UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.512
Potraga za vanzemaljcima: NASA kreće u pohod na Evropu
Nebesko telo sa najvećim potencijalom za razvoj vanzemaljskog života ipak nije Mars. Evropa, jedan od Jupiterovih satelita, ispod čije bi površine mogli da se nalaze okeani, mnogo je pogodnije mesto za nastanak živih organizama, smatraju naučnici.
IZVOR: B92
Foto: YouTube Screenshot
Američka svemirska agencija (NASA) sprema se da pošalje letelicu na Jupiterov mesec kako bi otkrila da li na njemu postoje vanzemaljski oblici života.
"Gde god na Zemlji ima vode, tamo se nalazi život. Zato želimo da saznamo da li je on prisutan i na Evropi”, izjavio je Robert Papalardo, jedan od Nasinih naučnika.
Evropu, jedan od četiri najveća Jupiterova meseca, otkrio je Galileo Galilej 1610. godine. Osim već spomenute ledene kore ispod koje bi mogla da se krije voda, na ovom nebeskom telu nalaze se i karakteristične crvene brazde.
Ukoliko sve bude išlo po planu, letelica će biti lansirana 2020. godine, a put će trajati nekoliko godina.
S obzirom na veliku radioaktivnu vrelinu koja potiče od Jupitera, letelica će najverovatnije biti postavljena u njegovu orbitu.
Ona će na svake dve nedelje nakratko prolaziti pored Evrope. Tokom svakog prolaska (ukupno bi trebalo da ih bude bar 45), brojni instrumenti na letelici vršiće različita iščitavanja i praviti fotografije.
Nebesko telo sa najvećim potencijalom za razvoj vanzemaljskog života ipak nije Mars. Evropa, jedan od Jupiterovih satelita, ispod čije bi površine mogli da se nalaze okeani, mnogo je pogodnije mesto za nastanak živih organizama, smatraju naučnici.
IZVOR: B92
Foto: YouTube Screenshot
Američka svemirska agencija (NASA) sprema se da pošalje letelicu na Jupiterov mesec kako bi otkrila da li na njemu postoje vanzemaljski oblici života.
"Gde god na Zemlji ima vode, tamo se nalazi život. Zato želimo da saznamo da li je on prisutan i na Evropi”, izjavio je Robert Papalardo, jedan od Nasinih naučnika.
Evropu, jedan od četiri najveća Jupiterova meseca, otkrio je Galileo Galilej 1610. godine. Osim već spomenute ledene kore ispod koje bi mogla da se krije voda, na ovom nebeskom telu nalaze se i karakteristične crvene brazde.
Ukoliko sve bude išlo po planu, letelica će biti lansirana 2020. godine, a put će trajati nekoliko godina.
S obzirom na veliku radioaktivnu vrelinu koja potiče od Jupitera, letelica će najverovatnije biti postavljena u njegovu orbitu.
Ona će na svake dve nedelje nakratko prolaziti pored Evrope. Tokom svakog prolaska (ukupno bi trebalo da ih bude bar 45), brojni instrumenti na letelici vršiće različita iščitavanja i praviti fotografije.