- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
[h=1]Potrebna reforma i kontrola službi[/h]
Srbiji je potrebna reforma i bolja kontrola bezbednosnih službi, ocenili su u Beogradu učesnici skupa "Ljudska prava i službe bezbednosti".
Predstavnici Skupštine, regulatornih tela i nevladinog sektora smatraju da je očuvanje bezbednosti i službi u tom sektoru veoma bitno, ali ne na štetu ljudskih prava.
Poslanik i funkcioner Demokratske stranke Dragoljub Mićunović poručio je da ljudska prava ne smeju biti "kolateralna šteta" u borbi protiv terorizma i u očuvanju bezbednosti.
"Kada se službe bezbednosti pohvale nekim uspesima, uporedo sa tim imamo i primere kršenja ljudskih prava, torturu ili protivzakonitu izolaciju", kazao je Mićunović. On je ukazao na to da država ne sme da zloupotrebljava moć i koristi je protiv građana.
"Moramo da se reformišemo, usvajamo međunarodne stanadrade ljudskih prava, potrebna je kontrola službi bezbednosti", kazao je Mićunović.
Da je neophodna bolja javna kontrola bezbednosnih službi smatra i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. On smatra da je parlamentarna kontrola najefikasniji model i da je treba unaprediti u Srbiji.
On ukazuje na to da je u odnosu prema službama bezbednosti i u njihovom funkcionisanju u Srbiji preostalo ponešto od nasleđa socijalizma što se ne podudara sa uređenim demokratskim sistemima.
"Imamo sistem bez sistema. Ako hoćemo efikasnu kontrolu bezbednosnih službi, moramo utvrditi jasna pravila", kazao je Šabić.
On je, komentarišući odnos prema službama bezbednosti, pomenuo primer da službe bezbednosti zahtevajući neke podatke ponekad i ne navode razloge zbog kojih ih traže, ali im se informacije bez pogovora, ipak, dostavljaju.
Šabić je podsetio da je 2005. godine BIA odbila da jednoj nevladinoj organizaciji dostavi tražene podatke i da je nakon zahteva poverenika
da to učini, godinama bila prekinuta komunikacija tih službi, čime je BIA kršila zakon. "BIA povereniku nije dostavljala ni godišnje izveštaje, što je bila njena zakonska obaveza", kazao je Šabić.
Prema Šabićevim rečima, bila je potrebna promena vlasti i političke klime da bi se takav stav BIA promenio i istakao da BIA danas obavlja svoje obaveze i dostavlja informacije u skladu sa zakonom i koliko je to u mogućnosti.
Govoreći o odnosu bezbednosnih službi i građana, Šabić je pomenuo slučaj devojke koja nije mogla da se upiše na Kriminalističku akademiju, jer je na bezbednosnom testu utvrđeno da je njena majka potpisala - ček bez pokrića. Šabić se založio za uvođenje zakona i propisa koji će onemogućiti da se takvi slučajevi ponove.
Današnja tribina "Ljudska prava i službe bezbednosti" održana je u Narodnoj banci Srbije, a organizovali su je fondacija "Fridrih Ebert"
i Demokratski politički forum.
Izvor:
B92.net
Srbiji je potrebna reforma i bolja kontrola bezbednosnih službi, ocenili su u Beogradu učesnici skupa "Ljudska prava i službe bezbednosti".
Predstavnici Skupštine, regulatornih tela i nevladinog sektora smatraju da je očuvanje bezbednosti i službi u tom sektoru veoma bitno, ali ne na štetu ljudskih prava.
Poslanik i funkcioner Demokratske stranke Dragoljub Mićunović poručio je da ljudska prava ne smeju biti "kolateralna šteta" u borbi protiv terorizma i u očuvanju bezbednosti.
"Kada se službe bezbednosti pohvale nekim uspesima, uporedo sa tim imamo i primere kršenja ljudskih prava, torturu ili protivzakonitu izolaciju", kazao je Mićunović. On je ukazao na to da država ne sme da zloupotrebljava moć i koristi je protiv građana.
"Moramo da se reformišemo, usvajamo međunarodne stanadrade ljudskih prava, potrebna je kontrola službi bezbednosti", kazao je Mićunović.
Da je neophodna bolja javna kontrola bezbednosnih službi smatra i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. On smatra da je parlamentarna kontrola najefikasniji model i da je treba unaprediti u Srbiji.
On ukazuje na to da je u odnosu prema službama bezbednosti i u njihovom funkcionisanju u Srbiji preostalo ponešto od nasleđa socijalizma što se ne podudara sa uređenim demokratskim sistemima.
"Imamo sistem bez sistema. Ako hoćemo efikasnu kontrolu bezbednosnih službi, moramo utvrditi jasna pravila", kazao je Šabić.
On je, komentarišući odnos prema službama bezbednosti, pomenuo primer da službe bezbednosti zahtevajući neke podatke ponekad i ne navode razloge zbog kojih ih traže, ali im se informacije bez pogovora, ipak, dostavljaju.
Šabić je podsetio da je 2005. godine BIA odbila da jednoj nevladinoj organizaciji dostavi tražene podatke i da je nakon zahteva poverenika
da to učini, godinama bila prekinuta komunikacija tih službi, čime je BIA kršila zakon. "BIA povereniku nije dostavljala ni godišnje izveštaje, što je bila njena zakonska obaveza", kazao je Šabić.
Prema Šabićevim rečima, bila je potrebna promena vlasti i političke klime da bi se takav stav BIA promenio i istakao da BIA danas obavlja svoje obaveze i dostavlja informacije u skladu sa zakonom i koliko je to u mogućnosti.
Govoreći o odnosu bezbednosnih službi i građana, Šabić je pomenuo slučaj devojke koja nije mogla da se upiše na Kriminalističku akademiju, jer je na bezbednosnom testu utvrđeno da je njena majka potpisala - ček bez pokrića. Šabić se založio za uvođenje zakona i propisa koji će onemogućiti da se takvi slučajevi ponove.
Današnja tribina "Ljudska prava i službe bezbednosti" održana je u Narodnoj banci Srbije, a organizovali su je fondacija "Fridrih Ebert"
i Demokratski politički forum.
Izvor:
B92.net