- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.036
Postoji pet načina na koji volimo
„Eros“ je strasna ljubav jakog intenziteta, „ludus“ je igra manipulativnih ljubavnika, „mania“ je ljubav protkana emocijama, „storge“ nežnošću, dok je „pragma“ proračunata i hladna
„Eros“ je strasna ljubav jakog intenziteta
Umete li da definišete ljubav? Šta vam ona znači, koliko ste spremni da je čuvate, da se za nju borite? Da li je ona za vas suština života ili samo njegov lepši deo? Svako će na ovo pitanje odgovoriti drugačije, što zavisi od vaspitanja, tipa ličnosti, iskustva... Ljudi bi rekli da je ljubav „stvar srca“, dok naučnici tvrde da je u pitanju samo složena biohemija, igra hormona i posledica procesa u mozgu. Ima i teorija koje govore da je zaljubljivanje stvar evolucije, da nas feromoni privlače jedne drugima i to tako da sprečavaju mešanje sličnih gena. U svakom slučaju, ljubav nas potpuno obuzima, menja, oplemenjuje. Tako jednostavna, a tako složena, rađa se u srcu svakog čoveka. Barem jednom.
U vezama i odnosima koje gradimo skloni smo da osećanja i stanja nazivamo različitim imenima i da isto tako doživljavamo ono što primamo od drugih. Drugačije rečeno, skloni smo da volimo na različite načine. I naučnici se slažu sa tim i tvrde da postoji pet vrsta ljubavi.
Naime, Suzan i Klajd Hendrik razvili su skalu ljubavnih odnosa, baziranu na teoriji Džona Alana Lija „Stilovi ljubavi“, po kojoj se najlepše osećanje na svetu može podeliti na pet kategorija ili vrsta. To su: Eros, Ludus, Mania, Storge i Pragma.
* Eros, ili ljubav ispunjena požudom, predstavlja strasnu, fizičku ljubav koja se može opisati kao erupcija strasti i intimnosti, odnos jakog intenziteta. Ipak, ljubav nikada nije samo takva, pa su ljudi koji ovako vole skloni idealizaciji. Žele da uvek budu blizu svog partnera, da sa njim dele bliskost, intimnost i jaku seksualnu energiju. To su one ljubavi koje vrve od strasti, u kojima za razum nema mesta, u kojoj se igra na „sve ili ništa“. Ovakve ljubavi ne znaju za kompromise, izluđuju nas, potpuno obuzimaju i teško se preboljevaju. Ako volite da ste „ludi od ljubavi“, onda ste eros tip. Ipak, pripazite se, jer ova kategorija ljubavi otkriva ličnost koja je sklona ljubomori, svađama bez obzira na mesto i vreme, posesivnosti.
Vaša ljubav je iskonska, čista i jaka, vi ste zanimljivi suprotnom polu, duhoviti i privlačni. Ipak, teško podnosite emotivne krahove i potrebno vam je vreme da biste se oporavili i ušli u novu vezu.
* Ludus tipovi su oni ljudi koji ljubav shvataju kao igru. Oni vole da se igraju tuđim emocijama, manipulativni su i sugestivni, a krajnji cilj im je kontrola partnera. Ludus ljubavnici se igraju, varaju, obećavaju sve a malo toga ispunjavaju. Vole osećaj nadmoći, znaju da vam pronađu slabu tačku i znaju kako da vas toliko izlude, da ni sami ne znate šta se dogodilo. Jako dobro lažu, znaju da vas ubede da ste centar njihovog sveta, a onda da se okrenu i sretnu sa ljubavnicom. Ludus ljubavnici nisu dobar izbor ako želite „mirnu luku“, jer sa njima nikada ne znate na čemu ste, šta žele i šta od njih možete da očekujete. Oni su šarmeri bez pokrića, švaleri i zavodnici. Žene koje ovako vole još su „nezgodnije“ partnerke. Njih nikada nećete imati niti znati na koga misle. Ipak, dugo ćete ih pamtiti, jer u sebi nose jaku seksualnu energiju.
* Mania je ljubav protkana jakim i intenzivnim emocijama, ali nestabilna, preidealizovana i nestvarna. Takve ljubavi su bez kontrole, bez granica, bez razuma. Za ljubavnike ovog tipa ljubav je neponovljivo iskustvo, vrhunski užitak, cilj života. Ovakve osobe sklone su da zbog ljubavi pretumbaju čitav svoj život, zaborave prijatelje, presele se na drugi kraj sveta i sve podrede partneru. Takva ljubav dovodi do potpunog gubitka identiteta, a oni koji tako vole jako teško se oporavljaju od emotivnih slomova. Manična ljubav je luda, impulsivna, nestabilna. Ljudi koji tako vole brzo se zaljubljuju, žele sve i žele odmah i često ne dopuste vezi da sazri, pređe u nešto zrelije, jer „izgore“ u želji da vole. Takva ljubav često je obeležena zabludama i iluzijama, nekontrolisanim reakcijama i impulsivnim odlukama.
* Storge je nežna ljubav, bazirana na sličnosti partnera koja se sporo, ali sigurno razvija i raste. Ne prethode joj žestoka zaljubljivanja, ludilo, strast ili požuda. Ona se sporo rađa, partneri se postepeno upoznaju, a ljubav dolazi tek kada se jedno drugom potpuno otvore i shvate da imaju zajedničke ciljeve. Ovakvim ljubavnicima najvažnija je podrška, razumevanje, stabilnost i sigurnost. Ovakvi ljudi su najbolji prijatelji sa svojim emotivnim partnerima, a naučnici tvrde da se ovakve vrste ljubavi obično i rađaju između ljudi koji su dugo godina bili prijatelji. One nisu žestoke, lišene su vatrometa strasti, ali su zato uglavnom dugovečne i stabilne, bez velikih potresa ili oscilacija.
* Pragma je pragmatična ljubav, ona koja se zasniva na zdravom razumu i smislu. Ljudi koji ovako vole nikada se ne bi prepustili strasti, voleli „do bola“ ili bili spremni da sve svoje podrede nekom. Ljudi koji doživljavaju ljubav kao pragmu žele „prikladnog partnera“, koji će im odgovarati po mnogim kriterijumima. Pomalo su sebični jer kalkulišu, razmišljaju o tome da li će im se ljubav „isplatiti“ ili ne. Emotivnog partnera biraju slično kao što ostali donose važne životne odluke. To znači da dobro razmisle, „vagaju“ da li taj neko može ispuniti njihova očekivanja i tek onda ulaze u vezu. Oni žele da znaju na čemu su, ne vole iznenađenja bilo koje vrste i nisu spremni da rizikuju. To ne znači da ne vole, ali neće im biti teško da zaborave emocije, ako ih veza sputava u bilo kom smislu. Proračunati su i ne pate mnogo kada se ljubav završi, jer uvek imaju logično objašnjenje zašto se to dogodilo i raskid tumače rečenicom „Ko zna zašto je to dobro“. Idu napred, prema svojim željama i ciljevima, a ako se partner ne uklapa u taj put, lako će ga se odreći. Pragma ljubavnici ne vole stagnaciju i ljute se kada ih partner ne prati u ambicijama.
Naučnici tvrde da je najbolje ostvariti vezu sa istim tipom ljubavnika, ali i da postoje kombinacije koje mogu biti skladne. Najbolje se slažu mania i eros, dok su ludus i storge najgora kombinacija.
Istraživanja pokazuju da muškarci uglavnom vole ludus ili mania ljubavlju, dok su žene sklonije vrsti storge i pragma.
Ipak, kako god da volite, u kojim god okolnostima i po kojim god pravilima, jedino je važno da ste srećni i da vas to ispunjava. Ljubav ima svrhu samo kada nas usrećuje, čini nas boljim ljudima i ulepšava nam život i svakodnevicu.
VRSTE LJUBAVI PREMA TIPU LIČNOSTI
Neki teoretičari ljubavnih odnosa tvrde da postoji još nekoliko vrsta ljubavi, koje se, uglavnom, baziraju na tipovima ličnosti.
Jedna od njih je „narcisoidna ljubav“, odnosno odnos u kojem jedan od partnera ima stalnu potrebu da mu se drugi divi i obožava ga. To su uglavnom ličnosti koje su se tokom detinjstva suočile sa određenim traumama, pa kroz takve veze sebi dokazuju da vrede. Takvi tipovi ljudi uglavnom osvajaju laskanjem. „Zavisnička ljubav“ je vrsta odnosa u kojem se potpuno podređujemo drugom, odričemo se svojih snova i potreba da bi zadovoljili partnera. Ovakva ljubav prepuna je žrtvovanja, samosažaljenja i pasivnosti. Inicijativa je uvek prepuštena partneru do te mere da više nemamo ni svoje mišljenje, stavove, reakcije. Sve je u službi njegove sreće i jedino zadovoljstvo potiče od partnerove naklonosti. Ovako vole slabe ličnosti, ljudi koji se plaše da donose odluke, stalno se brinu i sekiraju. „Imaginarne ljubavi“ ostvaruju oni koji vole da vole. Njima je važnija ideja o ljubavi, nego sam odnos. Ovakva ljubav je prepuna romantike, sanjarenja, idealizovanja partnera, ali je to jako često daleko od realnosti. Ljudi koji ovako vole često se zaljubljuju u nedostižne partnere i/ili imaginarnu sliku o nekome. To su umetničke duše, ličnosti koje žive u svetu koji su sami zamislili, drugačijem i lepšem od realnog. „Telesna ljubav“ pomalo podseća na eros ljubav, ali je lišena dubokih emocija. Uspeh odnosa zavisi od seksualnog sklada. Nema razgovora, prihvatanja, uživanja, neverbalne komunikacije, sve je samo seks. To su sebične, zanemarivane osobe, koje su se tokom detinjstva susrele sa nekom vrstom odbacivanja. „Dva plus“ ljubav je način na koji vole ljudi koji smatraju da im jedna osoba nije dovoljna i da ne postoji niko ko bi mogao da odgovori na sve njihove potrebe i zahteve. Tu uvek postoji još jedna žena ili još jedan muškarac, a dva partnera u simbiozi čine jednu savršenu osobu. Od jednog uzimaju nešto što drugi nema i obrnuto. To su uglavnom osobe koje ulaze u „paralelne veze“, u kojima je jedan od partnera najčešće u braku. „Dva minus“ ljubavi su neuzvraćene. One su ponekad toliko jake da nam godinama ne dozvoljavaju da volimo nekog drugog. Neproživljena iskustva najviše nas muče i intrigiraju, jer se uvek pitamo da li smo uradili baš sve što smo mogli da takve veze ostvarimo. Svakog sledećeg ko uđe u naš život poredimo sa tim nekim „savršenim“ koga smo voleli više od života. Zanimljivo je da ovakve ljubavi nisu strogo povezane sa karakteristikama ličnosti. One se mogu dogoditi i događaju se svima, bez obzira na razlike. Jedino što neko smogne snage da krene dalje, dok drugima one odrede čitav život.
Izvor: Večernje novosti
„Eros“ je strasna ljubav jakog intenziteta, „ludus“ je igra manipulativnih ljubavnika, „mania“ je ljubav protkana emocijama, „storge“ nežnošću, dok je „pragma“ proračunata i hladna
„Eros“ je strasna ljubav jakog intenziteta
Umete li da definišete ljubav? Šta vam ona znači, koliko ste spremni da je čuvate, da se za nju borite? Da li je ona za vas suština života ili samo njegov lepši deo? Svako će na ovo pitanje odgovoriti drugačije, što zavisi od vaspitanja, tipa ličnosti, iskustva... Ljudi bi rekli da je ljubav „stvar srca“, dok naučnici tvrde da je u pitanju samo složena biohemija, igra hormona i posledica procesa u mozgu. Ima i teorija koje govore da je zaljubljivanje stvar evolucije, da nas feromoni privlače jedne drugima i to tako da sprečavaju mešanje sličnih gena. U svakom slučaju, ljubav nas potpuno obuzima, menja, oplemenjuje. Tako jednostavna, a tako složena, rađa se u srcu svakog čoveka. Barem jednom.
U vezama i odnosima koje gradimo skloni smo da osećanja i stanja nazivamo različitim imenima i da isto tako doživljavamo ono što primamo od drugih. Drugačije rečeno, skloni smo da volimo na različite načine. I naučnici se slažu sa tim i tvrde da postoji pet vrsta ljubavi.
Naime, Suzan i Klajd Hendrik razvili su skalu ljubavnih odnosa, baziranu na teoriji Džona Alana Lija „Stilovi ljubavi“, po kojoj se najlepše osećanje na svetu može podeliti na pet kategorija ili vrsta. To su: Eros, Ludus, Mania, Storge i Pragma.
* Eros, ili ljubav ispunjena požudom, predstavlja strasnu, fizičku ljubav koja se može opisati kao erupcija strasti i intimnosti, odnos jakog intenziteta. Ipak, ljubav nikada nije samo takva, pa su ljudi koji ovako vole skloni idealizaciji. Žele da uvek budu blizu svog partnera, da sa njim dele bliskost, intimnost i jaku seksualnu energiju. To su one ljubavi koje vrve od strasti, u kojima za razum nema mesta, u kojoj se igra na „sve ili ništa“. Ovakve ljubavi ne znaju za kompromise, izluđuju nas, potpuno obuzimaju i teško se preboljevaju. Ako volite da ste „ludi od ljubavi“, onda ste eros tip. Ipak, pripazite se, jer ova kategorija ljubavi otkriva ličnost koja je sklona ljubomori, svađama bez obzira na mesto i vreme, posesivnosti.
Vaša ljubav je iskonska, čista i jaka, vi ste zanimljivi suprotnom polu, duhoviti i privlačni. Ipak, teško podnosite emotivne krahove i potrebno vam je vreme da biste se oporavili i ušli u novu vezu.
* Ludus tipovi su oni ljudi koji ljubav shvataju kao igru. Oni vole da se igraju tuđim emocijama, manipulativni su i sugestivni, a krajnji cilj im je kontrola partnera. Ludus ljubavnici se igraju, varaju, obećavaju sve a malo toga ispunjavaju. Vole osećaj nadmoći, znaju da vam pronađu slabu tačku i znaju kako da vas toliko izlude, da ni sami ne znate šta se dogodilo. Jako dobro lažu, znaju da vas ubede da ste centar njihovog sveta, a onda da se okrenu i sretnu sa ljubavnicom. Ludus ljubavnici nisu dobar izbor ako želite „mirnu luku“, jer sa njima nikada ne znate na čemu ste, šta žele i šta od njih možete da očekujete. Oni su šarmeri bez pokrića, švaleri i zavodnici. Žene koje ovako vole još su „nezgodnije“ partnerke. Njih nikada nećete imati niti znati na koga misle. Ipak, dugo ćete ih pamtiti, jer u sebi nose jaku seksualnu energiju.
* Mania je ljubav protkana jakim i intenzivnim emocijama, ali nestabilna, preidealizovana i nestvarna. Takve ljubavi su bez kontrole, bez granica, bez razuma. Za ljubavnike ovog tipa ljubav je neponovljivo iskustvo, vrhunski užitak, cilj života. Ovakve osobe sklone su da zbog ljubavi pretumbaju čitav svoj život, zaborave prijatelje, presele se na drugi kraj sveta i sve podrede partneru. Takva ljubav dovodi do potpunog gubitka identiteta, a oni koji tako vole jako teško se oporavljaju od emotivnih slomova. Manična ljubav je luda, impulsivna, nestabilna. Ljudi koji tako vole brzo se zaljubljuju, žele sve i žele odmah i često ne dopuste vezi da sazri, pređe u nešto zrelije, jer „izgore“ u želji da vole. Takva ljubav često je obeležena zabludama i iluzijama, nekontrolisanim reakcijama i impulsivnim odlukama.
* Storge je nežna ljubav, bazirana na sličnosti partnera koja se sporo, ali sigurno razvija i raste. Ne prethode joj žestoka zaljubljivanja, ludilo, strast ili požuda. Ona se sporo rađa, partneri se postepeno upoznaju, a ljubav dolazi tek kada se jedno drugom potpuno otvore i shvate da imaju zajedničke ciljeve. Ovakvim ljubavnicima najvažnija je podrška, razumevanje, stabilnost i sigurnost. Ovakvi ljudi su najbolji prijatelji sa svojim emotivnim partnerima, a naučnici tvrde da se ovakve vrste ljubavi obično i rađaju između ljudi koji su dugo godina bili prijatelji. One nisu žestoke, lišene su vatrometa strasti, ali su zato uglavnom dugovečne i stabilne, bez velikih potresa ili oscilacija.
* Pragma je pragmatična ljubav, ona koja se zasniva na zdravom razumu i smislu. Ljudi koji ovako vole nikada se ne bi prepustili strasti, voleli „do bola“ ili bili spremni da sve svoje podrede nekom. Ljudi koji doživljavaju ljubav kao pragmu žele „prikladnog partnera“, koji će im odgovarati po mnogim kriterijumima. Pomalo su sebični jer kalkulišu, razmišljaju o tome da li će im se ljubav „isplatiti“ ili ne. Emotivnog partnera biraju slično kao što ostali donose važne životne odluke. To znači da dobro razmisle, „vagaju“ da li taj neko može ispuniti njihova očekivanja i tek onda ulaze u vezu. Oni žele da znaju na čemu su, ne vole iznenađenja bilo koje vrste i nisu spremni da rizikuju. To ne znači da ne vole, ali neće im biti teško da zaborave emocije, ako ih veza sputava u bilo kom smislu. Proračunati su i ne pate mnogo kada se ljubav završi, jer uvek imaju logično objašnjenje zašto se to dogodilo i raskid tumače rečenicom „Ko zna zašto je to dobro“. Idu napred, prema svojim željama i ciljevima, a ako se partner ne uklapa u taj put, lako će ga se odreći. Pragma ljubavnici ne vole stagnaciju i ljute se kada ih partner ne prati u ambicijama.
Naučnici tvrde da je najbolje ostvariti vezu sa istim tipom ljubavnika, ali i da postoje kombinacije koje mogu biti skladne. Najbolje se slažu mania i eros, dok su ludus i storge najgora kombinacija.
Istraživanja pokazuju da muškarci uglavnom vole ludus ili mania ljubavlju, dok su žene sklonije vrsti storge i pragma.
Ipak, kako god da volite, u kojim god okolnostima i po kojim god pravilima, jedino je važno da ste srećni i da vas to ispunjava. Ljubav ima svrhu samo kada nas usrećuje, čini nas boljim ljudima i ulepšava nam život i svakodnevicu.
VRSTE LJUBAVI PREMA TIPU LIČNOSTI
Neki teoretičari ljubavnih odnosa tvrde da postoji još nekoliko vrsta ljubavi, koje se, uglavnom, baziraju na tipovima ličnosti.
Jedna od njih je „narcisoidna ljubav“, odnosno odnos u kojem jedan od partnera ima stalnu potrebu da mu se drugi divi i obožava ga. To su uglavnom ličnosti koje su se tokom detinjstva suočile sa određenim traumama, pa kroz takve veze sebi dokazuju da vrede. Takvi tipovi ljudi uglavnom osvajaju laskanjem. „Zavisnička ljubav“ je vrsta odnosa u kojem se potpuno podređujemo drugom, odričemo se svojih snova i potreba da bi zadovoljili partnera. Ovakva ljubav prepuna je žrtvovanja, samosažaljenja i pasivnosti. Inicijativa je uvek prepuštena partneru do te mere da više nemamo ni svoje mišljenje, stavove, reakcije. Sve je u službi njegove sreće i jedino zadovoljstvo potiče od partnerove naklonosti. Ovako vole slabe ličnosti, ljudi koji se plaše da donose odluke, stalno se brinu i sekiraju. „Imaginarne ljubavi“ ostvaruju oni koji vole da vole. Njima je važnija ideja o ljubavi, nego sam odnos. Ovakva ljubav je prepuna romantike, sanjarenja, idealizovanja partnera, ali je to jako često daleko od realnosti. Ljudi koji ovako vole često se zaljubljuju u nedostižne partnere i/ili imaginarnu sliku o nekome. To su umetničke duše, ličnosti koje žive u svetu koji su sami zamislili, drugačijem i lepšem od realnog. „Telesna ljubav“ pomalo podseća na eros ljubav, ali je lišena dubokih emocija. Uspeh odnosa zavisi od seksualnog sklada. Nema razgovora, prihvatanja, uživanja, neverbalne komunikacije, sve je samo seks. To su sebične, zanemarivane osobe, koje su se tokom detinjstva susrele sa nekom vrstom odbacivanja. „Dva plus“ ljubav je način na koji vole ljudi koji smatraju da im jedna osoba nije dovoljna i da ne postoji niko ko bi mogao da odgovori na sve njihove potrebe i zahteve. Tu uvek postoji još jedna žena ili još jedan muškarac, a dva partnera u simbiozi čine jednu savršenu osobu. Od jednog uzimaju nešto što drugi nema i obrnuto. To su uglavnom osobe koje ulaze u „paralelne veze“, u kojima je jedan od partnera najčešće u braku. „Dva minus“ ljubavi su neuzvraćene. One su ponekad toliko jake da nam godinama ne dozvoljavaju da volimo nekog drugog. Neproživljena iskustva najviše nas muče i intrigiraju, jer se uvek pitamo da li smo uradili baš sve što smo mogli da takve veze ostvarimo. Svakog sledećeg ko uđe u naš život poredimo sa tim nekim „savršenim“ koga smo voleli više od života. Zanimljivo je da ovakve ljubavi nisu strogo povezane sa karakteristikama ličnosti. One se mogu dogoditi i događaju se svima, bez obzira na razlike. Jedino što neko smogne snage da krene dalje, dok drugima one odrede čitav život.
Izvor: Večernje novosti