Dałe
- Učlanjen(a)
- 04.10.2011
- Poruka
- 3.295
[h=1]Potrebna regulacija video nadzora[/h]
B92
Beograd -- Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić pozvao je vladu da uredi regulativu o video nadzoru u zgradama.
B92
Beograd -- Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić pozvao je vladu da uredi regulativu o video nadzoru u zgradama.
On je upozorio danas da pitanju uvođenja video nadzora u stambanim zgradama treba pristupiti krajnje ozbiljno i pozvao Vladu da primeni savremene standarde zaštite podataka o ličnosti u domaći pravni poredak.Povodom sve češćih najava uvođenja video nadzora velikog obima u stambene zgrade u Beogradu i drugim sredinama, Šabić je upozorio da je reč o "aktivnostima kojima treba pristupati krajnje ozbiljno, uz sagledavanje svih konsekvenci koje njihova realizacija podrazumeva", saopšteno je iz njegovog kabineta.
Poverenik je apelovao na Vladu da "aktivira proces implementacije savremenih standarda zaštite podataka o ličnosti u naš pravni poredak", proces koji, kako se dodaje u saopštenju, već dve godine stoji u mestu.
Najmanje što treba da bude učinjeno, rekao je Šabić, jeste da se dopuni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti odgovarajućim odredbama o video nadzoru, a predlog za dopunu Šabić je pripremio i dostaviće Vladi kao formalnu inicijativu.
"Najava sprovođenja akcija video nadzora u stambenim zgradama u dimenzijama kakve do sad nisu zabeležene je još jedna prilika da se podsetimo na činjenicu da opšti principi utvrđeni Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti nemaju, kad je u pitanju video nadzor, svoju preciznu razradu", rekao je Šabić.
Zbog toga, kako je dodao, nemamo prave odgovore na neka veoma bitna pitanja, kao što su ko i kako odlučuje o uvođenju video nadzora u stambene zgrade, šta se konkretno može nadzirati, ko i pod kojim uslovima ima pravo pristupa bazama podataka o ličnosti koje se snimanjem u toku video nadzora formiraju, kako se te baze podataka čuvaju od pristupa neovlašćenih lica.
Šabić je podsetio da se u velikoj većini zemalja za donošenje odluke o uvođenju video nadzora u stambene zgrade, upravo zbog rizika po privatnost, po pravilu traži kvalifikovana većina.
Tako zakoni Slovenije i Crne Gore predviđaju da je za to potrebna saglasnost 70 odsto, a Makedonije čak 100 odsto vlasnika stanova, dodaje se u saopštenju.
U mnogim zemljama video nadzor podrazumeva nadzor nad ulaskom i izlaskom u zajedničke prostorije, ali ne i nadzor tokom boravka u prostoriji, pa je zabranjen nadzor nekih zajedničkih prostorija, uključujući liftove.
Provera zapisa sistema video nadzora, navedeno je u saopštenju, ne može se vršiti putem interne ili javne kablovske televizije i na slične načine, jer to "omogućava neograničeno širokom krugu korisnika da bez stvarne potrebe i razloga zadire u privatnost građana".
Poverenik je apelovao na Vladu da "aktivira proces implementacije savremenih standarda zaštite podataka o ličnosti u naš pravni poredak", proces koji, kako se dodaje u saopštenju, već dve godine stoji u mestu.
Najmanje što treba da bude učinjeno, rekao je Šabić, jeste da se dopuni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti odgovarajućim odredbama o video nadzoru, a predlog za dopunu Šabić je pripremio i dostaviće Vladi kao formalnu inicijativu.
"Najava sprovođenja akcija video nadzora u stambenim zgradama u dimenzijama kakve do sad nisu zabeležene je još jedna prilika da se podsetimo na činjenicu da opšti principi utvrđeni Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti nemaju, kad je u pitanju video nadzor, svoju preciznu razradu", rekao je Šabić.
Zbog toga, kako je dodao, nemamo prave odgovore na neka veoma bitna pitanja, kao što su ko i kako odlučuje o uvođenju video nadzora u stambene zgrade, šta se konkretno može nadzirati, ko i pod kojim uslovima ima pravo pristupa bazama podataka o ličnosti koje se snimanjem u toku video nadzora formiraju, kako se te baze podataka čuvaju od pristupa neovlašćenih lica.
Šabić je podsetio da se u velikoj većini zemalja za donošenje odluke o uvođenju video nadzora u stambene zgrade, upravo zbog rizika po privatnost, po pravilu traži kvalifikovana većina.
Tako zakoni Slovenije i Crne Gore predviđaju da je za to potrebna saglasnost 70 odsto, a Makedonije čak 100 odsto vlasnika stanova, dodaje se u saopštenju.
U mnogim zemljama video nadzor podrazumeva nadzor nad ulaskom i izlaskom u zajedničke prostorije, ali ne i nadzor tokom boravka u prostoriji, pa je zabranjen nadzor nekih zajedničkih prostorija, uključujući liftove.
Provera zapisa sistema video nadzora, navedeno je u saopštenju, ne može se vršiti putem interne ili javne kablovske televizije i na slične načine, jer to "omogućava neograničeno širokom krugu korisnika da bez stvarne potrebe i razloga zadire u privatnost građana".