega, ali je zato ministar zdravlja prof. dr Zoran Stanković u razgovoru za „Politiku” istakao da ovaj problem postoji i da ga treba rešiti. Stanković je napomenuo da smo od italijanske vlade, 2008. godine, dobili 355 aparata za hemodijalizu, a kraj prošle godine dočekan je s 125 uređaja koji nisu instalirani.
On je naglasio da su bili u Šapcu i da su dogovorili hitno instaliranje aparata koji stoje u podrumu.
– U zdravstvenim ustanovama postoji niz aparata koji su instalirani, a ne rade, jer nemaju kadra. Problemi postoje za mamografe, jer je potrebna i edukacija radiologa za rad, pa i to iziskuje određeni vremenski period.Neke ustanove imaju problema s prostorom, a imaju aparat, a neke imaju višak prostorija – a nemaju uređaje. Uspeli smo da napravimo master-plan koji predviđa utvrđivanje viška prostora u zdravstvenim ustanovama. Negde ga ima zaista mnogo i može da se iskoristi za druge namene. U Loznici je napravljena zgrada s 6.000 kvadratnih metara, a u Prokuplju dom zdravlja koristi površinu od 10.000 kvadratnih metara. Ima nekih započetih objekata, koji nisu završeni, a negde, kao što je slučaj u Šapcu, jedna zgrada, koja je višak, pod zaštitom je države. Smatram da sve zgrade koje nisu u upotrebi treba prodati i od tih para poboljšati efikasnost pružanja zdravstvene zaštite. S pravilnom raspodelom i uz pomoć postojećih resursa može da se pruži mnogo bolja usluga građanima – istakao je ministar zdravlja.
Zorica Marković, urednica portala Zdravoskop, naglašava da direktori i načelnici u zdravstvenim ustanovama nisu postavljeni na ta mesta samo da bi primali platu, već da su dužni da omoguće funkcionisanje svih raspoloživih aparata.
– Ako su neki aparati kupljeni zbog toga da bi se neki rukovodilac „ugradio u cenu”, onda to treba javno da se kaže i da ta osoba to plati iz svog džepa. Skrivenih mehanizama korupcije ima i u tome kada se pacijentu kaže u zdravstvenoj ustanovi da aparat ne radi, pa ga doktor pošalje da uradi određenu analizu u privatnoj ordinaciji iza ćoška, gde inače radi kao konsultant – objasnila je Markovićeva.
Dešava se i da zdravstvene ustanove slučajno dođu do saznanja da u podrumu ili tavanu imaju neku medicinsku aparaturu ili prateći materijal. Tako su pre dve godine zaposleni u Domu zdravlja „Stari grad” u podrumu pronašli kovčeg s hirurškim instrumentima za grudnu hirurgiju, koji su tu tavorili decenijama. Domu zdravlja takvi instrumenti nisu bili potrebni, pa su želeli da ga daju nekoj bolnici. Ali, kada se to otkrilo, neko je preko noći ukrao kovčeg.
U Kliničko-bolničkom centru „Zemun”, nedavno je na tavanu nađeno 3.500 đebadi, od kojih sada svega 10 odsto može da se iskoristi. Pretpostavlja se da je đebad tu stajala 15-tak godina, ali umesto da ih koriste pacijenti – pojeli su ih moljci.
– U ovoj bolnici ranije nijedan aparat nije imao inventarni broj, za mnoge se nije znalo njihovo poreklo. Sada smo sve popisali. Dešava se da neki uređaji stoje, jer se čeka dozvola ministarstva da se verifikuje primena neke metode, a samim tim ti aparati će početi da se koriste – rekao je dr Dragoš Stojanović, direktor ove bolnice.
Kako objašnjava dr Nada Vasiljević-Jovanović, direktorka Doma zdravlja „Voždovac”, u gotovo svim ustanovama problem je nedostatak kadra koji treba da čitaju rezultate snimanja na mamografu. Zbog toga će, ističe ona, u ovoj ustanovi biti zaposlen stručnjak koji će obučavati zaposlene za čitanje rezultata na uređaju, a biće plaćen iz sopstvenih sredstava doma zdravlja.
Ministarstvo: uskoro 70 aparata u funkciji
Od 355 aparata za hemodijalizu, firme „Gambro”, donacije italijanske vlade, njih 230 se koristi. Dr Nebojša Jokić, viši savetnik u Ministarstvu zdravlja, kaže da je „za sve potrebno neko vreme” i da samim tim nije moguće da se svi aparati za hemodijalizu iz italijanske donacije odmah stave u funkciju. Potrebe su pravljene prema broju pacijenata, dodaje on, ali neophodno je i vreme da se pripremi i prostor u zdravstvenim ustanovama gde će aparati biti instalirani.
– Od 125 aparata iz italijanske donacije, koji još nisu stavljeni u funkciju, 14 aparata će početi da rade odmah po zaključivanju ugovora RFZO s KBC „Dr Dragiša Mišović”. Iz budžeta smo planirali izdvajanje sredstava za adaptaciju prostora u bolnici u Šapcu, zdravstveni centar u Petrovcu na Mlavi i Specijalnoj bolnici u Vrnjačkoj banji. Tako bi oko 70 aparata u kratkom roku bilo stavljeno u funkciju. Planira se i otvaranje novih centara u Knjaževcu, Aleksincu i Tutinu, kao i u domovima zdravlja u Lebanima, Sopotu i Grockoj, gde će preostali aparati biti preraspoređeni – istakao je dr Jokić.
Izvor: politika.rs |
U nekim ustanovama ima medicinskih uređaja, a nema prostora, u drugima je obrnuto, a trećim – nema obučenih kadrova.
Iako poseduju medicinske uređaje neophodne za lečenje i dijagnostikovanje bolesti pacijenata, neke zdravstvene ustanove godinama nisu ni otpakovale aparate koji im stoje u podrumima, skupljajući prašinu.
Najviše uređaja nije montirano za dijalizu bubrežnih bolesnika, ali su problem i mamografi, aparati za dijagnostikovanje raka dojke, jer mnoge ustanove nemaju stručnjake koji mogu da tumače njegove snimke. Rukovodioci zdravstvenih ustanova nerado govore o tome koje uređaje ne koriste i zbog čega, ali je zato ministar zdravlja prof. dr Zoran Stanković u razgovoru za „Politiku” istakao da ovaj problem postoji i da ga treba rešiti. Stanković je napomenuo da smo od italijanske vlade, 2008. godine, dobili 355 aparata za hemodijalizu, a kraj prošle godine dočekan je s 125 uređaja koji nisu instalirani.
On je naglasio da su bili u Šapcu i da su dogovorili hitno instaliranje aparata koji stoje u podrumu.
– U zdravstvenim ustanovama postoji niz aparata koji su instalirani, a ne rade, jer nemaju kadra. Problemi postoje za mamografe, jer je potrebna i edukacija radiologa za rad, pa i to iziskuje određeni vremenski period.Neke ustanove imaju problema s prostorom, a imaju aparat, a neke imaju višak prostorija – a nemaju uređaje. Uspeli smo da napravimo master-plan koji predviđa utvrđivanje viška prostora u zdravstvenim ustanovama. Negde ga ima zaista mnogo i može da se iskoristi za druge namene. U Loznici je napravljena zgrada s 6.000 kvadratnih metara, a u Prokuplju dom zdravlja koristi površinu od 10.000 kvadratnih metara. Ima nekih započetih objekata, koji nisu završeni, a negde, kao što je slučaj u Šapcu, jedna zgrada, koja je višak, pod zaštitom je države. Smatram da sve zgrade koje nisu u upotrebi treba prodati i od tih para poboljšati efikasnost pružanja zdravstvene zaštite. S pravilnom raspodelom i uz pomoć postojećih resursa može da se pruži mnogo bolja usluga građanima – istakao je ministar zdravlja.
Zorica Marković, urednica portala Zdravoskop, naglašava da direktori i načelnici u zdravstvenim ustanovama nisu postavljeni na ta mesta samo da bi primali platu, već da su dužni da omoguće funkcionisanje svih raspoloživih aparata.
– Ako su neki aparati kupljeni zbog toga da bi se neki rukovodilac „ugradio u cenu”, onda to treba javno da se kaže i da ta osoba to plati iz svog džepa. Skrivenih mehanizama korupcije ima i u tome kada se pacijentu kaže u zdravstvenoj ustanovi da aparat ne radi, pa ga doktor pošalje da uradi određenu analizu u privatnoj ordinaciji iza ćoška, gde inače radi kao konsultant – objasnila je Markovićeva.
Dešava se i da zdravstvene ustanove slučajno dođu do saznanja da u podrumu ili tavanu imaju neku medicinsku aparaturu ili prateći materijal. Tako su pre dve godine zaposleni u Domu zdravlja „Stari grad” u podrumu pronašli kovčeg s hirurškim instrumentima za grudnu hirurgiju, koji su tu tavorili decenijama. Domu zdravlja takvi instrumenti nisu bili potrebni, pa su želeli da ga daju nekoj bolnici. Ali, kada se to otkrilo, neko je preko noći ukrao kovčeg.
U Kliničko-bolničkom centru „Zemun”, nedavno je na tavanu nađeno 3.500 đebadi, od kojih sada svega 10 odsto može da se iskoristi. Pretpostavlja se da je đebad tu stajala 15-tak godina, ali umesto da ih koriste pacijenti – pojeli su ih moljci.
– U ovoj bolnici ranije nijedan aparat nije imao inventarni broj, za mnoge se nije znalo njihovo poreklo. Sada smo sve popisali. Dešava se da neki uređaji stoje, jer se čeka dozvola ministarstva da se verifikuje primena neke metode, a samim tim ti aparati će početi da se koriste – rekao je dr Dragoš Stojanović, direktor ove bolnice.
Kako objašnjava dr Nada Vasiljević-Jovanović, direktorka Doma zdravlja „Voždovac”, u gotovo svim ustanovama problem je nedostatak kadra koji treba da čitaju rezultate snimanja na mamografu. Zbog toga će, ističe ona, u ovoj ustanovi biti zaposlen stručnjak koji će obučavati zaposlene za čitanje rezultata na uređaju, a biće plaćen iz sopstvenih sredstava doma zdravlja.
Ministarstvo: uskoro 70 aparata u funkciji
Od 355 aparata za hemodijalizu, firme „Gambro”, donacije italijanske vlade, njih 230 se koristi. Dr Nebojša Jokić, viši savetnik u Ministarstvu zdravlja, kaže da je „za sve potrebno neko vreme” i da samim tim nije moguće da se svi aparati za hemodijalizu iz italijanske donacije odmah stave u funkciju. Potrebe su pravljene prema broju pacijenata, dodaje on, ali neophodno je i vreme da se pripremi i prostor u zdravstvenim ustanovama gde će aparati biti instalirani.
– Od 125 aparata iz italijanske donacije, koji još nisu stavljeni u funkciju, 14 aparata će početi da rade odmah po zaključivanju ugovora RFZO s KBC „Dr Dragiša Mišović”. Iz budžeta smo planirali izdvajanje sredstava za adaptaciju prostora u bolnici u Šapcu, zdravstveni centar u Petrovcu na Mlavi i Specijalnoj bolnici u Vrnjačkoj banji. Tako bi oko 70 aparata u kratkom roku bilo stavljeno u funkciju. Planira se i otvaranje novih centara u Knjaževcu, Aleksincu i Tutinu, kao i u domovima zdravlja u Lebanima, Sopotu i Grockoj, gde će preostali aparati biti preraspoređeni – istakao je dr Jokić.