Član
- Učlanjen(a)
- 27.11.2009
- Poruka
- 1.306
чачак - утврђење соколица, у селу остра, на двадесетак километара од чачка, поново је побудило пажњу јавности причама да се ту налази благо из доба немањића.
из генерације у генерацију, за ову литицу причало се да крије многе тајне, а неки су дошли и до података на основу старих књига.
"још је министар у влади милоша обреновића, чедомиљ мијатовић, написао у својој књизи „рајко од расине", штампаној пре стотинак година, како се његов јунак бежећи од турака у пећини суочио са благом немањића", испричао је 85-годишњи пензионисани просветни радник из чачка данило белић, којег је такође заинтересовала прича о благу.
бројни истраживачи вођени мијатовићевим писањем наводили су на помисао да унутрашњост соколице можда крије и круну цара душана, која никада није пронађена.
седамдесетих година соколицу су походили радозналци, а у потрази за благом владала је права грозница.
"зид широк два метра опасивао је литицу, а нешто ниже указивали су се и остаци куле и пушкарнице. почетком седамдесетих, пронађени су и неки остаци, па сам одлучио да обавестим музеј у чачку, који је потом три лета по више од месец дана вршили истраживања."
када је први пут чуо причу о соколици, говорило се да је ту пред пропаст турака довезена половина блага деспота ђурађа бранковића из смедерева.
и према писаним подацима, до којих је својевремено долазио трагајући белић, ђурађ је пред пропаст турака заиста размишљао где ће да склони сва блага.
белић је у изјави агенцији фонет, рекао да је у књизи чедомиља мијатовића прочитао да је српски јунак рајко спроводећи неку делегацију ка цариграду, у крушевцу наишао на лепу девојку маргариту, коју је један турчин држао у ропству.
"у књизи је записано да је он њу успео ослободити и пошао је вратити у мађарску. путујући тако дошли су до соколице, где их је дочекао један калуђер."
"када чуше турке, калуђер их сакри у подземне одаје, заклињући се да никоме неће рећи шта су видели. по писању мијатовића, они су наишли на једну огромну просторију поплочану у мозаик, где су били столови са крунама, позлаћени чираци, одоре, бројне књиге и списи...", рекао је он.
белић истиче да је ђурађ имао дворе на руднику, те да се у књизи помиње и манастир вујан, што није случајно, јер од вујна до соколице нема сат и по хода, а наводно је калуђер из вујна био задужен да то пази, због чега је у пећини направљена капелица.
готови исто тврди и мештанин остре мирослав анђелић, чија кућа је од утврђења удаљена око 500 метара.
"мени су моји преци причали да се у овом утврђењу налази много блага немањића, а неке моје комшије, али и људи из околних села долазиле су и копали горе, не би ли ишта нашли."
мирослав каже да се раније причало и да су људи бежали речицом островком скривајући трагове до соколице где су проналазили спас од непријатеља.
по процени археолога из београда милице веселичић, која се посебно заинтересовала за овај локалитет, могло би се рећи да су зидови настали у рановизантијском периоду (4. до 6
век ) и да су можда обновљени и током средњег периода (10. до 11. век).
најзначајнији метални налази из рановизантијског периода са локалитета представља фабула - копча за појас, нађена у слоју шута, са спољне стране једне просторије.
праисторијска грнчарија, пронађена у великим количинама говори о интензивном животу овог насеља.
истраживање је због несрећних околности обустављено крајем седамдесетих.
островци и даље верују да литица дубоко у својој унутрашњости крије велике тајне, међу којима је и круна цара душана.
извор: фонет
из генерације у генерацију, за ову литицу причало се да крије многе тајне, а неки су дошли и до података на основу старих књига.
"још је министар у влади милоша обреновића, чедомиљ мијатовић, написао у својој књизи „рајко од расине", штампаној пре стотинак година, како се његов јунак бежећи од турака у пећини суочио са благом немањића", испричао је 85-годишњи пензионисани просветни радник из чачка данило белић, којег је такође заинтересовала прича о благу.
бројни истраживачи вођени мијатовићевим писањем наводили су на помисао да унутрашњост соколице можда крије и круну цара душана, која никада није пронађена.
седамдесетих година соколицу су походили радозналци, а у потрази за благом владала је права грозница.
"зид широк два метра опасивао је литицу, а нешто ниже указивали су се и остаци куле и пушкарнице. почетком седамдесетих, пронађени су и неки остаци, па сам одлучио да обавестим музеј у чачку, који је потом три лета по више од месец дана вршили истраживања."
када је први пут чуо причу о соколици, говорило се да је ту пред пропаст турака довезена половина блага деспота ђурађа бранковића из смедерева.
и према писаним подацима, до којих је својевремено долазио трагајући белић, ђурађ је пред пропаст турака заиста размишљао где ће да склони сва блага.
белић је у изјави агенцији фонет, рекао да је у књизи чедомиља мијатовића прочитао да је српски јунак рајко спроводећи неку делегацију ка цариграду, у крушевцу наишао на лепу девојку маргариту, коју је један турчин држао у ропству.
"у књизи је записано да је он њу успео ослободити и пошао је вратити у мађарску. путујући тако дошли су до соколице, где их је дочекао један калуђер."
"када чуше турке, калуђер их сакри у подземне одаје, заклињући се да никоме неће рећи шта су видели. по писању мијатовића, они су наишли на једну огромну просторију поплочану у мозаик, где су били столови са крунама, позлаћени чираци, одоре, бројне књиге и списи...", рекао је он.
белић истиче да је ђурађ имао дворе на руднику, те да се у књизи помиње и манастир вујан, што није случајно, јер од вујна до соколице нема сат и по хода, а наводно је калуђер из вујна био задужен да то пази, због чега је у пећини направљена капелица.
готови исто тврди и мештанин остре мирослав анђелић, чија кућа је од утврђења удаљена око 500 метара.
"мени су моји преци причали да се у овом утврђењу налази много блага немањића, а неке моје комшије, али и људи из околних села долазиле су и копали горе, не би ли ишта нашли."
мирослав каже да се раније причало и да су људи бежали речицом островком скривајући трагове до соколице где су проналазили спас од непријатеља.
по процени археолога из београда милице веселичић, која се посебно заинтересовала за овај локалитет, могло би се рећи да су зидови настали у рановизантијском периоду (4. до 6
век ) и да су можда обновљени и током средњег периода (10. до 11. век).
најзначајнији метални налази из рановизантијског периода са локалитета представља фабула - копча за појас, нађена у слоју шута, са спољне стране једне просторије.
праисторијска грнчарија, пронађена у великим количинама говори о интензивном животу овог насеља.
истраживање је због несрећних околности обустављено крајем седамдесетих.
островци и даље верују да литица дубоко у својој унутрашњости крије велике тајне, међу којима је и круна цара душана.
извор: фонет
